Narodno blagostanje

6, eheM0ap 1930,

Postavljen je jedan uslov za oslobođenje od poreza, a taj je, da se holding osim kupovanja papira nesme baviti nikakvim drugim finansijskim operacijama. Zabranjuje mu se sudelovanje u industrijskim i trgovačkim preduzećima u koliko se ne radi O privremenom ulaganju tekućih sretstava. Obavezan je na Opsežan publicitet. Sve dobiti od kapitala teku u naročiti rezervni fond dok ovaj ne dostigne visinu glavnice. Za to vreme akcionari imaju pravo samo na regularnu dividendu.

— Afera sa Oustricom se pojačava. Oustric je zatvoreni to ne radi najnovije optužbe koja je podneta protiv njega, nego za aferu koja datira iz g. 1927. kojom su bili optuženi Maixandeou, Torel et Rochette gde je upleten i Oustric. U isto vreme su zatvoreni i Paul Bloch, član kulise, Drien, bivši član kulise i A. Meunier bankar, po istoj stvari.

Falcoz i Lautier, državni podsekretari, podneli su demisiju jer su upleteni u aferu Oustric. Tri nove banke obustavile su plaćanja u Toulouse i jedna u Lyonu. Jednom od vlasnika tih banaka je uspelo da pobegne, dok su druga dvojica uhapšena.

U francuskom parlamentu je osnovana komisija ankete, kojoj je povreno da prouči aferu Oustrica i o tome podnese parlamentu detaljan izveštaj. Za predsednika komisije izabran je Lonisharin. Vlada nailazi na velike poteškoće u parlamentu i predviđa se njen skori pad.

СПОЉНА ТРГОВИНА

— Између Летоније и Литве је склопљен трговински уговор, чији је садржај још непознат. Зна се само да су Литви одобрене преференцијалне царине (50—70 од сто по пуста од нормалних царина) за жито, коње, свиње, и још неке пољопривредне производе и сирово железо. Летонија ужива сличне повластице за извоз каучука, спортских потрепштина, кожне и гумене робе и још неких финалних продуката. Мисли се да ће Литва закључити сличан уговор и са Естонијом. Ово је први случај промене преференцијал-. них царина у трговинским уговорима.

— Грчки је извоз до краја септембра јако пао. Његова вредност износи 3,404.054.000 драхми (око 1,5 милијарде дин.), а то је за 1,2 милијарде мање него у истом раздобљу прошле год. Најјачи је пад код извоза дувана (1 милијарда) и вина (200 мил.). Немачка, која је обично главни купац грчког дувана, купила је ове године за 45 од сто мање. Произвођачи вина су тражили од владе да им смањи подвозну тарифу и омогући конкурисање на светском тржишту. Влада је ових дана обећала тарифске повластице само у томе случају, ако створе централну извозну организацију и стандард типове вина за извоз.

—_У Прагу ће се ускоро повести преговори између Немачке и Чехословачке о промени уговора о угљу. Немачка тражи да се промени одредба, по којој за сваку тону немачког каменог угља увезеног у Чехословачку, ова има право да извезе у Немачку две тоне свога угља.

У последње је време због снижења цена у Немачкој ческом угљу отежана конкуренција, па је зато и увоз ческог угља пао од 300 хиљада на 180 хиљада тона месечно. То је повукло за собом аутоматски пад немачког увоза у Ческу, који сада износи 90.000 тона месечно.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— У Чехословачкој је ступила на снагу одредба о додатку на царине за брашно и друге млинске производе, који износе 75 круна (око 123 дин.) на 100 клгр.

— Peto zasedanje konzultativne mešovite poljoprivredne komisije održaće se 9. decembra u Ženevi. Komisija je organizovana od strane Međunarodnog biroa rada i Međunarodnog poljoprivrednog instituta u Himu. Na dnevnom su redu nadnice poljoprivrednih radnika, radno vreme u poljoprivredi, poljoprivredni kredit, i uloga bioskopa u propagandi i poljoprivrednom odgoju. .

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 719

— Poljsko ministarstvo irgovine u zajednici sa poljskim industrijskim i poljoprivrednim savezima namerava osnovati u Веогтади trgovački ured, koji bi se bavio prodajom poljskih proizvoda u Jugoslaviji ı kupovinom jugoslavenski proizvoda za Poljsku.

Pronose se glasovi da to isto namerava Italija, Mađarska i Austrija. Tako će Beograd da postane ne samo privredni centar Jugoslavije nego ı celog Đalkana.

— крака је пристала да дигне забрану извоза свиња иг југославије под условом да свиње теже више од 40 клг., да су извезене из срезова где не влада куга, да буду снабдевене уверењима ветеринарских власти, да буду експедоване у затвореним вагонима и упућене директно у кланице.

— Румунско-немачки преговори око закључења трговинског уговора започеће у фебруару у Бечу, у исто време кад се буду водили југословенско-аустриски и аустро-мацарски преговори,

— Изгледа да се Мађарска спрема на царински рат са Чехословачком судећи по новим оштрим трговинским мерама и преудешавању трговинског система. Из Турске је наручен велики квантум угља за производњу гаса, који је досад добављан из Чехословачке.

— У Италији је царина на шећер повишена од 36 на 45 лира (108 на 135 дин,) на 100 кг. Код нас је 40 дин.

— У Атини је поводом закона о акционарским друштвима одржана конференција, којој је присуствовало преко 200 претставника акционарских друштава. Донесена је резолуција, која каже, да ће нови закон изазвати повишење каматњака и пооштрити садању кризу.

— Немачка влада намерава ускоро завести царину на мекиње, да би тиме помогла пољопривреди.

— Пољска је повисила 70 ставки своје царинске тарифе за 100 од сто. Царинска се повишица односи највише на шамотне производе, електрични, порцулански и инсталациони материјал, кали, сирћетну киселину, чункове, млинске машине, папир, ципеле и делове од бицикла. Према томе су погођене највише Немачка, Чехословачка и Аустрија. Нове царинске ставке ступају на снагу 7. децембра T. 7, То је одговор на рад женевске економске конференције.

— Америчко министарство пољопривреде је забранило увоз руским животним намирницама, које су снабдевене само руском сведоџбом о здравственом стању, која се показала потпуно непоузданом. То значи посредну забрану руских производа.

ТРГОВИНА

— Savez indiistrijalaca u Zagrebu podneo je generalnoj direkciji drž. železnica molbu, u kojoj moli da se snizi izvozna tarifa za gorivo drvo.

— Beogradska trgovačka komora održala je 30. novembra plenarnu sednicu. Na dnevnom redu je bio Pravilnik o izabra= nom sudu. Plenarna sednica bira za sudijsku listu 94 sudije i to 60 iz Beograda a 34 sa ostalog komorinog područja. Pri izboru sudija plenum će se starati da budu zastupljeni predstavnici svih važnijih grana trgovine.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

— И ако се Загреб после рата није развијао тако рапидно као Београд, ипак нагло развиће показује чвршће основе. Загребачка општина показује разумевање за развијање града. Доказ је томе, што је загребачка општина сама предузела иницијативу за развијање индустрије у самом месту. Из средине градских претставника изабран је нарочити „индустриски одбор“ за проучавање овог питања. Загребачка општина отишла је и даље и у буџету за идућу годину предвидела суму од 15 милиона динара за подизање индустријског краја у Загребу. Она је већ покушала