Narodno blagostanje
Страна 780 НАРОДН
да закупи већи комплекс земљишта, који стоји под ударом аграрне реформе, али Министарство је одбило молбу. Општина у циљу развијања индустрије предвиђа многобројне олакшице, као ослобођење од трошарине на сав грађевински материјал за грађење фабрика, станова за раднике, ослобођење од порезе, јевтинију струју, Воду ји т. д.
— Odbor zagrebačke opštine za suzbijanje skupoće ustanovio je ove cene hlebu: kilo je 5 din.); polubelog 3.50 din. 3 dinara.
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— По угледу на Сушак, ових дана основан је у Сплиту уред, коме је циљ да незапосленим поморцима нађе посла. (О оснивању овог уреда обавештене су надлежне власти као и сва паробродска друштва. Уред је већ позвао све незапослене поморце да се у најкраћем времену јаве. У пројекту је оснивање сличних уреда у Шибенику и Котору.
— Mihistarstvo saobraćaja izradilo je projekat po kome se ima pristupiti podizanju železničkih stanova pri svim 2е1е2ničkim direkcijama.
САОБРАЋАЈ
— Француске железнице ће повисити своје тарифе ради покрића дефицита, који ће, како се рачуна, износити за 1930. год. 1700 мил, "франака.
— Америчке железнице су затражиле од конгреса да се ограничи аутобусни промет и спречи повећање мреже петролејских цеви, јер им обадвоје чине силну конкуренцију, одводећи им путнике и петролеум. Особито смањење превозне квоте петролеја погађа железничке приходе у толикој мери да BM је опстанак у опасности. Осим тога су тражиле дозволу да могу успоставити "паробродарске и језерске линије,
— Дужина целокупне европске мреже путева износи 10,622.937 клм. На првом месту је Француска са 628.000 клм. затим Немачка са 348.000 клм. Енглеска са 287.009, Италија са 195.000 клм. путева, Пољска са 94.000, Шпанија са 87.000, Шведска са 71.000 Чехословачка са 58.000, Белгија са -44,000, Лугославија са преко 40.000, Норвешка са 36.000, Аустрија 32.000, Мађарска 27.000 и Холандија 25.000 клм.
ЗАДРУГАРСТВО
— Ovih :dana završen je i upućen zaintefesovanim korporacijama na mišljenje projekat novog zakona o privrednim zadrugama. Tako će se najzad ovo hitno pitanje, koje se odavno proteže, definitivno rešiti. |
ПОЉОПРИВРЕДА
— У Летонској је на темељу новог закона о заштити пољопривреде влада купила уз утврђене цене 18.364 тоне ражи и 8136 тона пшенице укупно 26500 тона. Посао је финансирала зајмом од 7.5 мил. лата, који је закључила код Летонске банке,
— Ministarstvo vo ljoradnika.
— Banatsko poljoprivredno udruženje održalo je prošle nedelje sednicu u Velikom Bečkereku. Primljena je rezolucija kojom ·se moli Ministarstvo finansija da naredi da se industrija pecare obaveže da osim melase froši i 30 do 40% kukuruza za izradu alkohola; da se рогова benzina obavežu da sa ben-
(u Beogradu 3.75—4 din.); crnog
jske otpočelo je da kupuje i seno od zem-
g. belog hleba 4 din (u Beogradu,
О БЛАГОСТАЊЕ Бр. 49 ı zinom troše i 20—30% špiritusa; da se zakupnina agrarnih zemljista može uraćunati u državni porez. U vezi sa naređenjem Nunistarstva finansija od 1. jula 1930., kojim је predviaeno da Je minimum kod procene zemljišta osamnaestostruki iznos čistog katastarskog: novog prinoda, moli da se ovo povuce, jer је Ovo trostruki iznos prave pijačne prometne vrednosti, pa se time onemogućuje svaki promet zemlje. Пајје зе ад да Agrarna banka daje bez velike procedure kratkorocne poljoprivreane kredite za kupovanje stoke. Na nacrt projekta о Ројоprivrednim komorama zaključeno je da se pošalju Ministarstvu poljoprivrede primedbe.
— fimcptuta ceHaYTOp Mak Мери претседник сенатског одбора за пољопривреду, препоручио је да се са 250 мил. које је преостало од одоорених 500 мил. долара за пом пољопривреди, омогући федералној пољопривредној дирекцији да настави куповање и у идућој години.
#АДУСТРИЈА
— Ових дана је извршена једна од највећих трансакција. Г. арлес Мак Даниел продао је сва своја електрична предузећа у Југославији моћној шведској групи „олектро Инвестм. Г. мак Даниел је први странац, који је о рату улагањем капитала у индустрију и послове код нас посведочио веру у миран развитак и осигуран напредак. наше државе. Он је први био, који је почео са општинским зајмовима. Граду Осеку је дао велики зајам и подигао му електричну централу, јавну расветлу са целим трамвајским уређајем. Овај му рад солидношћу којом је изведен служи на част. У низу неколико година г. Мак Даниел је постао сопственик електричних централа у Суботици, Сенти, Новом Бечеју и Врањеву.
И потребе градова и развијање индустрије и занатства захтевају појевтињавање електричне енергије. То, међутим, није могуће извести са овим системом ситних централа, где свака варош и свако село има своју сопствену централу. Ту рационализација производње није могућна. И овде је једино концентрација производње са потребном рационализацијом, која може дати задовољавајуће резултате и за концесионара и за интересоване градове и радиности. Зато је Мак Даниел тежио да се у области Војводине изврши та концентрација. У преговорима са већим групама, које су у овој области интересоване, закључило се, да једна од њих треба да постане сопственик свих важнијих централа, да би се по једном типу у току времена могли извршити потребни радови за напајање свих месних и: 'едног или само неколико места, што би као резултат дало појевтињавање електричне струје. Г. Мак Даниел је воје интересе уступио шведској групи са којом је постигао споразум. Познавајући моћност ове шведске групе и предузимљивост личности, које је овде претстављају, могу се очекивати у мало времена велике промене у овој индустрији. У пословном свету се очекује да ће г. Мак Даниел с ослобођеним капиталима, добивеним овом продајом, неће напустити Југославију и да ће се ангажовати у нове послове.
— U Parizu je osnovano međunarodno društvo za elektriku L'Hydro-Energie sa glavnicom od 100 miliona franaka (220 mil. din.), koja se može povisiti na 200 miliona, a upisane 5и па firme: Union Parisienne, Banque Nationale de Credit, Credit commercial de France, Basler Handelsbank, bankarska kuća Demachy & Co, Paris, Indelec, Motor Columbus, United
[073
|
OE ANA ami miem|B|m a|e\pig{n|n siminimm a||m,n|a njm\u-a)m\p|ujs mip}O|o wlB: 5D PIDIDJA Du
ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А, Д, BEBE R. G. DUN &COo.
POSO вани наиван ивакаониваанкхаавви ле па а JPOLU LIL SMIN OL
пвниновови ве ивавнвв еспбпинипооваи
5 “
"ЕРВИНА А ин азил 8 вија) ијаји ији и пшишисијаји и ви ијц Боји вија а на ша ил па ја Би а паша
НАЈВЕЂА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ. БЕОГРАД ЗАГРЕБ
Вука Кератићз 5. Ђориславићева 7.
ваннва
инаппина