Narodno blagostanje

Страна 182

банкарски већ напионално-економски догађај у Чехословачкој. У преговорима за фузионирање патронизира сам данашњи министар финансија ?. Карл Енглиш, Националне социјалисте — опозиционари — покушали су да од тога направе велики политички догађај, али без успеха. Већина чешке народне скупштине и сената, одобрио је поступак министров сматрајући га, за врло користан.

Оно што није било казано у тој дискубији то је да је било потребно да се створи једна чехословачке велебанке која неће бити шовинистичка, која, ће у истој мери имати ва пословне пријатеље Немпе, Чехе и Словаке и која ће одржавати интимне везе с иностранством. Све је то остварено у Антло-чехословачкој и Прашкој кредитној банци, јер она има, интимне везе са лондонским и париским банкарским институцијама (Онбер и Луј Лион су у њевином Управном одбору). Да би била што већа, операциона снага нове банке, влада, је депоновала из државне готовине, која се назива „фондом за консолидо-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 49

вање летећих државних дугова“ један сталан улог на штедњу од 300 милиона круна, који се за 6 година, не може подићи. Д-р Енглиш је изјавио у дискувији да држава треба да, има. веће интеренције на, послове новчаних институција и да је то постигнуто код ново створене банке. Протоколацијом нове фирме беотрадске филијале само је дата спољна, форма ново створеном стању.

Београдска филијала се ослања, на, матер, на метрополу, чија је снага несравмерно већа но што је била раније; друго данас то није више филијала, Једне чисто приватне чехословачке банке, код које се не може тачно знати ни ко је све ива ње и ко је све утицајни фактор, већ стоји под непосредним утицајем чехословачке владе.

Филијала Англо-чехословачке и Прашке кредитне банке у Београду је данас једна врста официоног комерцијалног заступства чехословачке народне привреде. Међутим она има још и квалификацију старог београђанина.

Скупштине и зборови.

Банатска млинска индустрија а. m, Вршац, 28. дец, (редовна) а 21. дец. (ванредна). — Југословенско д. д. за цестоградње и водоградње, Загреб, 10. дец. (ванредна). Друштво за електротехнику и фабрика кабела, Загреб, 6. дец. (ванредна). — Индустриско трговачка банка у Бољевцу, 8. фебруара 1931. год. (редовни збор). — Чаковечка складишта, д. д., Чаковец, 15. дец. (ванредна).

Из трговачког регистра.

Југословенско електрично а. д., Бровн Бовери, Београд, упис два нова члана управног одбора Јосипа Најмана ки Преловшека Матка. — Банкарско командитно друштво, А. Рајн и друг у Загребу, упис новоосноване филијале у Београду. — „Кодак“ д. с. о. ј. у Бечу, филијала у Загребу, упис проширења пословања. — Славонска индустрија дрва, д. д, Загреб, упис промене правила.

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 30, НОВЕМБРА 1. Г.

Ултимо новембар донео је јако оптерећење Народне банке на целој линији; оптицај се повећао за 189,4 милиона динара на првом месту услед смањења државног потраживања 61,4 милиона динара а за тим жиро депозита за 163 милиона динара округло. Жиро-депозит и жиро-рачуни су зато ту да примају преко месеца касене готовине већих подузећа приватних и јавних и да о роковима великих плаћања исте враћају .То је нормалан ток ствари и не би ничег необичног било у чињеници што су жиро-депозити смањени на 163 милиона динара,

Менични и ломбардни портфељ је повећан за 1 милиона динара, У другом свету то је обична појава о ултиму јер они који не располажу великим готовинама а имају кредит код новчаничне банке њиме се служе обично о ултиму кад су велика плаћања. Само је питање да ли је то случај код |Народне банке ; да нису то ипак кредити који иду далеко преко рокова од неколико дана, нолико износе иначе ови кредити о року плаћања, Девизни сток је опао за округло 42 милиона динара, То би такође била једна обична појава крајем месеца пошто скадирају плаћања и у страној валути. Стање новчаничне банке која правилно функционира креће се као хармуника, крајем месеца се рашири нагло и У току месеца се спухава Услед ових промена је и квота покрића опала и то за укупне обавезе по виђењу на 29,96 од сто а за новчанични оптицај на 35,13 од сто.

У милионима динара

атеље

15. XI

22. Х1 | 30. Х!

8 31. ХП | 31 ХИ

8 || 1928 1929 1930 1930 1950

а ||7 злату, н сребру · · · || 1079.0| 1168.4! 1199.0) 1199.8 1200.5

А ИЕ света) о ~ ~ || 9384 17592) 7080) 720/0) 698:0

S укупно || 2012.1| 2927.6| 1907.9 | 1939.5| 1898,5

8 || а менице . . . .. .||1470.5) 1287.5) 1321.6! 1306.9) 1313.7

Е на хартије од вредности | 2538 230.1) 243,1) 2427! 2429

O yuymmo || 1724.3| 1517.6| 1564.7| 1549,.6| 1556.6

m Pa овчаница . 0. 2) 1007.4) 9483| 920:3) 029:3| 920,3

RE рачун привремене размене || 227.81] 205.9' 1482) 1482| 148.2

| по зајмовима на Gomone | 2966.3| 2908 8| 2097 1| 2997.1| 2997 1 укупно || 4201.5 4153.0| 407 1,6) 4074,6) 4074,6

5527.1) 5917.9) 5352 1| 5214.3) 5403.7 227.8| 205.9) 148.2] 148.2| 148.2

Новчанице у,оптицају, ,. .. Држ. рачун прив, размене . Потраживање државно по раз-

HMM раченима . .. . :| 367.7] 99.6) 83.8) 126.1| 64.6

493.2) 1250.0] 7085! 834.5) 734.7 318.3! 1608! 210.4! 196.0| 132.9

811.5) 1410.8] 918.9| 1030.5| 867.6

по жиро рачунима ,:. по разним рачунима

укупно

Разне обавезе

у одсто целокупног новчаничког оптицаја ,

37.40] 50.31! 35,64! 37,20 35.13

У од сто свију обавеза по Биђењу ,. . . , ..

Метално покриће

32.46| 39.95| 30.02! 30.44) 2996

") U zlatu 98.39 mil,; u srebru 17,58 mil,; u stranoj moneti 0.96 mil. din,