Narodno blagostanje
Страна 798 -
HEN, компензација, да се укину. — 7. Чим пре да се донесе вакон којим се преиначује досадањи Закон о земљишним заједницама да би се олакшала деоба земљишних заједница (вриштина) и тако велике површине обрадивог земљишта привеле интензивној култури. — 8. Да се предузму потребне мере за побољшање расплодног материјала стоке приплодним грлима у земљи, сем најнужније потребе за обнову крви;
Тако настојање за усавршавање наше стоке донеће двојаке користи : с једне стране да ће се потребним крајевима "моћи у већој мери набављати једнако добар, а јевтинији расплодни материјал, с друге стране помоћи ће се и произвођачи расплодне стоке. — 9. Да г. Министар пољопривреде предузме потребне мере ради усавршавања селекције семена како би повећао квантум и поправио квалитет продукције обзиром на климатске прилике сваког појединог краја и обзиром на умањене цене пољопривредних производа. У том циљу преуредиће се у појединим бановинама досадања огледна добра. — 10. Да се одреди да бановински воћни и лозни расадници повећавају производњу садница и снизе цену истим. — 11. Да се код састава наредних буџета повећа ставка за субвенционирање земљорадничких задруга при оснивању. — 12. Да би се снизила каматна стопа под којом Привилегована аграрна банка даје кредит земљораднипема и да би се што интензивније развило задругарство у земљи Држава ће препустити сав приход од дивиденде својих акција Аграрној банци на расположење, с тим да тај износ употреби за помоћ задругарства и снижење каматне стопе. — 13. Да се у најкраћем времену доврши и донесе Закон о ликвидацији аграрних односа у северним крајева као и Закон о ликвидацији Атрарне реформе у јужним крајевима, којим ће бити решено поред осталог питање оштете за одузету земљу као и питање накнаде хака. — 14. Да се исплати заостали хак у Босни и Херцеговини из већ одобрених кредита. — 15. Министру шума и рудника одобрава се решење број 3014 од 1930. године којим је одобрена аконтација у дрвету домаћим пилинарима. Закон о заштити домаће дрварске индустрије има се што пре привести у дело. — 16. Да се донесе чим пре Закон о излучивању мера и балталика (утрина и шума) у Босни и Херцеговини у смислу чл. 112. Закона о шумама. — 17. Министру шума и рудника повећати кредит за ограничење шума у Јужној Србији и Црној Гори на 3,000.000 динара, како би се путем потребног броја образованих судова рад на разграничењу завршио 32 две године. — 18. Да у циљу пошумљења голети и крша као и рескурекцију шикара предузме потребне мере да се исто спроводи што је год могуће природним путем и нарочитом употребом мере, стављањем под забрану од паше. —
_ честар шума и рудника спремиће новелу IV делу Закона
__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 50
о шумама којом ће се за пошумљавање заинтересовати и приватна иницијатива. У крајевима где је то могуће, а нарочито Вардарској, Зетској и Приморској бановини има ce приватна иницијатива привући делу пошумљавања уступањем према приликама до 10 ха. земље у власништво сеоским домовима који би у извесним року то земљиште пошумили. —- 19. аксе прописане за испаше у шумама за околишна села као и за сувате снижују се за 50% (у пола), а заДругама још за даљи 50% (за пола), како би се на тај начин народ потстрекао на оснивање пашњачких задруга. 20. Да се заграничавање бујица изводи у првом реду у крајевима где су угрожени усеви и насеља. Општинама које желе у сопственој режији и на сопствени трошак заградити бујице, ставиће се за израду плана и надзор над радом на ресположење бесплатно државно стручно особље. — 21.
Да се нареди банским управама да се организација око рада на путевима изводи што боље и правилније. Да се у будуће оправка путева врши у доба кад је народ најмање заузет пољским радовима ; да се деонице додељују што ближе месту становања и да се земљорадницима за откуп личног рада снизи што више испод просечне наднице у том месту. — 22. Употребити сва на располагању стојећа средства у првом реду за снабдевање свих водом оскудних крајева градњом водовома, бунара, чатрња, каптажом врела и чесми, тако да имаде у будућој буџетској години подигнути најмање : 650 бунара по селима ; 100 водовода по селима; 160 чатрње; 65 чесме и каптаже врела. — 23. Исто тако да посвети сву пажњу асанацији села и подизању потребних болница. — 24. Снизити тарифу за подвоз хране: за извоз жита од 20—45%, за мекиње на 400 км. 60%, за суво месо 23% код 10 тона одстојања 400 км., за вештачко ђубре нарочитим повластицама. Бољим везама у погледу обалне пловидбе новим редом вожње изађе се жељама народа у сусрет. Државна речна пловидба снижује своје ставове за извоз цереалија за 25% тоталског става. Да набавком моторних кола пружи повољније и боље везе у локалном железничком саобраћају и да ставове железничке и паробродарске за житарице прилагоди тржишним приликама и стварном стању домаће привреде. — 25. Растеретити општине тим, да станарину учитеља снизи на 150—400 динара, у место досадањих 200—500 динара месечно. — 26. Да се олакша обвеза општина да дају за школе и управитеље огрев тим, да оне општине које немају своје шуме могу узимати по режијској такси потребна дрва за огрев из државних шума или давати одговарајућу количину угља. Закључено је да се у наредним буџетима у државним, бановинским и општинским спроводи што већа штедња и расходи ограниче на неопходно потребне и опште корисне.
s BN Bi
КОЊУНКТУРА
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8. ДЕЦЕМБРА 1930. ГОДИНЕ.
Наша претпоставка да је погоршање стања Народне Банке крајем новембра било последица великог платежног промета, који је нормалан крајем свакога месеца, потпуно се обистинила. Може се већи да се стање Народне Банне „снажно“ побољшало у првој недељи децембра, Све су позиције узеле обрт на боље, Међу њима је најповољнија: смаЊњење есконтног и ломбардног портфеља за 55,6 милиона динара (од чега 15,4 пада на есконт, а 40,2 на
ломбард). Ово опадање ломбарда може лако да је последица лекције, коју је француски експерт морао очитати за кредитну политику Народне Банке одговорним факторима, Други повољни обрт лежи У повећању девизног стока за 59,6 милиона динара. Жиро обавезе у салду су без промене; али је структуелно извршена промена у толино што су се смањили депозити приватника за 31 милион, а пове-. ћали они државних привредних установа за толико | исто. Државно потраживање повећано је само за 3,000.000.— динара. Новчанични оптицај повећао се само за 1,8 милион динара,