Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

Страна 788 Бр. 50 Dr. MK. Antić — Zagreb Nakon toga što su i poslednji optimiste izgubili | ćanje lagera. Isto je i hemijska industrija, naročito

verovanje u obrt konjunkture na bolje, nakon neuspeha konferenca, kartela, carinsko-političkih pokusa, bacila se prva Nemačka na borbu protiv depresije jedinim preostalim sredstvom, sniženjem cena.

To je pitanje za nas od eminentne važnosti, jer se ne radi o ničem drugom, nego O nivelaciji cena industrijskih proizvoda sa cenama sirovina.

Da se osigura rentabilitet pojedinih industrija bili su osnovani pojedini karteli i uvedene zaštitne carine, kojih svet nije pamtio, a koje su naipre bile zavedene od bogatih zemalja, te je tako uspelo zadržati cene na visokom nivo-u, te postići u nekim krajevima nezapamćeni prosperitet. Ali postepeno padanje cena sirovina, koje je ispočetka koristilo industrijskim krajevima, dovelo je do oštrog smanjenja konsuma, te osiromašilo industriiske krajeve.

Veliki trustovi i karteli oštro su se opirali sniženju cena, usled toga što su im lageri bili puni fabrikata, koji su bili visoko procenjeni, nadalje što bi sniženje značilo smanjeni gubitak, a sva su finansijska sredstva bila dobijena od publike, koju je trebalo zadovoljavati visokim dividendama, te konačno bi bilo trebalo sniziti nadnice, a to bi značilo političke perturbacije.

Početak privredne depresije pada u Evropi u god.

1028., sem Francuske, koja je pre toga proživela svoju

krizu, a u Americi pada u oktobru 1929. Krahom na njujorškoj berzi ušla je depresija u akutni stadii, ali su amerikanski optimiste verovali u prolaznost. te depresie, te sniženje cena sa svim svojim posledicama nije nikome bilo na umu.

Kod nas je situacija bila u mnogom različita no u drugim državama. Kod nas je osnivačka inflacija našla svoj svršetak već pre 5 godina, te smo išli, i ako polagano, potpunom privrednom ozdravljenju. Godina 1929. bila je za nas dobra, jet nakon pasivne 1928. godine, 1929. ie nabavila našoj privredi dovoljna nova sredstva. To se najbolje vidi iz ogromnog porasta uložaka kod novčanih zavoda, a u isto vreme pojačanja osnivahja novih preduzeća.

Nažalost je godina 1930. različita. Te smo godine imali smanjenu agrarnu proizvodnju, cene žitarica pale su za 30%, drvo je usled ruskog dumpinga postiglo najniže cene. Delovanje tih faktora odmah se opazilo u našoj privredi u poteškoći naplaćivanja potraživanja, baš u vreme kad kod nas ima konsumenat najviše para; nadalje ie trgovina rapidno opala, a i obrt se tuži. Zemljoradnik je potpuno osiromašio, jer mu situacija i pre već nile bila dobra, a krah cena potpuno ga je oslabio.

Situacija u industriji nije povoljna; tako je drvna industrija bez posla, otpušta radnike, te će se samo finansijski jaki uzdržati. Tekstilna industrija, koja je dosada vrlo dobro radila, pokazuje ako ne krizu, a ono pomanjkanjie poručbina, jer su lageri robe trgovaca puni. Rudokopi trpe od smanjenih cena i nemogućnosti plasmana, a naši ugljenokopi pokazuju smanjenu produkciju, otpuštanje osoblja, niže cene i dnevno pove-

gudgpHRMHgHBmHRnBnnHppBpapnanuHwWmWupnUpnDpunnHnHnEnawnEDuHuBHRHHRHHH

ТРГОВАЧКО. ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

Ек. С.рџом #ф СО. :

понививниишшинининишшиишининраинивв вв зпвипоношовлвсикинниила ан

пононнисшилила

аи И А А И ИД А А

umetnih gnojiva и teškoj stagnaciji, jer se danas пеisplaćuje zemljoradniku kupovanje umetnih gmojiva. Šećerna industrija isto se tuži, te izgleda, da će ova godina biti slabija no prošla. Naša obalna i rečna plovidba pokazuju smanjen volumen transporta robe, a slobodna morska plovidba, Која је jedna vrlo važna stavka našeg plaćevnog bilansa, već više no godinu dana tek pokriva režije. |

Sve te činjence i kod nas su smanjile konsumnu snagu u svim slojevima državljana, te |edini način, da se poveća promet je sniženje cena gotovih fabrikata.

To će biti teško provesti, ali se mora ići tim putem.

U prvom redu treba da se oseti pad cena agrarnih produkata, tako da život u gradu postane jeftiniji. Može biti, da će ta mera isključiti aktivitet posrednika u dobavljanju te robe, te i ako je to za njih tužna činjenica, to će morati oni pred tim ekonomskim zakonima umaknuti. Nadalje je potrebno, da se snize transportne farife, a i to je moguće jer niske cene uglja i pojeftinjenje željezničkog materijala nema da služi povećanim dobicima, nego pojeftinjenju cena.

U prvom redu, treba da se oseti pad cena svih sirovina te će s toga razloga, morati karfeli da snize svoje cene. Ne budu li tako postupali sami će sebi škoditi, kako naibolje pokazuje neuspeh održanja cena bakra.

U drugom redu treba sniziti primerno plafe i fo progresivno, to jest, što veća plata to veće sniženje. Prošla su vremena, kada su se mogle snizavati samo | падтсе, а уегијет da se radništvo, budu li kapitalisti snizili svoje dohodke, neće opirati tom sniženju jer se ovog puta ne radi o smanjenju dohodaka nego o nivelisanju plata cenama. U trećem redu morafi će se sniziti i preterane dividende, u koliko ih još ima, a i sniženje carina biti će moguće, budu li industrije razumno уоđene. U borbi za sniženje cena ne sme se ispustiti iz vida, da su kod nas cene stanova mnogo previsoke ı relaciji prema dohotku, te će trebati i fu da se deluje.

Ne može se jedna kuća da isplati u par godina.

Razlog posletatnom poskupljenju nadalje leži u tome, što je u relaciji sa povećanjem stanovništva osnovatho previše trgovina, koje imadu malu prođu, te u istoj moraju kalkulisati svoje visoke režije. Pi će posleratni trgovci morati nestati, te će si morati tražiti nove načine racijonalne zarade. ] ako će ti trgovci prvo vreme biti bez posla, to će oni manje pasti na teret društvu nego poskupljenjem proizvoda.

Svakoj krizi leži razlog u hiperprodukciji, ali ie ista prouzrokovana usled raznih umetnih pokušaja, te i ako je istina da se svaka privredna kriza sama po sebi reši, to je ipak potrebno da se intervenira, jer u profivnom slučaju mogle bi se desiti tolike perturbacije, da bi privreda od njih bolovala još mnogo godina.

Situacija je teška ali samopregor i kuraža u sfanju su da prebrode i tu buru.

u unHHHHHHEBpHHHMHMHHEHBpHmHBEHHppmMNHMHEMMmWagpnMEMRBZRaunmmnamnmnnnı

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА. НА СВЕТУ: БЕОГРАД ЗАГРЕБ

Вука Караџић , 3. Бориславићева 7. :

пипоороинипношивононинџпо—азанипипсопцпсшонипмивввисопзонлнинзмоннаиг

пиканл