Narodno blagostanje

Страна 790

вреду и шуме одржаће се 17. и 18. ов. мес. конференција о „средњеевропском решењу аграрне кризе“ под председништвом самог Министра пољопривреде и шума, а уз учешће многобројних стручњака међ којима се налазе и претседник аустрискога друштва за пољопривреду и шумарство, директори истог друштва, директор аустриске Пољопрнвредне коморе и два професора Високе школе за пољопривреду у Бечу. Наш уредник је добио такође позив али се неће моћи да одазове,'Ми ћемо донети извештај о раду те конференције. За сада ћемо да изложимо укратко тезу конференције, коју је израдио познати средњеевропејац г. д-р Хантош. Не може се са гледишта трговинско-политичког замислити механичко удружење аграрних држава. Оне могу заједнички да наступе трговинско-политички само под претпоставком сличне привредне структуре, сличних типова робе за извоз и заједничких тржишта у иностранству. Те услове испуњавају само Југославија, Мађарска и Румунија. Сасвим су другачији услови Балтичких држава, па чак г. _ Хантош одбија и бугарско друштво, јер сматра да оно мање пати од аграрне кризе (пошто свега 1}, њезиног извоза пада на житарице). И Чехословачка не може да пасује у то друштво због тога што већина њезиних продуКата пати од конкуренције средњеевропских аграрних држава. Ни Пољска не пасује у то друштво због тога што има сасвим други интерес, она је главни произвођач ражи и у том погледу она има да се споразуме са Немачком. Како је пропала идеја о укидању клаузуле највећег повлашћења и о преференцијалним царинама, то није ништа друго остало него да се средњеевропске државе помогну међусобно. Немачка ни у ком случају неће пристати да даје преференцијалне олакшице због тога што је њезин извоз у европске „атрарне државе много мањи но у прекоокеанске. Остају дакле свега Југославија, Мађарска и Румунија на једној страни и Чехословачка-и Аустрија на другој и према томе оне треба да се међу собом споразумеју и да после тога заједнички дејствују на остале европске државе пошто две последње не би биле у стању да приме целокупан вишак производње првих трију држава, Г, Хантош нарочито удара гласом на заједницу трговинско-политичких преговора, што је „Народно Благостање“ истакло много раније у чланцима »„Трговинско-политичке комбинације за побољшање цена пољопривредних производа“. Тек група ових средњеевропских држава : Чехословачке, Аустрије, Југославије, Румуније и Мађарске може после да ступи у преговоре са Немачком с једне стране, Пољском с друге стране и да тако проши„рује круг споразума. Другим речима: да повратимо у живот Аустроугарску !

Формирање Аграрног блока заснива се на чињеници да је Европа дефицитна у житарицама и да тај дефицит покривају прекоокеанске з3зе-

мље. Међутим земље Аграрног блока су суфицитарне, те желе да оне првенствено покрију један део потребе за житарицама у европским дефицитарним државама. Ми смо већ саопштили да су захтеви Аграрног блока на економској конференцији у Женеви сведени на цигло пет артикала : пшеницу, кукуруз, раж, јечам и 306.

Раж и Аграрни блок

рам ____ ____ TRI OI II Ona!

То је саопштење изненадило цео свет из три разлога. Прво што је број артикала и сувише мали за начелну борбу за преференцијал. Друго што од тих пет артикала само се 2 увозе из прекоокенских држава, пшеница и кукуруз, и треће што не извозе све државе аграрног блока све те артикле. "Заједнички извозни артикли су пшеница, кукуруз и донекле јечам, Раж је специјалитет Пољске, донекле Румуније и

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 50

нешто Мађарске. 306 се уопште мало извози, То Немо најбоље да илуструјемо на ражи.

Од укупне светске производње на раж иде 44 мил. тена, 85% пада на три европске земље : Русију, Немачку и Пољску и то на прву 50%, другу 19% и Пољску 16%. Све три државе имају вишкове у производњи ражи. Немачка има у добрим годинама вишак од једног милиона тона, а толико износи целокупна потреба светског тржишта. Праве дефицитарне земље ражи су Данска, Шведска и Норвешка. Немачка је извесно време раж из својих источних крајева Извозила у поменуте земље, а у своје западне крајеве увозила сточну храну за исхрану свиња (јечам па и раж). Немачка је све више извозница ражи. А северне државе и иначе немају никаквих царина на раж. Значи да преференцијал за раж, који се тражи на женевској конференцији, не 67 имао никаквог практичног дејства. Свакако да би се под режимом преференцијала могао да појави и увоз ражи у Немачку због тога што је цена тамо много већа но у Пољској. Али то би користило само Пољској, која је огроман произвођач ражи. Већ због тога није требало раж да уђе у програм за преференцијал. Раж би могла да буде узрок да Немачка противстане преференцијалу и за остале врсте житарица, за које би смо се могли споразумети. За Немачку је раж национална житарица. Она се производи у огромним количинама. Спуштањем данашњих царина на раж омогућио би се увоз пољске ражи и тиме оборио цену за најважнији пољопривредни производ Немачке. То би био разлог да се Немачка одупре преференцијалу на целој линији.

Ни интерес целог Аграрног блока није захтевао да се за раж тражи преференцијал.

Питање ражи показује са колико се површности и камарадерије третирало једно питање, које засеца дубоко у економски интерес аграрних држава.

Оригиналне су парламентар Корените реформе у Не- ње прилике у Немачкој. мачкој за ублажење при- Рајхстаг у критичним моБредне кризе и санирање ментима стално изгласаба

државних финансија поверење влади, али је неПт i способан да уђе у редован рад и да редовним путем изгласава пројекте закона, које подноси влада. С обзиром на ту ситуацију влада Рајха је одлучила да свој велики програм за ублажење привредне кризе и санирање држазних финансија спроведе путем уредбе. То не значи да те уредбе не могу пасти ; Рајхстаг их може ставити ван снаге, Али при изгласавању олноспог предлога влада је добила већину.

Реформе су резултат дубоких студија, дугог размишљања и претстављају мере које се ретко предузимају у парламентарним режимима. То је читав чиз нозих закона и законских измена са којима ћемо ми упознати чита це у најкраћим потезима.

Буџет издатака је максимиран на 10,687 милиона марака. Та се сума не сме прекорачити до краја 1933. Вишак прихода има се употребити за појачану отплату државног дуга и смањење пореских терета. Равнотежа буџетска постигнута је редуцирањем чиновничких плата за 6%, министарских плата за 20%, увођењем пореза на нежењене са дохотком преко 8000 марака и повећањем пореза на дуван. А за појачање прихода општинских служи повећање приреза на пиво и пиће и увођење грађанског данка. Досада је Рајх доплаћивао фонду за осигурање радника од незапослености неколико стотина милиона марака годишње. Сад се повећавају доприноси радника и послодаваца од 3. % на 61% и сматра се да ће то бити довољно бар до јула месеца идуће године, Рајх је тиме ослобођен издатака за ово осигурање. Коренитом реформом болесничке касе, Ha"