Narodno blagostanje
Страна 810
— У Италији је овогодишња жетва за 137 мил. товара мања од прошлогодишње. Због пада цена пољопривредници су и овај пут засејали мање лебног жита. У вези с тим је потражња уметног ђубрета знатно пала. Влада се диктаторским сретствима бори против овог покрета, али са мало ус-= пеха, јер се пољопривредници боје сада не више руског него аргентинског и аустралиског жита, чија ће жетва бити рекордна. Беда пољопривреде је велика. Влада је у неким покрајинама завела плаћање пољопривредних радника у натури, да би тако спасла послодавца од плаћања високих надница.
— Француско млекарство се налази у великој кризи због падања цена бутера и сира, а високих трошкова продукције. Страни млечни производи туку домаће у цени а често и у квалитету. Француска царина на бутер износи 200 фр. (544 дин.) на 100 клгр., т. ј. нижа је него и код једног његог суседа (Швајцарска 350 фр. фр., Шпанија 570 фр. г т. до Тес је разлог да увоз страног бутера и сира расте, док домаћа производња све више пада. До почетка тог мес. увезено је 62946 товара сира, 22.265 товара бутера и 21.038 товара ксндензованога млека. Нормална годишња производња млека У Француској изјоси 122 мил. 11. Од тога се потроши око 29 мил. на исхрану телади, 42 мил. се прерађује у бутер, 17 мил. у сир, а 34 се прода свеже или пастеризирано. Рачуна се да ће овогодишња производња бити много мања.
— Letonsko Ministarstvo poljoprivrede газрзајо je premije domaćim poljoprivrednicima, koji budu liferovali jaja centralama za standardizaciju. Jaja moraju biti potpuno sveža i čista, neoštećena i ne lakša od 55 grama. Onaj poljoprivrednik, koji liferuje mesečno najmanje 50 ovakovih jaja, dobije premiju od 3 santima (oko 45 para) u vremenu od 1. novembra do 1. marta, a u ostalim mesecima po 2 santima.
— Трговачка Комора у Београду купила је у Француској 2000 кг. ораха т. зв. „Франкет“, које ће бесплатно разделити бановинским и среским воћним и лозним расадницима ради сађења, како би се формирао једнообразни квалитет ораха за извоз.
— Ми смо своједобио писали о кредитима, који је Зе-
маљски централни кредитни Савез давао по налогу мађарске
владе пољопривредницима. Већи део ових кредита је пропао, јер је одобраван делом пољопривредницима, којима није било спаса, а делом људима који су спекулисањем изгубили узајмљене капитале.
— Америчка берба јабука износи ове године 153,369.000 бушела (4,170.963 тоне) према 142,078.000 прошле године
„и просечно 180,262.000 бушела задњих десет година, Ко-
личина јабука за трговину износи 9,586.000 бушела (2.480.822 тене) према 8.699.000 прошле године и према просечно 9.119.000 последњих десет година.
— Америчка федерална пољопривредна дирекција извештава да стабилизација цена пољопривредних продуката није успела ради тога, што фармери нису смањили своју производњу. А баш у смањењу производа лежи решење садање кризе. Само на тај начин би се Дирекција могла ослободити својих огромних резерва. Током прошле буџетске године утрошено је 242.7 мил. дол. (13.591.2 мил. дол.) на стабилизацију цена. Наравно да се фармеру није допа-
____ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __
Bp. 51.
дало смањење производње кад му држава осигурава добре цене продуктима. Дирекција ће тражити начина да проведе смањење производње памука и жита.
— Словенска кметска свезг, одржала је 10. о. м. своју годишњу скупштину у Марибору. Присуствовало је око 1000 делегата. Г. Весењак, бивши министар поднео је реферат о извозној политици сељачких производа ; инжињер Јеребић говорио је о стандардизацији вредности пољопривредних производа. |
ЗАДРУГАРСТВО
— Савез српских земљорадничких задруга у Н. Саду сазвао је за 20. о. м. скупштину у Т ителу, где ће присуствокати и претставници Савеза из Бечкерека. На скупштини ће се решавати главно питање стапања ова два савеза.
— Ових дана одржана је скупштина хотелијера, гостионичара и кафеџија у Шибенику на којој је одлучено оснивање „Задруге хотелијера, гостионичара и каванара“.
— У Мостару. је основана, у току прошле недеље, пчеларска задруга. После примљених правила изабрана је управа са Николом Смољаном на челу.
— У Битољу је основана селекцијска живинарска задруга на чијем челу стоји адвокат Здравко Исаиловић. Ово је |
|У исто време прва задруга овога типа у Вардарској бановини,
— Жеивинарска селекцијска задруга у Сомбору осно» вала је ових дана станицу за контролу годишње носивости кокошију. Ова задруга одржаће у току ове зиме једнонедељни стручни курс из живинарства и живинарског оплемењавања. |
— У Загребу је прошле недеље одржала Трговачка задруга своју прву пленарну седницу. Задруга је била потврђена крајем новембра. Главна задаћа ове задруге, која је за нас новина, биће да набављају робу директно од произвођача, и да се бори против високих цена робе. Даље ће задруга да изгради властити дом у коме ће се сместити пострадали трговци и њихове породице. За председника је изабран Иван Прпић.
— У Штипу у селу Кординцима основана је између садиоца дувана дуванска задруга.
— У Новом Саду одржана је 14. т. м. скупштина Савеза млекарских задруга од којих се 29 бави извозом бутера. У резолуцији се констатује да је у данашњој кризи земљорадницима неопходно потребно да оснивају млекарске задруге. Моли се да се уведу премијски ставови за извоз бутера.
— Задружна Звеза у Љубљани објавила је свој извештај за 1929. годину. У њој је било учлањених 578 задруга, од којих је 543 са 141.458 задругара послало извештај. Број чланова повећао се према 1928. г. за 7761. Укупан промет задруга износио је 5,831,7 мил. динара, према 5,464,3 мил. динара у 1928. години. Улози су порасли са 835,5 на 998,8 а зајмови са 546,7 на 665,7 мил. динара. Кредитних задруга је било 317, а њихов укупни промет износио је 4.155,0 према 3909,6 мил. динара 1928. г. Резерве су порасле са 17,4 на 22,6 мил. динара.
— У Бања Луци је основана кредитна чиновничка задруга за чиновништво целе бановине. Удео износи 100 дин,
ен паннннанинаннивининилинининнимицииннниланниин—инџпинипинининицаци ннкич ен 6|W RR|H|R R|G BIG GD DOD U U GE J DOB RIR CE SJDIU|SDB RM{R}R dl HB BB GDJE |H
ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА
У БЕОГРАДУ ИЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ
Доларске 7'%/, и 8,
ЛОМБАРД
Доларске 79, Облигације Државне Хипотекарне Банке 1927, год, ССелигмаш 772 Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. године ОВлереонЕ,
по УЈЕ НАЈПОВОЉНИЈИМ у УСЛОВИМА
>
2"ј» ој, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ
МИА Ила Ати и аЕашдинанјијииасанниниенадианјиинанилпинијкијинн на» аниканис пик нна ниске цснн сеасаечен с се. ес. (| |
пе O AL 0, 4,
1