Narodno blagostanje

20. децембар 1930.

Страна 815

мину цента) и то код 77 и једна осмина центи за бушел и ако је истовремена нотица на винипешкој берзи, која је у ' нормалним приликама виша за 5 до 6 центи код бушела (ради бољег квалитета канадска пшеница) данас за 23 центи вижа од чикашке. Винипешку берзанску нотицу можемо сматрати бар донекле, као природну, неманипулисану, и она показује, да је Фармборд стабилизирао цене сев. американске шненице за 40 од сто изнад данашње светске цене. То је експерименат, који је досада јединствен. Објашњава се на следећи начин: пољопривреда американска производи 820 милиона бушела пшенице, од чега једва једну трећину извози. У овој години биће извоз још много мањи, јер су се, због неродице кукуруза, велике количине пшенице употребиле за исхрану стоке. Том интервенцијом је дакле осигурана пољопривреди једна донекле одговарајућа, протувредност. Фармборд је покупио досада око 120 милиона бушела, можда ће да купи још неких 50 милиона. Трошкови износиће 40 до 50 милиона долара, али толико је помоћ пољопривредницима готово вредна 2

Канадски житарски пул пуном паром продаје (у по-

следња три месеца извозио је 75 милиона а у одговарајуће

време 1929. године само 38 мил.). Нови управник Ме. Фарленд је енергично почео рад чишћењем досадашњих прилика и припрема организацију или можда чак и ликвидацију пула. Свакако су сва континентална заступства распуштена.

У Европи и код нас послови су мирни. Руски извози су смањени и рачуна се, да се до пролећа опште више неће појавити. Код нас је једини купац увек још Привилеговано извозно друштво које је своје уобичајене цене снизило за два динара.

Конференција светских произвођача шећера, која је ове недеље заседавала у Бриселу, још није завршена ; Енглеска и Русија одсуствују; Немачка ју је напустила. На тој конференцији имали су се сложити европски произвођачи шећера од репе са неевропским произвођачима шећера из трске; ови последњи су се на конференцији у Амстердаму

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

(као што смо то у ранијим бројевима већ реферисали) сложили и смањили свој извоз за 15 од сто. Вишак европске производње, дакле европски извозни контингент је према прошлој години већи за 52 од сто (2.18 милиона према 1.44 милиона у прошлој години) од чега највећи део пада на Немачку : у 1929. години њезин је извозни вишак износио 235 хиљада тона, а овогодишњи 812.000 тона. Док су на бриселској конференцији све извозничке европске државе пристале на додељени им извозни контингент, Немачка то није могла начинити. За' њу је био предвиђен исти износ као лане а она је тражила 800.000 тона; у току преговора снизила је ту цифру на 600.000 и на 400.000 тона. Американци су направили нов протупредлог, помоћу којег би Немачка могла извозити у петогодишњем периоду 800.000 тона, или годишње 360.000 тона, што немачка делегација није усвојила и отпутовала. Али то још не значи дефинитиван прекид и неуспех конференције.

Међутим, тржиште, под утицајем вести са конгреса, и даље је лабаво и цене су на њујоршкој берзи пале за. 10 поена.

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15. ОВ. МЕС. При закључку часописа примили смо стање Народне

· Банке које у кратко анализирамо : Стање од 15. ов. мес. по-

казује погорвшање; девизни сток је мањи за 97,3 мил., депозити по жиро-рачунима порасли и за 85,5 мил. на 952,5 мил. државно потраживање је у порасту за 1,74 мил. на 69,45 мил.; све ове промене имале су за последипу да је новчавични оптицај смањен за 184,6 мил. дин. Менични и ломбардни портфељ је порастао за 23 мил. на 1.524 мил. дин, Због његовог пораста оптицај је у овој недељи мањи према прошлој за 1615 мил. и износи 5.244 мил. дин.

Због погоршања стања погоршала се и квота покрића обавеза по виђењу као и металне подлоге.

„Атоацја очтигамајцса zadruga, Zagreb

Aktiva dan 31. decembra 1929. бод. |

па

Бас

тагтјете

Pasiva

Dinara Blagajnička gotovina 429.513'20 Uložene gotovine kod novč, zavoda 32,484.817'36 Potraživanja na tekučim računima 1,521,619'39

Vrijednosni papiri s tekućim kamatama 11,326.691'65

Nekretnine 9,223,490'93 Polog premijske pričuve koe reosigur. 4,001,992:73 Zajmovi na vlastite police 4,461,641'53 Potraživanje od životne skupine 235,676'63 Potraž, od reosiguratelja u tek, računu 588,570'61 Polog kod reosiguratelja 190.703'07 Prem, pričuva i prijenosi premija reos, 21,370.263'17 Pričuva za neriješene štete reosigurat. 1,713,129:54 Razna imovina 172.285,25 Polozi za jamčevine i tudje vrednote 3,276,491'76 Salda podružnica 2,347.668'89 Inventar po olpisu 280.000'Imovina Mirovinske zaklade 2,125,804'50

Ukupno 96,356,360'21

Dinara

Temeljna glavnica {osigurateljna zaklada) 1,000,000'Pričuva temeljne glavnice 427.663'01 Redovna pričuva 298.077 Specijalna pričuva 443.868'84 Pričuva za porez i tečajne razlike 500.000' Premijska pričuva i prijenosi premija 57,700.574:05 Pričuva za štete . 3,7101,524:99 Zaklada dividende osiguračima 280,486'57 Tražbina reos, u tekućem računu 2,043,235'81 Ројоб reosiguratelja 1,227,501'09 Polog premijske pričuve reosiguratelja 21,370,263'17 Tražbina elementarne skupine 235.676'63 Nepodignute kamate temeljne glavnice 6.357'97 Razna dugovina 612.146:96 Jamčevine i tudje vrednote 3,276,491'76 Mirovinska zaklada 2,125.804'50 Poslovni suvišak 506.087'86

Ukupno 96,356.360'21