Narodno blagostanje

27. децембар 190

· nijem delu stanovništva, 13.105 i па гепшјеге 1.802. To čini ukupno 45.547. Na radnike otpada 48,735 stanovnika, dakle gotovo foliko isto koliko ima činovnika (javnih i privatnih) nadeičafa, slaga, pošluge i rentiјега. Та je relacija najkarakterističnija 73 Beograd. Ogroman je broj činovnika i nameštenika, kućne DOsluge i uopšte fizičkih radnika za lične usluge. To čini Beograd birokeatskom varoši, u koju grupu spadaju samo manje varoši kao što je Graz.

Ukupan broj radnika od 48.735 na ukupno stanovništvo od 226.280 i suviše je mali. To je razmera, koja se više ne može da srefne ni u jednoj zapadno-evrODskoj državi. Pa čak mislimo da i u prestonicama Balkana nije ovako mali broj radništva na ukupno згапоу15170. U gradovima u kojima je potpuno izvedena DOdela rada, (za razliku od sela gde stanovništvo једап veliki deo svojih potreba zadovoljava sopstveno proizvodnjom) mora da postoji čitav niz proizvođačikih i treovačkih radnja, koje služe iskliučivo potrošačkim potrebama stanovništva. U činovničko-radničkoj varoši mora biti pekara, bakala, berbera, kafedžiia, obućara, drugih detaljnih radnji. Broj radnika zaposlenih isključivo za potrošne ciljeve dotičnog stanovništva H toliko je veći, u koliko je doftična sredina kapitalistički primitivnija, u koliko je tehnika proizvodnje i trgovine nazadnija. To važi u punoj meri za Beograd. Treba samo da se setimo izveštaja komisije za proučavanje hlebarnica, po kome u Beogradu postoji 350 hlebarnica, na 210.000 stanovnika! (poštio vojska ima svoje hlebarnice). To važi i za ostale radnje. Malo gazdinstvo ne može da upotrebi mehaničku radničku snagu, ono je raskošno u pogledu liudske radne snage. Tako je na primer u Beogradu u hotelima, gostionicama i katana-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ma zaposleno ukupno 3.700 duša, od čega je 1.160 sa-.

mostalno, a sve ostalo (2500) radnik i nadničar. Џ зта- |

tistici koju izrađuje Beogradska Radnička komora vi-,

dimo da je u Derbersko-irizerskom zanaiu zaposlemo 587 duša!

Za ekonomsku bazu beogradskog stanovništva, za njegove mogućnosti stvaranja kapitala važno je razlikovati proizvodniu dobara i činjenje usluga za pofrebu mesnog stanovništva od one za izvoz van VarOši, Za razmeniti sa celom zemljom i za stanovnišivo van. Prirodno je da se može da formira kapital i u onim privrednim granama, koje sliže potrošačkim роебата činovničko-radničkogz stanovništva. Ali je 10 ograničeno. Neograničeno bogatstvo može se formirati samo u trgovini, koja posreduje između jednih i drugih krajeva i u industriji, koja radi za što širi reon potro= šača. Mi nemamo statistike o tome, ali ie jedno van svake sumnje, naime: da se u malim poduzećima zanatskim, industriskim i irgovačkim radi u glavnom za lokalne potrebe. Obim poduzeća je u neku ruku kri" terijum i za teritorijalno prostranstvo njegove mušterije. U statistici Beogradske Radničke komore za 1929. godinu ima posrednih podataka o tome.

(Pre toga da konstatujemo, da Beogradska Radnička komora iskazuje ukupan broj radnika od 40.000 maju mesecu 1929. godine na suprot 48.000 koliko 15kazuje statistika Beogradske opštine u aprila iste godine. Ta se razlika mogla sa sigurnošću očekivati s obzirom na činjenicu da se statistika Beogradske MHadničke komore zasniva na podacima Okružnog Ureda za osiguranje radnika, a poznata je sivar da je radničko osiguranje na teritoriji Srbije još daleko od toga da bude izvedeno u onom obimu u kome fo želi zakon, a

Ствава 819 kako je to slučaj na teritorijama s one strane Save, !)unava i Drine. Beogradska Radnička komora mora da pokazuje manji broj radnika. Mi čak nalazimo da jerazlika mala, i smatramo да је и Веогтади и таји теsecu moralo biti više radnika no u aprilu, s obzirom na to da Beograd ima preko leta, kad se izvode javni radavi i napreduje građevinska delatnost, 20—30 hiljada radnika sezonskih, koji dolaze u proleće ı odlaze u jeзеп. Како је 1929. godina bila vrlo hladna prvih me-. seca, to je građevinska delatnost počela tek u drugoj polovini aprila, tako da je u maju mesecu morao biti prisutan mnogo veći broj radnika). Radnička komora kaže u svome izveštaju za 1029. godinu (koji nam je stavila na raspoloženje u rukopisu): „U Beogradu ie indusirija tek u razvoju. Ona ie astupljena sa dvadeset većih Iabrika, ali je veci taj broj adnika zaposlen u zanatskoj delatnosti, koja |e nerazvijena i primitivna. Za ekonomsku strukturu Beograda karakteristična je ova slika: 4362 poslodavca sa 1 radnikom 1152 poslodavca sa 2 radnika 532 poslodavca sa 3 radnika 303 poslodavca sa 4 radnika 178 poslodavca sa 5 radnika 159 poslodavaca sa 6 radnika 265 poslodavaca sa 7—10 radnika 148 poslodavaca sa 11—15 radnika

=

Т

127 poslodavaca sa 16—25 radnika 4 73 poslodavca sa 26—40 radnika 40 poslodavaca sa 41—60 radnika 32 poslodavca sa 61—100 radnika 21 poslodavac sa 101—150 radnika 7 poslodavaca sa 151—200 radnika 9 poslodavaca sa 201—300 radnika · 5 poslodavaca sa 301—400 radnika 2 poslodavca sa 401i—500 radnika 1 poslodavac sa 501—600 radnika i poslodavac sa 601—700 radnika — poslodavaca sa 701-—800 radnika — poslodavaca sa 801—900 radnika 1 poslodavac sa 901—1000 radnika

1 poslodavac sa 1015 radnika

Slika je više no karakteristična! Ako uzmemo da polovina poduzeća 1. |. ona koja rade sa 1—60 radnika rade za potrebe Beograda, onda dolazimo do zaključka da je skoro polovina ukupnog radništva zaposlena za potrebe beogradskog stanovništva. Uzmimo da је okruglo 30 hiliada radnika zaposleno u industriji veceg obima, čiji je reon potrošački izvan reona beogradskog. Kolika može da је vrednost proizvodnje te industrije i kakav je njezin odnos prema sumama, koje beogradsko stanovništvo mora da izda za dobra uvezena sa teritorije уап njesovog reona? Više је no sigurno da je mnogo

veća vrednost dobara, koja Beograd uvozi za svoje po-

trebe nego onih, koji se u njemu proizvode ili unose radi preprodaje. Beograd je pasivna varoš u razmeni добета за сејот zemljom. On se u tome kvantitativno razlikuje od sviju velikih evropskih varoši. Danas gotovo sve evropske varoši proizvode mnogo više dobara za izvoz van, no što se uvozi za njihove potrebe. Sve su to danas industrisko-izvozne varoši ili ftrgovačko-posredničke. Beograd ie činovnička varoš.

Da odmah dodamo da pasivnost u razmeni dobara Beograda sa hinterlandom ne znači njegovo SirOmašenje. Na protiv to je fatalno za činovničku varoš. Činovničke varoši izdržava cela zemlja, prema tome

one plaćaju uvezena dobra ne dobrima, već novcem,