Narodno blagostanje
10 јануар 1931.
К
STANJE NARODNE BANKE NA DAN 31. DECEMBRA 1930. GODINE
Pri normalnom razviću ekonomskih i valuteih pri= lka u jednoj zemlji ktaj godine {je najkritičniji i najteži momenat i Fisekcionifanju novčaničte banke. Mraj godine |e dan velikih plaćania. Tog daaa svaki izmituje svoje obaveze (i ko ima i ko nema mogućnosti za 10). Mo nema mogućnosti, pribegava stafoj metodi od pte 3000 godina da novim zaimošti isplaćuje stari. Kad god {e veća ftažnja za zaimovima, onda је об сто поусатсва banka pribežište. To je bilo i sa našom Narodnom bamn> kom 31. decembra prošle godine. Osma je pružila 12708noj privredi platežaih sredstava u toi nedelji za skoro 400 miliona dinata (392 miliona). Mi se he sećamo da je ikada u mnedeliu dana Narodna banka morala isplati toliki iznos novčanica. Od toga je 190 miliona роф спао sa Жто-табипа риуаника, 57 пинова за istog računa
У милионима динара
патент торте
') U zlatu 98.57 mil.; u srebru 17,58 mil.. u stranoj monefi
1,1 mil din,
državnih privrednih ustanova, 57 miliona podigla je dežava sa svog računa i za 84 miliona dinara povećan ie menični i lombardni portfeli, (od čega 83,5 mihona зато mueničai porifelj). Jednim polezom je smanjen žirco-tačun na 667 miliona dinara a to |e za milion dinara тапје od najnižega stanja (od 31. oktobra prošle 20dine) za boslednje dve godine.
Potraživanje po eskhontu menica dostiglo ie VisifMi |
od 143 3miliona dinara, a to je takođe maksimalan iznos
za poslednje dve godime. I lombardni porifelj od 203
miliona dinara takođe je visok, a celokupni poslovi
kontingent, dakle menični i ombardni, u iznosu od 1637
O dinara takođe je thajveći za poslednje dve 20ine. Kad čovek posmatra ovu ogromnu promenu и Ма-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
ЊУНКТУРА
5 31. ХИ | 31 ХИ | 15. ХИ | 22. Х1 | 31. ХП 8 • 1928 | 1929 | 1930 1950 1930 8 « ||у злату, и сребру . , || 10790] 1168 4) 1201 3) 1201.7| 1202.4 8 |улевиине“ СР. || 9331 17592 660.4! 7518) 6319 5 укупно || 2012.1| 2927.6] 1961.1| .953.5| 18344 8 ||-- кескае . . . „||1470,5] 1227.5 1321.3) 13501 | 1433 7 2 | а дертеје од вредност || 2538] 250.1| 2028 202.9) 2034! 5 укупно || 1724 31 1517.6| 1524.1) 1553 0] 1637 1 = || рачун за откуп крунских || (00т4| 9483 929.3| 927.8| 8977 SE рачун привремене размене 2218) 205.9) 14821 148.2| 126.2 (80 по зајмовама ка бонове 2265 3! 2998 8) 2997.1! 2997 !| 2996 8 угупно || 4201.5| 4153,0| 4074.6| 4073,1| 40201 Новчанипе у оптицају, » » 5527.1| 5917.9| 5244.0) 5158,3| 5396 5 JOB БАТА приз, размене 221.8) 2059) 148.2| 148.2| 1262 Потраживање државно по раз- : ним рачунима . 367-1 99.6 69.4 116.5 59.3 28. ||| по жеро ратукима |. = 493.2) 1250 0) 806,4| 857.4| 6672 55 Па Па 318.3! 1608) 146.1| 252.6) 1956 o yuymmo || B11.5|1410.8| 952,5|1110.0| 862,8 o 2 у одето целокупног новча- > 52 || assor ogreuaja 3740) 50.31! 35.50| 37.87| 33.99 5 2 || у од сто свију обавеза по = ПРЕ А ||| 3246) 39:95 29:10) 8050). 20:30
Страна 31
која se svodi na povećanje novčaničnog opticaja po onim kontingentima po kojima država stoji u poslovnom odnost sa narodnom privredom, onda se dobija uticak, kao da se kod nas pojavljuje oskudica u аоуси, То se prema drugim okolnostima ni u kom slučaju ne bi moglo pretpostaviti, Na protiv treba da ie velika obilaost novca, Mi ćemo pretpostaviti: da je odliv nastao zbog toga Što se kod nas [05 uvek najveći deo plaćania vfši gotovim novcem i da su ove ogromne зите povtićene radi isplate o kraiu godine.
Stanie 31. decembra 1930. godine pokazuje ioš dve indtefesanine pojave; jedna se pojavljuie {edanput godišaje, a to je smanjenje dežavnog duga po računu otkupa kranskih novčanica od 30 miliona dinara. To je učešće državno ti čistoj dobiti. Lanske godine ono je iznelo 37 miliona dinafa, Dalje imamo smanjenje računa рпугеmene fazmene od 22 miliona dinara, naravno u aktivi i pasivi, To znači da је država одиа зуој dug privte= тепе Fazmene za 22 miliona dinara. Ona bi na osnovu toga imala pravo da podigne 22 miliona dinara u zlatu ii zlatnim devizama. Njema se aktiva smanjila za 22 miliona dimara, ali to je mogućao samo da je izvršen otois nerealnog dela fe aktive. Time je ukupno državno poteaživanje palo na 4 milijarde i 20 miliona dinara.
Devizni stok se smanjio za 129.8 miliona dinara. To je sprečilo da se novčadmični opticaj ne poveća za гкого 400 miliona dinara, koliko je izneo odliv novčatica, već za svega 238 miliona dinara. Pokriće iznosi za obaveze bo viđehju 20.50% a za ostali novčanični opti= сај 33,99%.
годаој бавсћ
1
ZAGREBAČKA BERZA
Devizno težište. — Promet u devizama je neobično intenzivan. Ma da još fraju blagdani i ma da su neki sastanci izostali, nedeljni promet u devizama iznosi 60 do 70 miliona dinara. Na pojedinim зазјапсипа nije ništa neobičnoga ako promet i pređe 15 miliona dinafa.
S obzirom na strukturu našeg deviznog iržišta jasno je da je kod jakog prometa intenzivna i intervencija Narodne banke. Na sastanku od ponedeonika ona je dala oko 17 miliona dinara faznih deviza. Utorak nije bilo berze a u sredu dala je opet. 7 miliona. _
Težište akcija. — Situacija je povolinija nego obično a i promet jači. Naročito su jake akcije Srpske i Prve hrvatske štedionice. Izgleda da će Prva hrvatska doći na kurs od 980 dinara kako bi po isplati kupona, koji će i ove godine sigurno biti 80 dinara, kurs ostati i dalje na 900 dinara. Situacija je kod Prve hrvaske štedionice kao i kod Srpske banke daleko povoljnija nego što je bila u ovo vreme prošle godine.
Kod industriskih poduzeća situacija nije takova kao kod novčanih zavoda. Kod pojedinih akcija popuštaju kursevi. A i promet nije znatan.
Državni papiri, — Situacija je neodređena. Kursevi su u glavnome na istoj visini a to sve deluej na smanjenje prometa. Pored toga praznično raspoloženje u Beogradu otežava veće transakcije. Kod većih transakcija u državnim papirima redovito kontrahenti nisu u istom mestu. Zagreb i Beograd tu menjaju ulogu. |
Prošle je godine Zagreb kupio znatne količine Ratne štete u Beogradu i to par kasa a pfrodavao je tremine. Da li će i ove godine biti takovih poslova u većem stilu, zavisiće od situacije na novčanom fržiš{u.
Ni kod dolarskih papita nema većih transakcija. Poslovi se odvijaju u glavnome u 7% Blairovom zajmu.