Narodno blagostanje

Страна. 18

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 2

pogledu zbora akcionara predviđaju čl. 57, 61, 62 i 68; pravo vršenja pregleda društva preko komesara predviđeno je članom 75 zakona, a članovi 81, 80 i 90 predviGaju nadležnost njegovu po pitanjima likvidacije društva i smanjenia društvene glavnice; i naizad ČI. 102. даје pravo ministru da izdaje ovlašćenja licima koja žele da podižu tužbu profivu članova upravnog i nadzornog odbora dmištva prema ovome zakonu. Zakonodavac je, prema ovom drugom gledištu, dovoljno jasno i precizno regulisao Ministrov nadzor, što bi bilo nepotrebno ako ie on mislio da mu pomenutom odredbom člana 5 da neograničeno pravo nadzora.

Iz navedenog obrazloženja presude да зе zaključili da ie sud u ovom slučaju stao na gledište širokog tumačenja prava nadzora Ministrovog.

Da vidimo sad kakve ie prirode nadzor Mihistrov nad društvima, bez obzira da li je opseg tog nadzora širi ili uži. Iz citiranog obrazloženja vidi se da sud zastupa gledište da Ministar ima za dužnost voditi brigu o tome, da ni iedna radnja društvena ne bude u suprotnosti sa odredbama zakona o akcioharskim društvima. Nejasno je na koje se „radnie društvene” misli: da li na poslovanje društva u opšte, ili samo na one pravne radnie koie zakon predviđa za funkcionisanie akcionarskoo društva kao pravne ličnosti, kao što su: ртаупе radnie prilikom osnivania društva, prilikom držania zbora akcionara, likvidaciie društva i tome slično. Moramo pretpostaviti da ie sud mislio na ove druge radnie. Ministar ie, prema mišlieniu sada, jedina kontrola zafrodtosti ovih pravnih fadnin iednog akoionarskog dfu> štva, iet se one, ako ih |e Ministar odobrio, ne mogu napadati pred građanskim sudovima, niti pak višom administrativnom vlašću u pogledu suštine, pošto Ministar ima prema zakonu diskreciofarno pravo.

Mišlienia smo da je ovako cledište u pooledu падležnosti Ministrove u suprofnosti kako sa duhom zaVona o akkcionarskim društvima, tako i sa njegovim odredbama. Ministarstvo narodne privrede, u vremenu donošenia zakona o akcionarskim društvima. a Ministarstvo treovine i industriie sada. ieste vlast administrativnor Катајефера, Која ima za cili vođenie brise o harodnoi privredi u opšte, odnosno troovini i industriii naboSse. Zakonodavac je toi vlasti poverio nadzor nad akcionarskim društvima bez svake sumnie iz razloca što ie akcionarska društva smatrao važnim ekonomskim ćeliiama društvenog ofganizma. Prirodno ie prema tome da tai nadzor ima za svrhu da se stara da društva budu od koristi. a ne od štete narodnoi privredi. Ta se težfia zakonođavčeva vidi jasno iz slučajeva u koiima zakon daie Ministeu oravo intervencije, a to ie u glavhom osnivanie, likvidacija i fuzila akcionarskih društava. Naročito ie detalino regulisana ta nadležnost u pogledu osnivania društva, što je looično. bošto ie glavna dužnost Ministarstva da odluči da li ie stvaranie iednog akcionharskoc društva korisno ili ne za narodnu Drivredu. Zakon predviđa zatim da Ministar odobrava pravila društvena i izmenu pravila, jer oma određuju

i privrednu delatnost društva. Da je taj nadzor privredmog karaktera vidi se iz stilizacije čl. 0. zakona o akcionarskim društvima, koji predviđa, da će Ministar odobriti da se pristupi osnivanju društva i odobriće projekat društvenih pravila „ako ne bi našao, da |e takvo poduzeće prolivno zakonima ili zemaljskim interesima” zakonodavac dakle stavlia u dužnost Ministru brigu o zakonitosti preduzeća kojim se ima baviti društvo, a tie o zakonitosti samih društvenih pravila. Tako isto i čl. 5. zakona propisuje da se akcionarsko diuštvo može osno"ман зато po odobrenju Ministtovom „a po propisima ovoga zakona”, to jest odobrenje Ministrovo je prvi | uslov za osnivanje društva, a saobraznost propisima zakona jeste drugi uslov. Nigde međutim nije predviđe-

| по, да је jedino Ministar pozvan da utvrdi da li su pro-

pisi zakona ispunjeni ili ne. Ministrova nadležnost u pitanju likvidacije i fuzije društava takođe je čisto |avnopravnog, a ne privatno-pravnog karaktera, jer Ministar tom prilikom ima da vodi računa samo O macionalno ekonomskom momentu. Naizad pravo Ministrovo da određuie komesare na zborove akcionara za vršenje pregleda društva, samo je neophodna dopuna пјезоуог prava nadzora kako smo ga gore izložili..

Kao što vidimo gramatičkim tumačenjem čl. 9 zakona o akcionarskim društvima dolazi se do zaključka da je kontrolo pravo Ministarstva trgovine i industrije nad akcionarskim društvima ekonomsko, a me pravno. Do istog se zakliučka dolazi komparativnom studiiom. Naš zakon o akcionarskim društvima rađen je po ugledu na Napoleonov Code de Commerce i na austriski zakon o akcionarskim društvima. Prvi je imao koncesioni sistem do šesetih godina prošlog veka a austrisko akciomarsko pravo ima isti sve do danas. Oba ta zakona sadrže pravo kontrole administrativnih vlasti nad akcionarskim društvima ali sa gledišta nihovog rada u svetllosti nacionalno-ekonomskih interesa. Nije dužnost адministrativnz vlasti pitanie zakonitosti, već korisnosti po narodnu privredu. Naravno da se u radu društava može da pojavi nezakonitost koja vređa opšte екопотske interese. Tu nadzorna vlast ulazi u pitanie zakohitosti u toliko koliko |e potrebno da raspravi pitanje štetnosti po opšte ekonomske interese. Danas postoji mnogo više država sa koncesionim sistemom no što je bilo pre rata. I svuda je ista praksa. Nadzorna se vlast ne upušta u nezakonitosti, kojima su povređeni interesi pojedinaca. To je stvar privatno-pravnog spora, koji se vodi na inicijativu oštećenih a Код sudova Кој su nadležni za privatho-pravne spDOfroOVe.

Mišlienia smo prema tome da nema zakonske podloge gledište suda, izloženo u pomenutoi presudi, da pravila akcionarskog društva, koje ie odobrio Ministar treovine i industrije, ne mogu biti napadani pred redovnim građanskim sudovima kao nezakonita, |er zakon ne stavlja u dužnost Ministru da vodi brigu o zakonitosti društvenih pravila, već o interesima narodne privrede, u koliko bi rad jednog akcionarskog društva mogao dovesti u pitanje te interese.

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВОА, Д,

БЕОГРАД _— ЗАГРЕБ Филнал: НОВИ САД

Телефон интерурбан Београд: 16-23, 20-02, 20-03, 16-25, 21-64,

Клеавеиитка ж резерње 1277 .ЉОФ О литите раа

Телеграни: ЂАНК-ФЕРАЈН

Телефон интерурбан Загреб 5442, 5443, 5444. 5446, 5441.