Narodno blagostanje

Страна 38

trećem mestu po сет koštania. Najskuplja je Amerika, zatim Švedska, pa jugoslavija:

Radnička komora je u svome indeksu koštanja života ustanovila četiri grupe. Prvo je hrana, čiji indeks iznosi 123 (prema julu 1914. godine koji je ovde uzet za bazu). Indeks druge grupe, obuće i odela, iznosi 188, za malo dvostruko prema 1913. godini. Indeks za stan iznosi 202, više od dvostruko od 1913. godine. Indeks ogreva i osvetljenja iznosi 108. Na taj se način penje totalni indeks na 153 t. |. za 53 poena više nego 1913. godine. U Jugoslaviji je život skuplji no u jednoj eVroOpskoj državi, sem Švedske! |

Радош cena industriskih proizvoda u toku 1030. godine znatno sl ublažene makaze

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| poljoprivrednih |ka, povrće i voće spasavaju cena poljoprivrednih proizvoda. Prema tome za sada

O OI Me:

Бр. 3

i industriskih proizvoda. Živa stou nekoliko ukupan nivo

mi stojimo u pogledu cena pred dva problema, jedno je

| suviše niske cene poljoprivrednih proizvoda a drugo i

suviše visoke cene industriskih proizvoda, ko da su pale, još uvek stoje,

koje ma koliprema drugim državama,

|i suviše visoko. Jer ako bi se pogoršale cene voćarskim | proizvodima i stoci, onda bi ta razlika postala ioš mno· go osetljivi|a za ceo poljoprivredni red. Gvožđe |e, po

našem mišljenju, najcentralniji problem naše politike cena. Ono što je Nemačkoj bio ugalj to je kod nas gvožđe. Gvožđe bi se moralo uzeti za polaznu tačku једпе

izmeđ | racionalne politike normaliziranja cena.

BBB a

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

сашависеашнренева | Gaznajemo iz jednog zvaničnog saopštenja, objavljenog ovih dana, da je komisija, koja izrađuje Trgovački zakonik, шугdila definitivan tekst prvog dela, koji obuhvata partije: O trgovcima, trgovačkom registru, trgovačkim firmama, o trgovačkim knjigama, prokuri i trgovačkom punomoćstvu, O trgovačkim nameštenicima, trgovačkim agentima i o trgovačkim posrednicima. Ministarstvo pravde je, kaže se, ovaj deo „umnožilo i dostavilo na mišljenje višim sudovima, komorama i privrednim korporacijama”. Jedan vrlo pohvalan postupak ,koji bi trebalo upotpuniti objavljivanjem projekta na način, kako bi bio pristupačan svakome, koji bi se sa njime hteo upoznati. |

Rad na izzadi Trgovačkog zakonika.

rađene i ostale partije Trgovačkog zakonika i da će partije O društvima biti predmet pretresa komisije u sednicama zakazanim za 15. januar 1931. godine. Partija o ugovoru, O osiguranju i O društvu sa ograničenom odgovornošću, koje ulaze takođe u Trgovački zakonik, uzete su u rad. Velika je novost, da će privatno pomorsko pravo biti kodificirano kao deo Trgovačkog zakonika, da je nacrt o tome već izrađen i da će uskoro biti objavljen. Ovo su zaista veseli glasovi. Naročito nas veseli uvera-

vanje: da se „rad na izradi Trgovačkog zakonika sada inten-

zivno nastavlja”. Jer, u istini već smo dugo čekali, punih jedanaest godina, da nam komisija da definitivan tekst samo prvog

dela Trgovačkog zakonika, to jest ni desetog dela zakonika!

Ako bi se starim tempom rad produžio, trebalo bi nam još jedno čitavo stoleće da dobijemo detinitivan tekst nacrta celog Trgovačkog zakonika. Zbog toga je ovo uveravanje, da će se sada intenzivno rad razviti,, da se što pre dovrši izrada ovog važnog i tako prešno potrebnog zakonika, vrlo značajno i mi. ga s radošću beležimo.

y. „IlonarHMuM“ OJ 15. T. M. а у чланку „За наш динар“ г. д-р Ђура Шурмин резимира све до сада изнесене разлоге против златне клаузуле у уговору о осигурању живота, и истиче, да се том даље практикује од стране неких страних осигуравајућих друштава упркос постојећој забрани.

Ми се не можемо сложити са гледиштем да је та пракса опасна по динар. То би било противно свима теоријама вредности новца. Уосталом петоипогодишња стабилност динара показује да он ту праксу није ни осетио. Али

Не за наш динар већ за нашу отаџбину

вене гаиреие аса ПРЕМА ПАН НЕ

Dalie nam se saopštava da su u Ministarstvu pravde iZz-.

то не значи да је златна клаузула корисна. На против она је по нашем мишљењу много опаснија, но што мисле ови који су до сада писали. Она је једна врста легализираног политичког дефетизма. Замислимо шта све мора да каже агент осигуравајућег друштва кад врбује за златну клаузулу и њу истиче као предност над конкуренцијом. Мисли се обично да он држи говор о томе, како динар још није стабилизиран, како се нема никаква гаранција за стабилност У удућности без законске стабилизације, како се нарочито још не зна на којој ће се висини извршити стабилизација. Та аргументација не чини никакав утисак на наше људе због тога што се под режимом петипогодишње фактичке стабилности потпуно заборавило доба колебања вредности динара. Агент мора да употреби јаче аргументе, ако хопе да успе; он мора изићи из валутно-политичке области и прећи у чисто политичку. Он мора да каже како је истина да је динар стабилан, али да су спољне политичке прилике лабилне. Како је Југославија опкољена непријатељима, како се формира ревизионистички фронт и како је неизбежан рат у најближој будућности и како у њему. Југославија не може да остане победилац и т. Д.

По међународном праву и уговорима о пријатељству, које је Југославија закључила са многобројним страним државама, странци имају права да обављају посао у земљи као и домаћи. Исправан странац има право на заштиту од стране закона и јавног мњења као и домаћи А исправан је сваки странац док се противно не докаже. Али у свакој земљи има послова који у необичној мери тангирају националне и земаљске интересе. Они се обично монополишу или концесионирају и у најлибералнијим земљама. То важи за осигуравајући посао. Осигуравајуће друштво је квалифицирана депозитна установа, она управља улозима који се не могу отказати, премије нису ништа друго до улози на штедњу. Због тога се осигуравајући посао не даје странцима него само домаћим и то нарочито квалифицираним, према квалификацијама посла. Наш парламентарни режим је и овде грешио; он је давао и странцима привилегију осигуравајућег посла. Због тога је потребно да се изврши ревизија свију концесија за осигуравајући посао дат странцима. То нам налаже наш национални интерес.

По међународном праву странац је дужан да поштује гостопримство. Ко се о то огреши буде прогнан из земље. Француска је ту скоро прогнала са своје територије американског новинара Херста само због сумње да је на недопуштен начин дошао до једног тајног дипломатског до-

кумента. Странцима није допуштено да се изражавају не- .