Narodno blagostanje
24. јануар 1931.
— Триконтинентел Мнвестмент 1рест, који контролише банка Селигман и Ко. преузео је Веџвид Мивестинг Ко. са главницом од_ 2,8 мил. дол. (156,8 мил. дин.). У исто време води преговоре о преузимању једног концерна са 25 мил. дол. активе. Актива Триконтинентела износи 18 мил. долара (4368 мил. дин.).
— Потписан је Закон о исплати исељеничког улога код Прве српске земљорадничке банке у Београду и код других неких банака. У ове сврхе Министарство финансија ће се мећи задужити код Поштанске штедионице до износа од 50 милиона динара.
- — У Министарству финансија је донето решење којим је пиварама у целој земљи одобрено кредитирање плаћања. трошарине на пет месеци.
— По извешта:у Загребачке берзе укупни промет вредвести у 1930. год. износио је 3.481.261.749 динара и то : промет динарских државних папира износи 230.060.634 ; доларских папира 80.953.475 ; акција новчаних завода 13,010.347 ; акција индуст. предузећа 10,955.321 ; девиза 3.143.942 742 ; и промет валута 2,311.480 динара.
__ Код фрачцуског осигуравајућег концерна Инион дешло је до фузије између група за осигурање против пожара, и против крађе и несреће. При томе прва мора да положи 7,5 мил. фр. ради пуне уплате акција, 3,5 мил. на рачун дивиденде за прошлу годину и 50.000 својих акција од по 200 фр.
— Državna hipotekarna banka će u buduće lombardovati državne bonove — blagajničke zapise sa rokom od godine dana,
na koje će davati zajmove do 90 od sto od njihove vrednosti. · Banka isto tako obaveštava zainteresovane da daje zajmove i
na podlozi svojih založnica i obveznica do 80 od sto njihove berzanske vrednosti.
— ФОбрт акција на њујоршкој берзи у 1930. години износи 810 мил. комада у вредности од 2119 мил. долара (145.624. мил. дин.) према 1124 милиона комада 1929. год.
Код кулисе износи 222 мил. ком. према 473 мил. 1929. год. |
— У Вуковару Бе се основати Градска штедионица | са почетним капиталом од 1,000.000 динара.
— Krajem 1930. godine učinio je 2. Transamerika korporešn i sledbenik Gianinijev na čelu te moćne finansiske organizacije sledeću izjavu o budućoj konjunkturi u Americi: onako brzo kako poslovan svet bude radio, a ne kako bude govofio. A ako bi poslovni liudi u Americi dali sebi truda da sa i novom energijom prionu na zadatku usavršenja amerikanskoga · prosperiteta, a ne da čekaju da se ono samo po sebi izveđe, | onda ne sumnjam da ćemo se povratiti u najbližo) budućnosti.”
— U kancelarijama Transamerika korporešn Wellstrit 44 nalazi se objava, da Bank of Amerika Neshnel irust and sejwing asociefi (sa centralom u San Francisku) prima 1. februara 1931. godine celokupnu aktivu i pasivu British Italian Banking Korporešn, Lmtd. Poslednja nije još podnela zboru akcionara na odobrenje ovaj sporazum, ali će on sigurno biti usvojen. > Bank of Amerika, Nešenel trast i t. d. otvara 1. februara 1931. godine filijalu u Londonu, 12 Nicholas Lane E. S. 4 preuzimajući sav Ppokreini i BOE U inventar British Banking Corp. |
— Ovih dana bilo je velikih promena u članstvu na berzi · u Nju-Jorku. Mesta su prodata po 200.000, 192.000 i 179.000 dolara. Poslednja cena bila je pre toga 200.000 dolara. A na Čikaškoj berzi prodato je mesto po 14.500 dolara.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Yoker, pretsednik
„Ubrzo ćemo se povtatiti od nenormalnih teških uslova, '
Crp ана 57
__ За претседника Бечке берзе изабран је понова Јулиус Штерн.
— Za prvog ditektora Narodne banke izabran je g. Dr. Milan S. Protić. Pronose se glasovi o promeni guvernera, ali su 'Đni bez ikakve osnove. Guverner se postavlja na određeno vreme i pre isteka roka ne može ga niko smeniti. Koliko smo izvešteni, g. Ignjat Bajloni nema namere da podnese ostavku, te su samim tim bespredmetne sve kombinacije o njegovim sledbenicima.
— У Чехословачкој има 09 ocHrypaBajyhHMx друштава, од тога 47 домаћих, а 22 страна; и то: 6 аустријских, 4 швајцарска, 3 француска, 7 немачких и 2 талијанска. Осигурањем против пожара бави их се 40, против крађе 37, животних и транспортних по 35, против грома 27 и осигурањем добитка 27 друштава. Поред њих постоје у Чехословачкој још 103 задруге за осигурање против пожара, чије је деловање ограничено на извесне области. | Између Енглеске и Сдвјета започињу ових дана по четврти пут преговори о предратним руским дуговима. О коликим се ту сумама ради, најбоље се види из чињенице, да само Руско-азијско друштво у Лондону потражује 54 мил. фунти стр. (14580 мил. дин.).
— Улози на штедњу код бечких новчаних завода изнссили су у децембру пр. г. 1,501.070.194 шилинга (12 милиарди 8 милиона 561.552 дин) т. ј. за 31,871.491 више него
у новембру.
JAVNE FINANSIJE
— U Francuskoj je počela načelna debata o budžetu za 1931. i 1932. godinu. Po korekturama koje je izvršio skupštinski finansiski odbor ukupni izdatci iznose okruglo 56 milijardi franaka, odnosno 112 milijardi dinara (2300 dinara na glavu stanovnika). Od toga ide 13 milijardi na Narodnu Odbranu a 21 miliiarda na službu državnoga duga. Za civilnu službu ostaje 17 miјата. — Budžet prihoda i rashoda Dravske banovine 7а 1931/32. 00 predviđa sumu od 120 miliona dinara. Izdaci se kreću | ovako: za poljoprivredu 19.7, za prosvetu 13.4, budžet tehničkog | odelenja 21.5, za socijalnu politiku 20.5, za obrt, zanatstvo, и | govinu i industriju 41.3 i za turizam 1.8 miliona dinara.
— U Ministarstvu Hmansija (odelenje poreza) otpočele ' su 23. o. m. konferencije za utvrđivanje tarife skupnog poreza | па poslovni promet, na kojima će sukcesivno učestvovati pre-
| stavnici svih privrednih grana po pojedinim delovima carinske · tarife.
— Ма as 16. o. M. y Министарству финансија су извучене следеће серије ренте Ратне штете: 0094, 0734, 0854, 0948, 1034, 1146, 1241, 1318, 1352, 1749; 1823; 2036; 2197, 2339, 2342, 2368, 2618, 3106, 3175, 3189, 3219; 3471; 3760, 3981, 4005, 4227, 4355, 4413, 4491, 4652, 4660.
— Прорачун града Сушака за 1931. год. износи 3.16 милиона динара (и расходи и приходи).
— Кинеска влада позвала је сер Артура Селчера, начелника финансијске секције Друштва Народа, да проучи ' на лицу места могућности једног међународног зајма Кини | уз помоћ Друштва Народа ради стабилизације цене сребра. | Селчер се налази на путу у Индију у истом циљу.
— Шпањолска Банна депоновала је код Енглеске банке 4 мил. фунти ст. (1080 мил. дин.) злата, које има да служи | као помоћно сретство при стабилизацији пезете.
ФРАНЦУСКЕ КЊИГЕ ин ЦЕНЕ ВАЈПОВОЉНИЈЕ_ Д О О БИ с У
у Француско-српској_ књижари
СРЕМСКА 4. ТЕЛЕФОН 51-28,