Narodno blagostanje

24, јануар 1931.

међународним споразумима нарочито код питања царинског примирја, Чехословачка је била са Пољском једна од најнеприступачнијих држава. Чехословачка је високо протекционистичка. Она се у Женеви грува у прса = као и све остале државе — и уверава свет да би била најсрећнија кад би и остале државе пристале на слободну трговину, али док се на то одлуче друге државе, она је приморана да води високо заштитну политику.

Код оваквог стања ствари може ли се очекивати да Чехословачка учини нама какве знатније изузетке и искључиве концесије 2 По расположењу. Чехословачке то би било могућно, јер је њој потребно у овом тренутку да пружи доказ Европи да није она тако црна како је непријатељи претстављају. Можда би чак и чехословачки аграрци били вољни да отступе од у неколико своје претераности из чисто политичких разлога. Чехословачка би вероватно била вољна да нам учини извесне олакшице, али је то потпуно неизводљиво. Једини облик у коме би се могло извести такво једно да не кажемо економско зближење измеђ Чехословачке и Југославије — јер би то било и сувише много речено већ изузетно повољан трговинско-политички споразум био

би преференцијал. Да ли Чехословачка има рачуна да ре-

скира да се замери многобројним државама, у које она увози знатне количине робе због преференцијала датог Југославији 2 Нама то изгледа невероватно. Чехословачка има врло лепо развијену и територијално распрострањену спољну трговину. Она данас, с обзиром на тешкоће с Мађарском и осуством интимнијих веза с Немачком, не би имала рачуна да рескира да помути односе са којом другом државом. А у сваком случају треба рачунати с тим да северне државе и Енглеска ни у ком случају не би дале пристанак за преференцијал. И ако је истина да преференцијал налази у Средњој Европи прилично присталица ипак су се до сада све државе, сем оних аграрнога блока и то само за житарице изјасниле одлучно против преференцијала.

Да ли се може замислити без преференцијала давање извесних специјалних олакшица Југославији2 Тешко. Пре свега Чехословачка се налази са свима државама у уговорким односима на бази највећег повлашћења, тако да би све остале државе сем Мађарске, која је за сада вероватно приБремено у царинском рату с њом — стекне право на исте олакшице. У осталом не може се замислити да Чехословачка искључи Румунију од ма које олакшице коју би дала Југославији. То се политички не да замислити, нити би уосталом Југославија то могла да тражи. Дакле док је клаузула највећег повлашћења на снази, а њу неће нико оборити, ма колико да се против ње виче и пише — дотле је тешко наћи начин, на који би Чехословачка могла да учини Југославији специјалне и изузетне олакшице.

Данас и лајици знају да постоји низ начина за изигравање клаузуле највећег повлашћења. Тако на пример монопол увоза једног артикла је савршен начин за обила“ жење клаузуле највећег повлашћења. Немачка је на пример увела монопол увоза кукуруза и од то доба купује кукуруз где хоће и како хоће. У ческом економском друштву а у предавању о пољопривредној кризи 12. о. м. казао је саветник министарства пољопривреде д-р Франкенбергер, да се мора увести монопол увоза за житарице. Погранични промет не би могао доћи у комбинацију. Али зато постоје специјализација царинских ставова, и најзад контингентни

_ Уговори, који такође у неколико могу да изиграју клаузуле

највећег повлашћења.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 55

С друге стране намеће се питање, на које врло мало њих мисле, да ли имамо ми рачуна да уђемо у преференцијалан однос са Чехословачком.

Ма какав изузетан однос са Чехословачком значио би крај аграрног блока. И без тога је овај данас у питању. О теме је најбољи доказ осуство заједничког наступања у Женеви ових дана. Ако аграрни блок треба да значи солидарвост односних држава у спољној трговинској политици, онда би све државе требале бити на страни Маџарске у њезином спору са Чехословачком. Али и без тога Југославија не сме да рескира да се замери оним државама које увозе оне артикле у Југославију, у којима би она морала дати компензације Чехословацима. Ту долази у питање Италија, Ayстрија и Немачка. |

Из свега овога излази, да има мало изгледа, да нам претстојећи преговори за трговински уговор донесу осетно побољшање услова нашег извоза.

=

Пошто је овај натпис био сложен, објављен је у „Политици“ од 22. т. м. интересантан допис њезиног дописника из Прага о мишљењу г. д-ра Јулија Фридмана, шефа чехословачке трговинско-политичке делегације о претстојећим преговорима са Југославијом.

„Не треба прецењивати трговачко-политичку акцију; ке треба гледати у царинско-тарифским уговорима једино ефикасан лек. Тако на пример на промет између Југославије и Чехословачке утицале су жетве код житарица али исто тако и квалитет понуђене робе и жеље потрошача а најзад и географско остојање имају утицаја“. Другим речима ако побољшате квалитет ваше робе, ако га стандардизирате и ако она буде одговарала укусу наших потрошача, ако будете имали згодне организације за извоз и ако у Чехословачкој не буде велика жетва, онда можете рачунати на већу прођу робе код нас но што је до сада био случај. Дакле у тренутку кад су отпочели преговори за трговински уговор шеф чехословачке делегације не придаје велику важност уговорима и сматра, да постоје друга ефикаснија сретства. Знамо ми то и без г. Фридмана али овога пута се ради о томе шта нам Чехословачка пружа у облику царинскотарифских олакшица и ветеринарне конвенције. У погледу самх тарифских олакшица, колико видимо. Чехословачка не намерава да изађе из граница утврђених у уговору са Маџарском. То није ништа. |

Дописник „Политике“ наглашава да ће бити тешкоће око питања жита а што се тиче кукуруза и дебелих свиња, вина, дувана и т. д. вероватно неће бити несавладљивих тешкоћа. Нама је то врло мило јер нама није стало на првом месту до жита већ до ових других артикала. Дописник вели даље да ће се поћи путем утврђивања контингената и преференцијалних царина, јер тај пут даје могућност за споразум. Ми не знамо да ли је то дописник „Политике“ механички казао или је то њему поручено од стране Чехословачка. Нама су најзад добро дошли и контингенти и преференцијали, којима се олакшава извоз наше робе. Али то не значи да смо ми готови да дамо преференцијал Чехословацима и контингенте, због тога што би то неминовно довело до затегнутих трговинско-политичких односа између нас и других држава које такође увозе нашу робу.

Изјава г. д-ра Фридмана потврђује наше гледиште да трговинско-политичким путем немамо много очекивати од Чехословачке ни овога пута.

IZVOZ POVEĆAJTE UVOZ A.DRIATIC ОУЕВЗКА5 CORPORATION тла. | озидана Сове ОкрОм ODGOVARA: BESPLATNO, BRZO, STVARNO M, Haymerket, LONDON, SP VL |