Narodno blagostanje

Страна 54

godine iznosio je 15 miliona, a u dtugom 19 miliona, tako da iznose krajem 1930. godine 445 miliona ili za 30 miliona manje od zagrebačke.

Ranijih godina Gradska štedionica u Zagrebu morala je pretežni deo novih uložaka da prepusti Gradskoj opštini za #nanciranje njenih investicija. Prošle godine tom je praksom prekinuto. Prema tome sada Gradska štedionica sav porast uložaka može da stavi opet na raspoloženje privredi. U prvom redu u vidu hipotekarnog kredita. Velika građevna delatnost u Zagrebu ima se dobrim delom pripisati njezinim hipofekarnim kreditima. Čisti dobitak prošle godine prelazi 5 miliona dinara. Gradska štedionica u Zagrebu podiže sada drugi deo svoje velike palate. Sa dobitkom od same dve godine ona će pokriti sav izdatak oko podizanja tog drugog krila. Kako vidimo, razvitak Gradske štedionice u Zagrebu u svakom je pogledu odličan.

Pod ovim naslovom je poznafi falijanski novinar Cingareli objavio ovih dana knjigu o polifičkim prilikama u Evropi. Cingareli je bečki dopisnik talijanske „Stampe”. O Jugoslaviji je objavio pre tri godine veliku knjigu. Prostor ne dopušta da detaljnije progovotimo O sadržaju te najnovije političko-literarne senzacije. Ali će čitaoci moći dobiti pretstavu o stanovištu sa koga je pisac pošao, ako kažemo da fu knjigu ne bi drugojače napisao ni najveći nemački šovinista. Celokupna slobodoumna nemačka štampa pere ruke od nje. „Frankfurter Zeitung” veli da se Cingareli ne ešofira za pravo, već protiv moći koju nije versaljski ugovor dao Italiji, već Francuskoj. Najveći deo knjige posvećen je Jugoslaviji — sa puno temperamenta i jednostrano Како takođe primećuje „Frankfurter Zeitung”. O Čehoslovačkoj daje vrlo pesimističku sliku. Kod Jugoslavije se zadržava dugo na ubistvu u Narodnoj skupštini, zatim na borbi između Srba, i Hrvata, na otporu katoličanstva protiv pravoslavlja i slobodnih mislilaca. Стоаreli tvrdi da rešavajuću ulogu u današnjem političkom životu u Jugoslaviji igraju Slobodni Zidari. Spoljnu politiku Jugoslavije vodi Francuska, koja svog vasala draži protiv Rima. On smatra da bi mnogo bolje bilo i po Evropu i po Jugoslaviju da se produžio rad na jugoslovensko-italijanskom sporazumu, kao što je to bilo počelo sa Rapalom, Rimom i Netunom. Cingatreli zaboravlja da je prijateljstvo između Italije i Jugoslavije onemogućio tiranski pakt.

„Nasledstvo Versalja”

Дневни листови имају исту судбину као и глумци. Живе колико и водени цвет. Због тога сматрамо за дужност, да спасемо од заборава неколико пасуса, из једне критике најновијег позоришњег комада „Преко мртвих“ од Душана Николајевића, која је објављена у „Времену“ од 5. јануара текуће године.

Места, која треба да се пренесу у читанку за оне разреде гимназије, у којима се учи стилистика, гласе: ,

„Г. Николајевић оставља својом последњом драмом утисак да му је било стало до вајања једне стаклене лутке кроз коју ће бацати зракове свог необично индигнираног схватања света и друштва, поготову друштва које је гротесно приказао баш зато да би философском рентгенизацијом осветлио чак и његова зачаурена ткива.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Ту је једна породица „целисходног моралног мутнежа“ Ha коју један философ гледа са претенсијама психоаналитичара... „Па како је ово осовина рђавог у драми г. Николајевића ми ћемо описати и ротацију радње око ње. Радња | „Преко мртвих“ још боље доказује од какве је материје та оса, Ми се не би придржавали драмске логике, кадиг. Николајевић не би био њен изразити присталица. Раније је он редовно стварао под заштитом тог освешталог литерарног и сценског аутомата.“

На то је казао пре много деценија Змајјова :

Душанова два потомка Деветнајсти славе век, Седе млади крај клавира : Један нобл други кек.

каша _ Бовине јављају да 20. ов. М. Шта можемо очекивати од _ треба да почну преговори преговора са Чехословач- · између нас и Чехословачке ком 7 за нов трговински уговор, = преговори који су до сада два пута вођени без резултата. И чехословачки и неки наши листови додали су уз то са пуно радости, како за сада има много више наде на успех у погледу нашег извоза у Чехословачку и чак се од неких чехословачких листова наглашава могућност, да Југославија добије изузетно повољне царинске ставове од стране Чехословачке. Чехословачки су листови овога пута узели необично љубазан тон који им иваче није фамилијаран.

Истовремено јављају листови да је Министар д-р Манојлеско сазвао конференцију аграрног блока у Букурешт. Мамџарски листови поручују Југославији, да се узме у памет и да се не да завести сиренским гласовима из Прага, јер је дссадање искуство показало, да се од Чехословака не могу видети никакве трговинско-политичке користи. Боље би урадила Југославија, кажу Мађари, кад би се огласила солидарном са оним државама, које су се одлучиле да се боре до крајњих граница против чехословачкога протекциокизма.

Шта да се ради На коју ћемо страну !

Пре но што на то одговоримо да бацимо поглед на трговинско-политичку ситуацију Чехословачке. Она се моментално налази у царинском рату са Мађарском и трговивско-политичким тешкоћама са Немачком и Пољском. Пољска је поручила Чехословачкој да не пристаје на нове царине на свиње од 373 чехокруне од 100 килограма и да ће да откаже трговински уговор и уђе у неуговорно стање (а то је готово царински рат) ако Чехословачка не снизи царински став. Са Немачком Чехословачка једва одржава регуларне трговинске везе, а један од најглавнијих уговора: 0 лиферовању угља, није могао бити обновљен, већ се привремено продужен. Чехословачка избегава да да ма какве веће повластице Немачкој, а и сама их не тражи. Мађарска је као што знамо ушла у царински рат са Чехословачком због царина на пшеницу, брашно, животињске производе и због ветеринарне политике Чехословачке.

Чехословачка је једна од најбоље управљаних држава у Европи. Али она има врло рђаву пресу у погледу трговинске политике. За време док је Аустрија пролазила кроз економску агонију, Европа је сматрала да Чехословачка има да отвори врата аустриским производима. И доцније у свима

U hotelu „Splendid” sobe su vrlo čiste; svaka soba ima toplu i hladnu tekuću vodu i cenfralno grejanje.

U hotelu „Splendid” cene ви упо итеrene: soba sa 1 krevetom od din. 40 do 70, soba sa 2 kreveta od d. 60—100.

BI OGR A D

Ko samo jedanput odsedne u hotel „Splendid” uvek će posle odsedati u njega, jer se u njemu ima najveća udobnost i nalazi se u centru varoši, sproću Dvora, Brianova (ташје Руогзка) шћса бг. 5. — Т elefon: 29-44.