Narodno blagostanje

Страна 82

1. А4 „удружење, које је организовано као

друштво". |

Са социјално-економског гледишта може 34друга, као што смо то подробно показали у своме чланку „Шта је задруга и каква је њена улога"), претстављати најразличитије облике привредних организација, почевши од најслабијих па све до потпуно спојених у једну привредну целину. Задруга може да буде: 1) чисто — уговорно удружење појединих особа или газдинства које не обавља никакво самостално газдинство) Тако је на пр. удружење потрошача без икакве продавнице искључиво у циљу да заједнички издејствују већи попуст код трговаца; 2) удружење у облику савезног газдинства; оно има већ своје органе, своју радњу, али не чини још самостално унитарно предузеће, пошто не тежи за сопственим добитком, него потпомаже привредне интересе удружених газдинстава. Таква је огромна већина задруга и задружних савеза, и 3) удружење које ствара ново самостално унитарно предузеће; такве су на пр. произвођачке занатске задруге; које као свако друго предузеће, теже за сопственим добитком,“) али пошто су сопственици таквог задружног предузећа у исто време радници који врше у њему његов главни посао (Zweckgeвећа), претставља тежња такве произвођачке задруге за сопственим добитком у исто време потпомагање привредног интереса својих чланова.

«Са правног гледишта за чисто — уговорно удружење важе прописи општег грађ. законика. Задружни закон не треба да се бави.њиме. Ако пак има такво удружење потрошача своје органе или задржава један део попуста, да би полагано дошло до сопствене продаваонице, онда постаје уговор већ oHo urro Dr. Emil Зјешбасћ назива „организацијским уговором“,“) па се тиме претвара чисто — уговорно удружење у савезно газдинство, то јест у други тип задруге. За задружни закон остају онда само два типа задруге: задруга — савезно газдинство и задруга — унитарно предузеће. |

“Француско право (Соде де соттегсе од 24. јула 1876. год.) сматра оба та задружна типа „друштвом" (5осјеЊ6), немачки задружни закони (пруски од 27. марта 1867., Северно-немачког савеза од 4. јула 1868. г. и рајха од ! маја 1889. г) такође називају их „друштвом“ (безеНзсћан), дочим аустријски закон од 9. априла 1873. г. — „удружењем“ (Мегејп). У литератури“) ЗЕацфисег и Заззеп употребљавају израз „удружење особа", Каштапа и Јасоб израз „друштво особа", Кашнтали додаје још „које постаје због слободног удруживања“, Нпдебгапа карактерише задругу као „слободно привредно и правно самостално удружење физичких и

1) Економист. 1927, бр. 700, | | |. ?) „Die vertragsmassige Zusammensetzung von. Unterпећтипсеп" према Шећтанп овој терминологији. (Гле Џтегnehmungsformen mit Einschluss der Genossenschaften und der Sozialisierung. 2. Aufl. 1921). . 3) Услед тога не сматра на пр. Менпапп такве задруге задругама... - iu | . 4“). Rechtsgesehafte der wirtschaltlichen Organisation: Млеп. -1897., стр: 2: МЕ ii ) | O 5) Различне дефиниције задруге је прикупио проф. Ог.' Оно Меџабтег у књизи „Огипајавећ дез Genossenschaftswesens.” 2, Aufl. Wien, 1925. | |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 6

правних лица у виду правног лица ма каквог правног облика", Клећтапп пак сматра задругу прелазном творевином између „удружења“ (Мегетп) односно „савеза" (Мегђапа) са једне стране и „друштва“.

(Gesellschaft) ca друге. Услед тога он назива

задругу „Мегеји5=- одн. Мегтђапазрезе всћан' што није доста јасно.

Тако су различна и конфузна гледишта на правну суштину задруге. Није срећније решио ову задаћу ни нацрт својим плеонастичким и нејасним изразом „удружење које је организовано као друштво“. Много би било јасније по нашем мишљењу, ако би нацрт прецизно рекао: „задруга је слободно удружење особа или удружења особа, организовано као правно липе".

2. Ад „чији број чланова није одређен".

Овај знак увршћују у дефиницију задруге сви аутори и већина задружних закона. Постоје само варијације у изразима „неодређени“ или „незакључени" број чланова или „слободни приступ" чланова. Осим тога француско право место броја чланова каже са „променљивим капиталом“ (зостеје а сарпа! уапабје). Нацрт је добро учинио узев „неодређени број чланова", а не „променљив капитал", јер је променљивост капитала последица улаза и излаза чланова, а код задруге је важније човек од капитала. o

3. Ad „no Haueny yaajaMHOCTH”. .

Није баш јасно, шта је хтео нацрт да изрази овим речима. У литератури (осим некојих аутора,

"на пр. Ма ескег, који уносе у дефиницију задруге и „узајамност"), наглашава се место тога „једнака

права и једнака одговорност чланова“ (5аишпсег, Кашннанп), или „начело демократске равноправности и самопомоћ" (5Заззеп). О једнакој одговорности није могуће говорити, — обзиром на задруге са неограниченим јемством. Исто тако није могуће говорити ни о чистој самопомоћи код задруга које добивају помоћ од државе. Али ни начело „узајамности" није одређен појам. Осим тога он је већ делимице изражен у појму „удружења“ и „заједничког пословања", а делимице није карактеристичан за све задруге. Тешко је на пр. говорити о начелу узајамности код задруге са ограниченим јемством. _ Зато би целисходније било или избацити те речи или их заменити речима „по начелу равноправности чланова". |

4. Ad „заједничко пословање".

Овај израз употребљава већина задружних закона и скоро сви аутори. Гим речима се наглашава да чланови. задруге, чија је сврха удруживање не капитала него особа, лично учествују у њеном пословању. Додуше, то је више рит desidefium Hero фактичко стање код свих задруга. Због тога је на пр. Мепаогег противан томе изразу и место њега говори о „пословању на заједнички рачун и ризик“. Али у тим речима нема ништа специфичког за задруге. Услед тога је целисходнији а и традицијоналнији израз „заједничким пословањем".

5. А4 „непосредно или посредно. унапређује или. подупире привредне интересе својих чланова".

"Овим речима, које у свима варијантама садрже дефиницију задруге, утврђује се, да је задрузи сврха не добит од капитала него привредно подупирање чланова. Само речи „непосредно, или посредно" могле би изостати. Даље израз „унапређује... интересе" није баш тако срећан. Осим. тога обично се.ло-