Narodno blagostanje

14, фебруар 1931.

Gornje Šlezije za olakšanje izvoza šleskog uglja. Nemačka se na primer sprema da uvede zaštitnu carinu na ugalj; a danas je uvoz kontingentiran i otežan. A sa Poljskom je u carinskom ratu velikim delom zbog uglja. Engleska isto tako uvodi sve moguće proftekcionističke mere.

Godine 1930. pregovarale su Poljska i Engleska O racioOnaliziranju izvoza za skandinavske zemije, ali bez uspeha.

Kao što viaimo budućnost uglja zavisi od toga, kakav će napredak i na kome polju da učini tehnika, jer kao što izvesne usavršice mogu biti na štetu njegovu, tako mu druge mogu doneti veliki polet.

зен Ни „Штедети или не штедети“ најновије _Хамлетове

невоље авина па

Хамлет је био велики философ, али мало њих знају да је он био и економиста. А доказ за то имамо његов одговор Хорацију: " „Привреда, Хорације, то је кад се топла јела са погреба једу као хладна јела на свадби. То је штедња. ~ _ Хамлет је успео да реши највећи философски проблем: „бити или не бити“; али сад се налази пред још мно-

“1

го тежим проблемом: уштедети или не штедети .

Енглески економиста Хопсн каже да је данашња економска депресија последица и сувише велике штедње, јер се мали део дохотка употребљава за набавку потребних добара, а већи део се претвара у капитал и њиме се стварају нова продукциона сретства: фабрике машина и т, д. Штедиша проузрокује све већу количину добара на тржишту а не брине се за људе који ће то да потроше. Због тога човечанство мора бити преплављено огромном количином добара. Кинс, који је истога гледишта, формулисао га је у класичној изреци: когод уштеди 5 шилинга, оставља једног радника без посла.

Та нова оријентација према проблему штедње имаће за последицу ревизију многих економских теорија, па чак и обарање једног од највећих етичких постулата. Аскет је асоци-

јалан, епикурејац је социјалан; у животу треба спојити при-.

јатно са корисним.

Са исто толико енергије и научног ауторитета тврде.

други економисти да уштеђевине служе обнови привреде, а тиме се не смањује запосленост, пошто је већи број раднка у послу и већи број надница се појављује као тражња за добрима. То гледиште на пример заступа један од нај-

умнијих људи Енглеске СерЏозија Стемп. Он вели даље да.

је заблуда да има доста капитала на кугли земаљској; на против има врло много задатака у економском животу, који се не могу да изведу само због тога што нема капитала: као што су отплата дугова, ублажење станбене кризе и модернизирање пристаништа. Тек кад каматна стопа буде спала на 1—2 од сто моћи ће се говорити о обилности капитала.

| Кад се год појаве две против-положене теорије о једвом питању, увек се нађу људи који покушају да их измире по старој и мудрој изреци да је истина по среди. Тако је директор енглеске велике банке Мидлендбенк, Мк Кена, бивши министар финансија казао: „Постоје крајности. Једна крајност се састоји у томе да човек потроши сав свој доходак. Кад то раде сви чланови друштва, онда је то катастрофа индустрије, јер ишчезава капитал. Друга крајност

Страна 101

односи се на случај да. човек уштеди највећи део свог дохотка, трошећи минимално, — колико је потребно да се одржи живот. И то би био: крај социјално-економског живота, јер би тражња за добрима била сведена на минималну меру. На средини између те две крајности налази се идеалан случај уравнотежене штедње и потрошње. То је случај у коме човек уштеди толико од свога дохотка, колико је потребно да се задовољи национална тражња у капиталу, која се несумњиво продуктивно употребљава.

„Штедети или не штедети“, ето то је проблем који има да реши савремени Хамлет.

U Americi postoji od 1922. godine „ftarilna komisija”, jedan odbor nezavisan od parlamenta, koji ima pravo da spušta i po; diže pojedine tarine stavove. Ranije se u celom svetu smatralo kao pravilo, da je visina carinskih stavova prerogativa zakonodavne vlasti. Osnivanje carinske komisije došlo je kao posledica principa na kome je zasnovana amerikanska carinska tarifa: izjednačenje troškova proizvodnje. Na pr. carinska tarifa ima za zadatak da štiti domaću proizvodnju u {toliko u koliko ona proizvodi skuplje no inostranstvo. -

Kad je lanske godine izvedeno znatno pojačanje carinske zaštite u Americi i usled toga poleteli protesti celoga sveta u Vašington, odgovorili su Amerikanci, da se supa ne jede tako vruća, kakva se skida sa vatre. „Taritna komisija popraviće sve te preteranosti u carinskoj tarifi”.

Pre kratkog vremena napisao je amerikanski ekonomist Viner kritiku na famoznu carinsku komisiju, koju donosimo u najkraćem izvodu.

Tačno je, rekao je on, da komisija daje elasticitet amerikanskoj carinskoj politici, ali je komisija kao i lakat: savija se samo u jednom pravcu. I ona zna samo da podiže carinske stavove a ne i da spušta. Ona je za skoro 10 godina svog postojanja izmenila samo 33 carinska stava (na ukupno hiljadu pozicija u carinskoj tarifi) od čega su samo 4 spuštena. Drugo se ništa nije moglo ni očekivati od takve komisije, jer ničeg nema konfuznijeg ni apsurdnijeg od principa izjednačenja troškova. Ta teorija u krajnjoj liniji nalaže zaštitu svakoj grani nacionalne proizvodnje pa i onoj koja radi sa nekoliko stotina procenata skuplje nego inostranstvo. A tako što ne {raži ni najzatucaniji protekcionist. Besmislenost leži u činjenici da ne postoje produkcioni troškovi jedne privredne grane, već pojedinih poduzeća. Oni su beskrajno različni prema poduzećima i zemljama. U пајmanju ruku koliko zemalja toliko i vrsta produkcionih troškova za istu privrednu granu. Koje troškove treba sad uzeti za merodavne pri određivanju carine? Najveće ili najmanje? A što se tiče visine troškova proizvodnje u zemlji, i tu su razni produkcioni troškovi. Zavisi od mesta, u kome leži poduzeće. Blizi obale je strana konkurencija jača. Koji će se produkcioni troškovi uzeti kao osnovica?

Ali, završuje Viner, nije princip izjednačenje troškova tako besmislen sa gledišta interesanata; on omogućava da se зуаkome da zaštita do mile volje.

Zbog toga neka se ne podaju nikavim iluzijama oni koji očekuju da će tarifna komisija da smanji zaštitu na agrarne proizvode, |

Jedna kritika na amerikansku carinsica politiku,

Љубљана Шеленбургова бр, 7

т шикодовиХ Је јаљана ТЕЛЕФОН 5-78

зрађује све пројекте: и mame на захтев своје стручно нижињере

А. Д, ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ Загреб |

Заступништво Београд, Кнез Миланлов Венац 13-14

Рачкога бр. 2 | Телеграми: | ШКОДА — Загреб Телефон 4:-97

Телеграми: ШКОДА Београд