Narodno blagostanje
Страна 116
носе и путаринске. | најмање 150.000.000.—
што укупно чини Дин. 2,666.300.000.—
С обзиром на стално повећање општинских расхода и с обзиром на то, што су почетком 1980.
приреве са
Бр. 8
Оставимо за моменат на страну још и цифру од 74 мил. дужног ненаплаћеног општинског приреза, који ће се у 1981. год. наплаћивати и задржимо се само на утврђеној пифри од 3,949.224.000 динара. Она. показује да, самоуправни расходи представљају скоро половину од укупних државних рас-
године ступили на снагу закон управне струке, хода (привредне установе изостављамо) или другим
закон о пољопривредној заклади, закон о основним и средњим школама, закон о болницама и други многобројни закони, који су општинама наметнули нове и велике терете, мора, се потражити кључ, са којим се имају општински расходи у 19380. год. повећати. i При вршењу ових корекција, најприродније је. да. се послужимо резултатима објављеним за, последње три године. Према тим резултатима, укупни општински расходи између 1926. и 1927. године у овој последњој повећали су се са 309.2 милиона, или 15,2%. У години 1928. са 525 милиона или 22,5%, у 1929. са 302,5 мил. или 10,6%. Узмимо просечно повећање кроз последње три године од 15,9% или 926,467.000 дин и додајмо га напред утврђеној цифри укупних расхода од 2,666.800.000 дин. добићемо укупну дифру самоуправних расхода у 1980. тодини од Динара, 2,892.767.000.4 Бановински расходи у
1930. тодини износе Динара, 1,056.457.000.—
Укупни самоуправни рас-
ходи 1930. год. су ара 3,949.224.000.—
речима државна и самоуправна администрација троше око 12 милијарди годишње.
Из следећих цифара видећемо шта, је све и колики је порески терет за рачун самоуправе :
1.) Прирез сеоских општина, 378.848.676 2.) прирез градских општина 208.084.875 3.) трошарине сеоских општина, 45.555.688 4.) трошарине градских општниа 283.924.859 5.) таксе сеоских општина, 90.009.241 6.) таксе градских ошштина, 230.968.781 7.) црквени и коморски прирез 150.000.000 8.) 15,9% повећање у 1980. год. 228.756.843 9.) бановински прирез у 1980. год. 221.427.904 10.) банов. трошарина у 1930. год. 160.080.000 11.) бановинске таксе у 1930. год. – 78.208.905
12.) банов. путни порез у 1980. год. 38.089.225
Укупно Динара 2,033.904.947
или за 599.637.254 дин. више него у 1929. години.
Ове ово довде, јасно показује тенденцију наглог пораста самоуправних пореских терета, чиме је проблем самоуправних финансија постао преш-
нији и важнији но онај државних финансија.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Nemamo običaj da se služimo ovako snažnim izrazima, ali пат је петосиспо да црофеbimo slabiji izraz. U izveštaju agencije „„Europapress”, donet je izvod izveštaja agrarnih stručnjaka Društva Naroda za proučavanje pitanja agrarnih kredita. U njemu se nalaze podaci o dugovima poljoprivrede, dobiveni upitom od strane Društva Naroda kod pojedinih severno-istočno evropskih država. Po tom izvodu ukupno zaduženje poljoprivrede u sedam država iznosi 89 i po milijardi dinara, od čega polovita pada na Jugoslaviju, 41,5 milijardi- dinara. Ostalih šest, država zajedno: Poljska, Madžarska, Estonija, Letonija, Rumunija i Bugarska iskazuju skoro toliko, koliko Jugoslavija. Dalje se veli u izveštaju, da zaduženje po hektaru iznosi u Jugoslaviji 3400 dinara, a u ostalim zemljama 6 do 10 puta manje no kod nas. Suma odi 41,5 milijarde dimara više je nego što iznosi celokupan obrtni kapital Jugoslavije. Celokupan bankarski kapital kod nas ne iznosi ni 20 milijardi dinata. Sve naše banke zajedno, koje kreditiraju sve oblike pfoizvodnje počev od poljoprivrede pa do заоbraćaja i industrije, nemaju više od 20 milijatdi dinara. Danas celokupan prinos poljoprivtfede iznosi 20 milijardi dinara bruto. Pri kamatnoj stopi od 20%, koliko je ona naznačena u tom izveštaju, 40% svog bruto prinosa daje naša wpoljoprivteda na ime kamate poveriocima. Koji su to poverioci koji primaju od naše poljoprivrede na ime kamate 8 milijardi dinara, sumu ravnu našem ukupnom budžetu fiskalriih prihoda? Gde su ti poreski obveznici da plate kamate na fe ogromne prihode, jer iz ovoga izlazi da jedna četvrtina državnog prihoda može da se pokrije samo od poreza ma rentu od kapitala poverilaca poljoprivrede, Jedan skandal!
Kad je pre tri godine pokrenuto pitanje seljačkog zaduženja, ministar g. Stanković je priredio anketu. Pored toga su činjena razna taksiranja. Ni najnepovoljnije taksiranje nije išlo dalie od 5 do 6 milijardi dinara, većina je usvojila gledište koje je izneo naš urednik g. Bajkić u svojoj knjizi „Seljački kredit”, ·da zaduženje seljaka ne iznosi više od 2 milijarde dinara. Mesto toga vidimo sad u jednom međunarodnom dokumentu Društva Naroda da iznosi zaduženje naše poljoprivrede 41,5 milijardi din. U izveštaju agencije se kaže izrično da su po= datci izvađeni iz službenih kestionera, t. |. iz tabaka koje su ispunili organi dofičnih država za vreme konferencije u Varšavi u avgustu 1930. godine.
- Celokupna vrednost naše poljoprivrede je 80 milijardi dinara, a to znači da je sve zaduženo sa preko polovine zajedno sa kućom, nameštajem, stokom i inventarom. Ni najveći neprijatelj nije nam mogao zadati toliki udar na strani, koliko taj izveštaj. Mi smatramo da se po ovoj stvari mora povesti isleđenje da bi se utvrdilo poreklo tih podataka i prema falsifikatoru preduzele mefre.
Primedba uredništva.
Agencija Avala saopštava, da su gornji podaci o zaduženju. naše poljoprivrede rezultat „pogrešne kalkulacije finansijskog komiteta Društva naroda'pri kojem je papirni dinar uzet kao ekvivalent zlatnom dinaru” i da je već izvršena ispravka u tom smislu u docnijem biljtenu Društva naroda.
Saopštavajući ovo po dužnosti, osećamo potrebu da istaknemo dva pitanja koja se imaju da islede:
4) U međunarodnim kestionerima uzima se uvek jedna valuta da bi se imao zajednički imenitelj. |
Како је došlo do toga da se u ovom kestioneru odgovor
daje u dinarima i čija je krivica što ih. je tretirao finansiski
!