Narodno blagostanje
21. фебруар 1931.
komitet kao zlatne dinare: ili finansijski komitet u Ženevi nije izradio kestioner kako treba, ili ga mi nismo pravilno ispunili?
2) Zaduženje naše poljoprivrede utvrđuje se na 67.3 miliona dolara što je ravno 3.785,625.000 dinara (po kursu od 56.25 za dolar u avgustu 1930.). Odakle su uneti ovi detaljni podatci kad o tome nema nikakve statistike?
А. А. саопштила је листовима извод из некаквога извештаја американскога Министарства привреде и државне благајне с основном идејом, да се репарациона плаћања не прилагођавају промењеним привредним приликама. Златна вредност немачких ре-
НЕМИРЕ
Злато у међународним кредитним односима
==
прација од ступања јанговог плана на снагу повећала се
за 21 од сто, а да у плану не постоји клаузула (која је била у Дозовом) по којој се и величина плаћања репарација у злату има да прилагођава вредности злата. Ми немамо дотични извештај те не знамо шта све у њему пише, али ако смо добро разумели главну идеју, онда она претставља опште место. Ноторна је ствар да већ две године општи ниво цена пада у целоме свету, а нарочито последњих неколико месеца. Падање нивоа цена значи скакање вредности злата. Значи да се за 100 франака златних може да купи много више но пре годину и по дана, у неким земљама чак и 50 од сто више. То је дефлација. Док је инфлација користила дужницима, дефлација користи повериоцима. Онај који потражује у злату добија све више у колико пада општи ниво цена односно скаче вредност злата. Ми смо пре пола године истакли у „Народном Благостању“ да је једна од највећих незгода Југославије у томе што извози производе, чија је куповна снага пала, а увози индустријске, чија је куповна снага остала непромењена. За исту количину артикала дајемо исту количину злата при увозу, а при извозу за исту количину злата дајемо све већу количину добара.
У осталом то нико тако добро није искористио као Французи. Французи на пример држе милијарде франака злата у касама Француске банке не вукући од тога никакав приход. Они су стелиризирали злато. То претставља велики губитак, ако се рачуна колико је годишње то злато могло доносити, кад би се пласирало у првокласне сигурности. Па ипак Французи не журе да пласирају новац, из простог разлога, што они зарађују много више на своме злату но што би зарађивали кад би га дали на зајам. Вредност злата стално скаче и према томе куповна снага злата у касама Француске банке све је већа. Истина да би Французи могли добити и на камати, али рачунају да се могу лишити прихода од камате, који износи код добрих пласмана 3—5 од сто годишње, кад зарађују 20 од сто годишње (бар за последњу годину је толико) на скакању вредности свога злата.
То је врло важно и за наше државне дугове. Ми дугујемо у доларима и францима. Ми морамо дати све већу количину наших домаћих производа да би смо платили исти износ дуга у злату. Док у Друштву народа лупају главу око питања будућности злата због тога што то рђаво утиче на производњу и потрошњу, дотле господа мудро ћуте о пустошећем дејству дефлације — услед скакања вредности злата — у односу између држава. Терети које имају народи да плаћају Француској и Америци, Америци за ратне дугове а Француској за комерцијалне и ратне дугове, постају сваког дана све већи, тако да ће по нашем мишљењу — а ми
"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 117
смо то рекли пре годину дана — у најближој будућности наступити читав низ обустава плаћања државних обавеза искључиво услед тога што је вредност злата скочила. То је урадила Турска, изгледа и Кина, и у Аустралији то спремају. Исти је случај са Мексиком. И тако понова расте црна листа држава дужника ; овога пута искључиво због скакања вредности злата.
Кад је у јулу 1929. године имала бити донесена одлука о томе да купци наших домаћих папира, којима се тргује на страни, а, нарочито доларских, могу добити девизе колико год ко хоће, „Народно Благостање“ је писало да та мера садржи две опасности : прво велики одлив девиза, и друго по курсу оних хартија од вредности, којима се тргује само у земљи. Наше се предвиђање потпуно обистинило. Доларски папири су потисли 7%-ни Инвестициони зајам, Аграрце и Ратну штету и прилично им оборили курсеве. Даље скоро пола милијарде динара или 10% целокупнога нашега новчаничног оптицаја отишло је на набавку тих папира. Тако смо ми извезли пола милијарде динара капитала данас кад се сви жале на оскудицу капитала. Штетне последице ће се осетити тек доцније кад се буде појавила јача тражња за капиталом од стране националне производње.
Ни најмање се не радујемо што нам је развој прилика дао потпуну сатисфакцију показавши. основаност нашег гледишта.
Стојећи пред тим чињеницама писало је „Народно Благостање“ пре месец дана да ће ипак бити најмудрије да се та мера суспендује и да се девизе чувају за потребе народне привреде, а не за потребе рентијера, јер доларске папире купују или рентијери или шпекуланти, шпекуланти наравно ипак за рентијера, пошто их они држе за кратко време.
На концу је гледиште „Народног Благостања“ победило. Господин Министар финансија донео је 13. о. м. наређење следеће садржине:
„Да се за набавку страних платежних средстава за куповину државних и државом гарантованих папира у иностранству мора претходно издејствовати овлашћење оделења државног рачуноводства и буџета — девизно валутни послови. | |
Девизе добијене од продаје државних и државом гарантованих папира у иностранству имају се у целости понудити на откуп Народној банци Краљевине Југославије као и износ наплаћених купона поменутих папира који се налазе депоновани у иностранству.“
Намеће се питање: какво ће дејство имати ова одлука на наше економске приликег У погледу девиза врло повољно, наравно под претпоставком, да ће бити врло мали увоз доларских папира по новом режиму.
Имамо да рачунамо дакле са могућношћу да увоз доларских папира из Америке потпуно престане. Какво ће дејство имати на наше тржиште капиталаг То интересује наше грађане који су уложили пола милијарде динара у те хартије. Горњом одлуком се свакако раскида веза, која је постојала између њујоршког и нашег тржишта у погледу доларских папира. Оба тржишта престају бити спојни судови и тиме се формирају два потпуно независна тржишта доларским папирима: домаће и американско. У таквом стању
Да су послушали „Народно Благостање“...
раса КЊИГЕ 5
И Е Мог Е И
у ПА ниша | при