Narodno blagostanje

28. фебруар. 1931.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 1

Страна 129

Професор Д-р Александар Билимовић, Љубљана,

ПРЕД РЕФОРМОМ ЗАКОНА О РАДЊАМА

— Неколико начелних примедаба —

(У три чланка)

ПРИНЦИПИ ЗАКОНОДАВСТВА О РАДЊАМА У ИНОСТРАНСТВУ.

(Први чланак)

Све државе које су копирале оригиналан немачки закон под именом бех/егтђеогапипеа, имале су при томе тешкоћу око превода израза Сеу/егђе. Колико је нама познато, ни један народ нема одговарајућег израза. Ни сами Немци нису начисто са његовим значењем. У Политичкој економији. бем/егђе значи техничку прераду, изузев пољопривреду. То је био значај речи кад је био употребљен први пут у беу/етђеогапипо. Али је временом судска пракса израдила нов појам на основу самога закона и за потребе истога, који се битно разликује од првога. У предратној Србији је израз Gewerbe преведен речју. „радња“, Тако је постао закон о радњама. Радња српски у пословном смислу значи подузеће, продавницу... Тиме је израз знатно приближен речи бељегђе. У хрватском и словеначком реч бем/егђе преведена је „обрт“ односно „обрат“. То је једна кованица, али је од најнесрећнијих. Обрт у хрватском и словеначком значи што и српском, наиме Штивафу, Џттзје по. Обрт је једна бројка, којом се исказује збир вредности или количине купљених и продатих добара од стране једног подузетника. Он обележава квантитет, али не својства, по којима ће се познати ствар или однос. Ако обрт треба да буде карактеристичан за „радње“, онда у то треба. да уђе и индустрија, а треба да испадне берберин, јер овај не купује нити продаје. Он се награђује за своје услуге. –

„Народно Благостање“ сматра да је после формирања Краљ. Југославије настала прородна потреба измене нашега језика. Српски, хрватски и словеначки, три дијалекта једног истог језика, развијали су се самостално раздвојени високим границама. Сад је потребно да се сва три идиома слију у један, — што Не неизбежно наступити у току времена. Ни ту не може бити диктата, Не може се натурити један дијалект. Најприродније је да се из свакога узме оно што је најбоље. „Народно благостање" је акцептирало, као што читаоци знају, огроман број хрватских и словеначких израза којих у српском језику нема или нису тако згодни. Али што се тиче израза Gewerbe, њему најбоље одговара израз радња. Сматрамо да би била велика

' погрешка кад би се обрт, који је само бројка, употребио за обележавање економских категораја.

7

А. Слобода рада и њен значај.

Слобода, рада је једно од највећих тековина, савремене привреде. Она је ослободила рад од окова од стране принудних еснафских организација, И прекомерне интервенције државних органа у приватно-привредну делатност. Узакоњење начела, слободе рада уклонило је штетна ограничења, забране и. привилегије; одстранило је читаву мрежу сметњи на које је наилазио сваки који је хтео да се ода каквоме занату; она је тиме ослободила, продуктивне моћи народа, и убрзала развитак заната, а доцније индустрије, и, што је врло важно, омогућила, гапо“ слење брзо растућег становништва. Олобода рада отворила, је врата слободној конкуренцији која је, у пркос свима својим недостатцима, допринела, техничком напретку, побољшала и усавршила производњу, оживела трговину и тиме осигурала интерес потрошалча.

Б. Слобода рада и њезина ограничења.

Слобода рада почела је освајати крајем ХМШ и почетком ХЛХ века. Она је била једно од начела која је прокламовала, француска револуција, и које 66 Je под утицајем Француске распрострло на ве-

лики број држава. Енглеска је извела начело елободе рада сасвим независно од утицаја француске револуције. Доцније је начело слободе рада, добило извесне коректуре ради осигурања јавног интереса и јавне сигурности код радњи које су опасне, шкодљиве и непријатне за државу, општосљ суседе и запослене раднике. Из истих разлога, нарочито хигијенских, извесне радње су подвргнуте државној контроли. У најновије време је социјална политика допринела ограничењу слободе рада на пољу од“ носа, послодавца, и радника.

Иначе је начело слободе рада у смислу приступа свакоме занату одавно у снази у Енглеској, Француској, Швајцарској и другим државама, а било је и у предреволуционој Русији. Доцније, под упливом занатских организација и извесних политичких струја развила, се прво у Аустрији а затим делимично и у Немачкој тако звана политика ередњега, сталежа, (Меј апаронк), која је у Аустрији тако рећи упропастила начело слободе рада за занатске радње. У виду принудних стручних занатлиских удружења повраћене су у оствари у живот старе еснафске организације. За, већину ручних занала, уведена, је обавеза доказа стручне опреме под