Narodno blagostanje

Страна 132 ___ ~

nas nije osnovan taj institut kako su to tražili lovci dijurne!) na kome ima samo da se izradi program rada za privrednu i trgovačku konferenciju, koja se sastaje 10. marta pod pretsedništom Holanđanina Kolijna. Još će taj komitet biti u radu, kad budu počeli da se sastaju „bogovi” u Rimu u domu međunarodnog instituta za poljoprivredu. Tamo se ima po hiljaditi put da proučava pitanje položaja proizvođača žitarica, 26. marta počinje to zasedanje, ali kako to možda neće biti dovoljno dugo za eksperte, to je smišljeno, da se 20. marta održi konferencija opet u institutu od eksperata 1 зреcijalista koji imaju da srede pitanja za dnevni red same konferencije. Aprila 29. sastaje se ponova ekonomski komitet ,koji je radio februara meseca, 28 .aprila ponoVo se sastaje onaj famozni odbor za proučavanje poljoprivrednog kredita; a 11. marta sastaje se veće Društva naroda. Za kraj juna sazvana je po treći put ekonomska konferencija Društva naroda. Mi odavde izostavljaMo konferenciju agrarnih stručnjaka, sazvanu sredinom februara u Bukureštu, premda bi ona po svemu, i ako je počela da radi, mogla da uđe u ovaj registar. Da bacimo pogled na rad najvažnijih odbora.

il. Pitanje poljoprivrednog kredita centralnim i jugoistočnim evropskim zemljama,

Čitaocima je već dobro poznato da je ovo pitanje pokrenuo poljski delegat na međunarodnoj ekonomskoj konterenciji u Ženevi 1927. godine. Čitaoci znaju da je Dezbroj komiteta radilo po tom pitanju. Odbor koji je u februaru rešavao to pitanje ima da se sastane ponova krajem aprila, pa tek posle toga ima da stvar izađe pred Savet. Kako to pitanje ima šansa da pravi veliku reklamu u toku ove godine, to treba o njemu nešto više progovoriti. Njemu pripadaju sledeća lica:

__МАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бро

biti dužnici. Stojeći odlučno na gledištu da ta banka može davati samo hipotekaran kredit, mi ovo родујаčimo — jer ona može dobiti novac samo putem izdava– nja hipotekarnih obligacija (založnica), komisija konstatuje da će u mnogim zemljama naići na teškoće usled osustva katastra. Za to odbor smatra, da će se od pojedinih vlada morati tražiti naročiti zakonodavni i linansiski napor, da bi njihove zemlje mogle da se ukopčaju u tu međunarodnu banku. Šta znači to „zakonodavni i finansiski napor” ako ne uvođenje katastra u onim krajevima u kojima ih nema? Naša zemlja na primer ц уеćoj polovini nema katastra. Mi smo se za naše potrebe pomogli raznim ekspedijanima, koji su objavljeni u zakonu o tapijama; ali je više no sigurno da te naše ekspedijane nova banka neće priznati za ekvivalentne katastru. Drugim rečima treba u onim krajevima u kojima nema katastra da ga provedemo, pa tek onda da ukopčamo i te krajeve u Međunarodnu hipotekarnu banku,

Ali je mnogo važnije: ko će da osnuje tu banku, ko će upisati glavnicu i ko će da upravlja njome, ko će da da potreban obrtni kapital? O tom pitanju se odbor izražava vrlo evazivno. On veli ,da se za početak, za osnivanje te banke, moraju angažovati vlade pojedinih država. Mi pak stojimo vrlo skeptično prema nadi da će pojedine vlade, a danas se gotovo sve države nalaze u delicitu, da izdvoje veće svote za osnivanje jedne međunarodne agrarne banke. Naravno da bi glavnica bila samo rezervni fond ;glavno je, kako će se doći do obrtnog kapitala. Znajući da države ne mogu da dadu taj kapital, i da privatnici treba da.pruže sredstva, eksperti nalaze, da je radi poverenja u tu ustanovu potrebno, da se banka otrgne političkom uticaju, da treba po mogućstvu da se ukloni uticaj vlada koje budu dale pare

g. Ter Meulen od banke Hope i Cie, Amsterdam; profe-—i da se poveri uprava privatnicima. Mi verujemo da ima

sor Milynarski, bivši vice guverner Bank Poljski, dr. V. Pospišil, guverner čehoslovačke Narodne banke; sir Henry Strakosch, pretsednik Union Corporation, Ltd., London, koji će za vreme konferencije biti zastupljen od g. Budley Ward of British Overseas banke u Londonu; kao članovi finansiskog komiteta g. di Nola, generalni direktor Instituto Italiano di Credito; M. Fandiaris, pretstavnik ekonomskog odelenja; g. de Michelis, pretsednik međunarodnog poljoprivrednog instituta u Rimu; dr. KMissler, direktor Deutsche Rentenbank-Kreditanstalt, Berlin; g. E. Regard, viceguverner banke Credit Foncier de France, Paris.

U svom poslednjem zasedanju, u februaru, izdao je komitet komunike u kome se od prilike ovo kaže:

U načelu postoji potreba i mogućnost osnivanja jedne međunarodne banke pod pokroviteljstvom Drutva naroda, koja bi imala za zadatak da pruža hipotekaran kredit državama, u kojima je kamatna stopa za poljoprivrednike suviše visoka. Na putu ostvarenja te ideje stoji čitav niz problema i teškoća, jedne se odnose na pitanje statuta i organizacije te banke i njenog: odnosa prema zapadno-evropskim zemljama, koje će biti poverioci, a druge njenog odnosa prema srednjo-jugoistočno evropskim zemljama, čiji poljoprivrednici imaju

15 ljudi u Evropi, kojima već ide voda na usta na masne dnevnice. Nije isključeno da će nekoliko Dogatih država žrtvovati nešto kapitala da bi dobile uticaj na pojedine države, koje bi želele da se koriste poljoprivrednim кгеditom kod tog novog instituta. S druge strane postoji vrlo veliko pitanje da li će štediše evropske upisivati akcije, naročito obligacije, tog instituta kad on stoji u nedrima Društva naroda, jedne ustanove, koja je izgubila svaki kredit u očima širokih masa u političkom pogledu, a koji ga u ekonomskom pogledu nije nikad ni imala. „Smatrajući da je još uvek u pitanju osnivanje Međunarodne hipotekarne banke u opšte i da se zbog toga ne treba upuštati u proučavanje ostalih pitanja koja su sa njom u vezi, mi želimo samo da ukažemo na jedno pitanje koje je na kraju krajeva jedini praktični kriterijum za korisnost takve ustanove — ako bi se ona u opšte pojavila. Na ime, kakve bi koristi mogla očekivati naša poljoprivreda od te ustanove.

Novac se može davati samo na hipoteke i to na prvi stepen. Krediti hipotekarni prvog stepena na poljoprivredna dobra predstavljaju u celome svetu prvoklasnu sigumost. Kod nas plodno poljoprivredno zemljište može dobiti zajam na hipoteku prvog stepena sa

зпвацц иза

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

У БЕОГРАДУ ИЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

ЛОМБАРДУЈЕ "ага

папапививиплаи повипиниппшвинохнопџо BHHBRHBBHBBHHHH"

Доларске 77, Облигације Државне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селштмакн 7%) Доларске 7'/, и 87, Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. године (Блеров;

2"; "/, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ, ЈУГОСЛАВИЈЕ)

ваввиницшивниннни ви пир ви одлива исоооввапнирооиви ви вв воииве