Narodno blagostanje

28. фебруар 1931.

пријатељима, нарочито Пољацима, она је проглашена за :

мученицу као што је то код нас био случај са Босном и Херцеговином пре светскога рата. Источна Пруска је еминентно пољопривредна земља и то великог поседа. Немачког сељака није било пре рата тако рећи у том крају, његова је отаџбина западна Немачка.

Као еминентно аграрној провинцији, по себи се разуме, Источној пруској не може ићи добро, али док се у другим крајевима пољопривредна депресија објашњава стањем на светском тржишту, дотле су становници источне Пруске успели да објасне, да је њихова криза последица уговора о миру и оцепљености од матере.

Под притиском источно-пруских велепоследника отворена је пре четири године у Немачкој позната акција о раздужењу сељака, о чему је опширно реферисао наш уредник у својој књизи „Сељачки кредит". Та је акција промашила циљ због тога што није била добро организована и ако је прилично сретстава било на расположењу. Појачање депресије у пољопривреди од јесени прошле године учинило је, да се понова покренула акција за спасавање источно-пруске пољопривреде. У овом случају да би успех био јачи аграрци источне Пруске увукли су у свој круг један велики део Прајске, који се налази с оне стране коридора, управо обухваћен је цео простор источно од Елбе до иза Кенигсберга. Има већ неколико месеца како немачка влада про„учава питање о начину те помоћи, која се кратко назива „источна помоћ".

Ових дана је најзад влада израдила дефинитиван нацрт о источној Пруској, који желимо да накратко изложимо, јер сматрамо да у историји света још није било овако грандиозног покушаја за помагање једној привредној грани. Одлучено је да се 11,8 милијарди динара мобилизира за раздужење краткорочних и дугорочних дугова пољопривреде источно од Елбе. Сретство за то има да набави Банка за, индустријске облигације. Цео план је у основи израдио један од великих индустријалаца западне Немачке д-р Силферберг, иначе познати јавни радник. Његова основна идеја лежи у овоме:

Ступањем на снагу Јанговог плана ослобођена је немачка индустрија специјалног трибута, које је по Дозовом плану имала да даје од своје стране на име репарација. Сад је целокупан репарациони дуг прешао на државни буџет. Д-р Силферберг предлаже, да та дација остане и даље на снази али да не иде у државну касу него да се употреби на помагање пољопривреде. Та дација се спроводи непосредно Индустријској банци и до 1936. године даће она 6,7 милијарди динара. 2,7 милијарди динара имају се мобилизирати путем издавања индустријских облигација од стране Индустриске банке, а остатак ће доћи од државних кредита.

Држава јамчи са 25% за кредите који ће се дати пољопривреди. О тражњама за кредит одлучује Индустриска банка заједно са нарочитим органима, које формира држава и са гољопривредним организацијама.

Код ранијега раздуживања, који је вршен кредитима

· повученим из Америке, каматна стопа није могла бити испод 8:/,фф пошто је готово толико исто коштао новац у Америци. Сад када се раздужење пољопривредника врши из јавних средстава каматна стопа спуштена је на 4:/,%.

Страна 135

Мајтаткаптја Наша u бегlinskom bankarskom svetu, inaće jedan od najduhovitijih Berlnaca, veoma mudar čovek, Karl Firstenberg, pedesetogodišnji diktator velike berlinske banke Berliner Handelsgeselischaft, čovek koji je na tom položaju i ako je prešao 80 godina, objavljuje ovih dana svoje memoare. Kako je on više od 20 godina održavao poslovne veze sa vladom Kraljevine Srbije i dugo godina bio finansiski savetnik i fiskalni agent srpske države, to smo mi prirodno sa najvećim nestrpljenjem očekivali njegove memoare. Deo koji se odnosi na Srbiju nalazi se u jednoj glavi koju je pisac ustupio „Frankfurter Zeitungu” i koju je ova objavila u poslednja dva broja a pod naslovom „Saniranje srpskih finansija”. Zbiti istoriju najburnijih događaja iz prošlosti srpskih finansija u periodi od 10 godina u dva novinarska članka ne znači pisati memoare, jer je ta perioda obrađena u pedeset puta većem obimu od strane stručnjaka. To ne znači da u tom malom prostoru ne bi mogao Firstenberg da nam saopšti nekoliko detalja, O kojima javnost ne zna ništa. |

Moramo priznati da smo po pročitanju te glave ostali razočarani. U njoj nema ničega što ne bi bilo poznato već davno u istoriji srpskih državnih finansija. Originalno bi bilo samo to, da je ideja o ustanovljenju Samostalne monopolske uprave, za koju znamo da nam je nametnuta od strane poverilaca, njegova izmislica. Malo je neobično njegovo saopštenje da je pri svima tim pregovorima o saniranju srpskih državnih finansija pretstavnik Otomanske banke „preko koje je prešla mnogo veća količina naših državnih papira u publiku nego preko njegove banke, bio samo posmatrač i da se njena funkcija samo sastojala u tome što je u poslednjem trenutku dala odobrenje na plan i njegovo izvođenje od strane Firstenberga. Nama to izgleda prilično neverovatno, ali nam je još neverovatnije njegovo tvrđenje da je ideja o Samostalnoj monopolskoj upravi stara, mnogo starija no što je bilo takozvano delimično bankroistvo, koje je izveo Popović, srpski ministar finansija 1895. godine. Mi nemamo podataka, kojima bi smo to osporili. Ali ako je to tačno, onda izlazi da je tek posle desetogodišnjeg napora uspeo da nametne Srbiji omiljenu mu zamisao Samostalne monopolske uprave, koja je imala da primi službu duga i da upravlja zalogama. Iznenađujuće je za nas njegovo saopštenje, da tu jednostranu redukciju kamatne stope od 20%. nije izvršio srpski ministar finansija na svoju ruku, već u prethodnom dogovoru sa bankarima. Mi smo znali da su bankari dali naknadno odobrenje, ali smo znali da su bankari tako reći bili inicijatori i da su od početka s njom bili saglasni. Ali je skroz pogrešno tvrđenje da imaoci papira nisu zato nikad imali razloga da protestuju. I nemačke i irancuske novine bile su punu godinu dana posle toga prepune najogorčenijih prekora srpskoj vladi za izvršeno bankrotstvo. U Engleskoj ušla je Srbija u crnu listu. Netačno je tvrđenje da je nov zajam u vezi sa konverzijom starih zajmova lako bio plasiran na francuskom tržištu. Mi momentano nemamo podatke pri ruci, ali koliko se sećamo taj deo od 50—60 miliona dinara nije mogao biti plasiran dugi niz godina.

Kako primećuje „Frankfurter Zeitung” memoare objavljuje njegov sin Hans. Izgleda da je Karl Fiirstenberg u dokolici pričao svome sinu pojedine scene iz svog burnog i interesantnog života kao direktora banke, ali isključivo na Osnovu sečanja.

Razočarenje

"У хотелу „Сплендид“ собе су врло чисте; свака соба има топлу и хладну текућу воду и централно грејање,

У хотелу „Сплендид“ цене су врло умерене: соба са 1 креветом од дин 40—70, соба са 2 кревета од д.60—100'

Ко само једанпут одседне у хотел „Сплендид“ увек ће после одседати у њега, јер се у њему има највећа удобност и налази се у центру вароши, спроћу Двора, Брианова (раније Дворска) улица бр. 5. — Телефон 29-44.