Narodno blagostanje

Страна 152

јекат није већ задужен код Банке по ранијем дугорочном зајму ; 3.) Објекти на које су давани краткорочни менична зајмови могу бити задужени до суме од 500.000 дин. под условом да се од новог зајма исплати целокупно менично дуговање и 4.) Неће се примати пријаве од пољопривреднека, пошто за исте постоји могућност задужења код Прив. аграрне банке. Исто тако неће се примати ни пријаве водних задруга. -

— Пад цене сребра ставио је у Швајцарској на дневни ред питање да ли треба и даље ковати сребрни новац или га треба заменити са никленим. Неколико познатих швајцарских економиста и финансијера (а међу њима и најважнији државни саветник Др. Келенбергер) пропагирају да се сребрни новац замени никленим, једно због ризика, који постоји код сребра.због падања његове вредности а друго због практичности никленог новца, који је отпорнији“ и чистији од сребрног, а не да се тако лако фалсификовати као овај. Из валутно-политичких разлога данас не значи ништа то, из којег се метала кује новац, него. какво му је покриће, Међутим се скоро целокупна швајцарска привреда изјаснила против овог предлога, јер би ковање: никленог на место сребрног новца јако уздрмало јавно поверење у. државу, пошто би личило осиромашењу. Уз. сребро стоји. традиција. Оно поспешује штедњу и спречава: или умањује: лакоумност, док би особине никленог новца биле: сасвим | противне. Ипак је-валутна комисија: Националног већа изгласала пре кратког времена да се од никла кује сав ситни новац осим онога од 5 фр., који би остао сребрен. То је решење ових дана поништено и остављено Савезној скупштини. да она донесе коначну одлуку.

— Исплату 19. купона 7 од сто инвестиционог. зајма од 1921 год. вршиће поред благајне Одел. држ; дуговаги држ, кредита у Београду, и све Пореске: управе, Поштанска штедионица у Београду и њене филијале у Загребу, Љубљани и Сарајеву, са подручним. поштама и новчани-завода; нарочито овлашћени да ове исплате врше.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— један конзорциум француских великих банака уз суделовање Маџарске Опште: Кредитне' банке одобрио је јмаџарској државној железници кредит од 60 мил. фр. (130 мил. динара).

— У буџету зетске бановине: предвиђена је сума: од 6 || милиона динара за грађење пута Цетиње—Будва: Затим: 250.000 дин. за унапређење ћилимарства; као-и: 165.000 дин. за подизање рибарства.

— Поуздавајући сеу обиље капитала: на: новчаном тр=.

жишту, Аутономна амортизациона каса: у Француској ре-. шила је да 'снизи каматњак. бонова. народне одбране. од 3 на 2 и по од сто; Бонови. имају 2-годишње» трајање;

— Комисија, коју је турска влада: поставила да испита: оправданост страних. приватних потраживања; из пређашњих; година завршила је: рад. Од: 25 мил. турских. лира: (6,25: милијарди дин,), колико износе страна: приватна: потраживања. признала је само 2 мил. (500 мил, дин.). У овогодишњем буџцету вотирано je 750.000 a. m. (188 мил. дин.) за делимично измирење дуга.

— Неки страни имаоци бугарских зајмова туже се на хотимичну или нехотичну неуредност. код бугарске Управе

_Бр. 10

државних: дугова. Неки портери су још године 1927: затра» жили од управе дугова да им пошаље накнадно заостале · каматне купоне. Четири године су прошле а да они ни одговора нису добили. -

— У последње време маџарски пи тересенти“ шире путем европске штампе гласове да је Румунија решила да ис-. плати преостатак облигација водног друштва Тамиш=—Бегстал, које се још. налазе у оптицају и да намерава порте рима облигација платити обештећење од 368 мил. леја (109 мил. дин.). Ових дана је румунски Министар финансија демантовао те вести, јер Румунија уопште не мисли на давање обештећења. А кад би га давала, каже он, сигурно не би износило 368 мил. пошто целокупна вредност обвезница у оптицају не прелази 108: мил. (35 мил. дин.). ;

— Прморска бановина ће закључити зајам од 20 мил. динара, који ће се употребити за електрификацију ХерцеroBHHe. Од ове-суме: 12: милиона ће се употребити за транс: форматоре; а; остатак за: покриће осталих трошкова; Зајам ће бити раздељен водним задругама, које ће у главном извршити ове послове.

— Укупно задужење Земунског котара у 1930 години достиже суму од:54 милиона динара (према 28 мил. у 1929. | години).

— Прорачун: редовних расхода и прихода Љубљанске општине за. 1931 год; предвиђа суму од 50,6 милиона динара за расходе и 49,5 милиона динара прихода. Општина ће закључити зајам од 10 милиона динара.

— Буџет Дунавске бановине, који је предвиђао суму од: 182 мил. динара: смањен је у Министарству финансија. на: 160 мил; динара (за: 22 мил.) Стопа бановинског приреза је смањена: за 3%, (од 23 на 20%). Исто тако и буџет Вардарске бановине сведен је од 75 на 72 милиона, а прирез од 40 на 30%.

— Новосадска општина је одлучила да затражи од Банске управе у Н. Саду зајам. од 10 милиона динара за педизање позоришне зграде у Н. Саду. За те сврхе већ општина- располаже сумом од 5 милиона динара.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

= Аустро-румунски. трговински провизориум продужен је за 4 месеца.

— француски парламенат дао је влади овлашћење да путем уредбе повиси према увиђавности царине на увоз производа меса;

— Пољска је ратифицирала трговински уговор са Немачком. — Немачка је понова одобрила слободан увоз смрзнутог меса, којим се сиротиња углавном храни. Поди H кентингенат је. 50.000 тона.

— Крајем прошлог месеца Египат је повисио 150 ставова своје царинске тарифе. Ту су пре свега царине на ше-. пер и артикле, који га садрже, затим на разно воће, које се може производити у земљи. Највише су тим погођене Че: хословачка, Немачка, Италија и Грчка:

—- Канада је забранила руски увоз дрвета и прерађевина, азбеста и крзна и: тиме је прекинула и последње тр-. говинске везе са Русијом,

— Одлуком Генералне дирекције држ. железница одо-

БЕОГРАД — ЗАГРЕБ Ффилнал: НОВИ САД

Телефон интерурбан Београд: 16-23, 20-02, 20-03, 16-25, 21-64;

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВОА Д.

Клавнитка им резерве 127.500.000 дикајрра

Телеграми: БАНК-ФЕРАЈН

Телефон интерурбан Загреб 5442, 5443, 5444. 5446, 5447.