Narodno blagostanje
7. март 1931. шта да traje svega šest godina. Teškoća je bilo doći do pakta a iz njega neće više niko iskakati — jer nema računa.
Jedan militaristički glas kazao je tim povodom, da je Italija pristala zbog toga što težište budućeg rata pada na aviiaciju. Drugi militarista veh да је Francuska izašla na susret Engleskoj računajući da će ova njoj pomoći na konferenciji Suvozemnog razoružanja, koja će biti u februaru 1932. godine. To je slaba uteha. Mi smo prošli put rekli, da se Engleska nije vodila računom već ideologijom. Biće ona na pitanju suvozemnog naoružanja još energičnija no što je bila za ograničenje pomorskog naoružanja. Engleska ı Amerika su savest naroda. One će dovesti sve narode pred dilemu ili da se izjasne da su za rat ili da se razoružaju. |
KG KO
Кад је пре неколико месеца основана у Амстердаму Међународна хипотекарна банка под фирмом Зостеје Сепфтаје internationale де стефи fonсјег са номиналном главницом од 10 милиона форинти и уплаћених цигло милион форинти, штампа ударила је у таламбасе тако да је наиван свет могао да помисли да ће из те банке потећи млеко и мед хипотекарног кредита за централну и југоисточну Европу. Ми. смо то оснивање назвали неозбиљним и упозорили наше пољопривреднике да с те стране не очекује ништа. Тако је и било ! Та се банка ни жива не чује.
Неколико месеци после тога најавили су нам из Женеве оснивање друге Међународне хипотекарне банке под покровитељством Друштва народа. Ми смо на жалости о тој установи морали дати најнеповољнији суд. Док је та друга банка још у стадијуму студије објављују новине сензационалну вест по којој је 8. марта у Базелу основана „Међународна хипотекарна банка“. Као оснивачи се појављују све швајцарске велике банке, све веће немачке банке, американска банка Ли Хигџисн и компанија са својом фи-
Трећа међународна хипотекарна банка
ренина
сензације жељна европска.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 151
лијалом у Паризу, цео концерн Ивара Кригера са њим лично на челу и париска банка Лазар Фрер. Циљ банке је да на основу хипотекарних обвезница водећих банака емитује облигације и „евентуално“ даје и хипотекарне кредите.
По нашем мишљењу овде се ради о једном чисто немачком покушају да уз помоћ швајцарских банака и Ивара Кригера дође до јефтиног кредита на сграни. Аамерканска банка Ли Хигџисн која је дала лањске године већи кредит Немачкој у ствари је Кригерова банка. Кригер је ушао у тај посао што сматра да су немачке заложнице првокласан папир који носи високо укамаћење јер га из политичких разлога нерадо купује иностранство. Међутим ако се тај папир неутралише једном неутралном установом и ако се он помеша са мало белгиских, швајцарских и централно европских заложница, онда ће моћи да се од тога направи леп посао. |
Немачке заложнице се укамаћују са скоро 9%. Нова банка би издавала своје обвезнице 6%-не.
Главница износи 25 милиона швајцарских франака, од чега је само.5 милиона уплаћено. Ивар Кригер један од највећих финансијера нашег времена створио је по нашем мишљењу овим једно холдинг друштво, један инвестмен трест, у који ће он да улаже свој новац пре свега пошто је његова експанзија у области жижица завршена, а пошто у области телефона среће велику конкуренцију. Предузеће Ивара Кригера доноси огромне приходе. То га финансиски јача а: имао је генијалну идеју ла један део свог хапитала сконцентрише „у ту банку. Он ће ка тај назин примати 6% од облигација и узимати зараду банке, пошто ће бити један ол главних акционара и сауправљача.
Намеће се питање да ли можемо имати ми какве користи од те треће Међународне хипотекарне банке 2 Може бити у малом обиму с обзиром на то да је Ивар Кригер код нас већ радио и да је потребно да сортира портфељ. Али ће главни корисник бити Немачка.
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
ЧИТАОЦИМА.
Уз данашњи број прилажемо уплатнице за претплатнике ван Београда.
Умољавамо све претплатнике, који још нису измирили претплату да то одмах учине.
Платнене корице са златним насловом за 1929, и 1930. год. могу се добити по цени од 17.— дин, комад — са поштарином.
Администрација плаћа бројеве „Народног Благостања“ из 1929. г. и то бројеве 16, 17, 28, 30 и 32 по 10.— динара комад, а бројеве 15, 19, 23, 24, 26, 29, 31 и 46 по оригиналној цени.
НОВЧАРСТВО
— На основу података Удружења банака у земљи иј|
Звеза југословенских хранилница, Народна банка је пронашла да су улози на штедњу на књижицама и по текућим рачунима код свих наших банака и штедионица износили на дан 31. дец. 1930 год. 13,880.000.000 дин. (у 1929 год. 11.190.000.000) што значи да су се улози на штедњу у 1930 год. повећали за 2,090.000.000 динара.
— Asea, švedsko električno društvo, daje na 75 miliona kruna (1160 mil. dinara) glavnice 7% dividende. Čisti dobitak iznosi 5,37 mil. kruna (82 mil. dinara).
— Banque de PUnion Parisienne daje i ove godine dividendu od 14%. Bruto dobitak iznosi 77,3 mil. fr. (171 mil. din.) prema 74 mil. 1920. godine.
—0d 400 stranih emisija na amerikanskom novčanom tržištu u iznosu od okruglo 2 miliarde dolara (112 miliardi din.) otpada najviše na Nemačku, 106 sa 1190 mil. dolara (66,6 miliardi din.); na Argentinu 27 sa 450 mil. (25,2 miliarde din.), Japan 423 mil. (22,7 miliardi din.), Braziliju 367 mil. (20,5 miliardi dinara) i Francusku 301 mil. (16,8 miliardi din.).
— У Љубљани је основано друштво Кредитна 3аштита, чији је главни задатак информисање чланова о кредитним способностима њихових клијената, затим осигурање од несолидних муштерија као и давање савета и посредовање у правним, стручним и привредним питањима.
= 'Грговачко-индустријска банка а. д. у Скопљу је решила да отвори своју филијалу у Косовској Митровици.
— Државна хипотекарна банка извештава заинтересоване да ће од 15. марта до-15 маја 0. г. примати од приватних лица пријаве за. дугорочне зајмове уз следеће резерве: 1.) Највећа сума траженог зајма не може прећи 500.000 дин ; 2.) Пријаве ће се примати под условом да 06-