Narodno blagostanje

7. март 1931.

— Министарство саобраћаја је решило 26. пр. M. да се приме понуде немачких фирма за набавку на рачун репарација једне аутоматске телефонске централе од хиљаду бројева за Земун и једне аутоматске централе од 200 бројева за проширење међуградске телефонске централе у Загребу. — Друштво за ваздушни саобранај у Београду предузело је све кораке за успостављање ваздушног саобраћаја између Бедграда и Сплита преко Сарајева. Као најпогодније место за аеродром одређен је Сињ, који је удаљен од Сплита 25 км. У пројекту је за ову сезону исто тако успостављање ваздушног саобраћаја дуж Приморја од Котора до Сушака.

— Министарство саобраћаја је одобрило да се Гарифа за извоз јечма, сиранице, пшенице и ражи, која важи од 1. дец. 1930, продужи до краја јуна о. г. Исто тако је продужена до краја јуна 0. г. и тарифа за извоз кукуруза која би требала да важи од 16. фебруара до 31. марта о. г. |

КОЊУНКТУРА

— Стругара „Вирбо“ д. д. у Вировитици је обуставила рад и отпустила око стотину радника.

— Једно од највећих наших млинских предузећа, Унион паромлин у Осијеку је отпустило четири чиновника и већи број радника.

| — Целокупне немачке предионице памука решиле су да од 16. т. м. ограниче производњу процентуално према запослености. Оне које раде са преко 90% капацитета смањиће производњу на 75, оне са 80 до 90 на 70, са 70 до 80 на 65%, само оне које искоришћавају 50% свога капацитета не смањују производње.

— Енглеске фабрике ципела отказале су целокупном радништву, јер ово не пристаје на снижење недељне зараде за 4 шилинга (53 дин.). Радници пристају да се радно време смањи од 48 на 44 часа недељно, али траже да им се загарантује зарада од 3 ф. ст. за сваког мушког, а 2 ф. ст. за женског радника (810 односно 540 дин.). -

И керамичка индустрија отказала је за 25. т. м. своме радништву. У првом случају је погођено 150.000, а у другом 70.000 радника.

ЈАВНИ РАДОВИ

— Za podizanje betonskog pristaništa u Bakru odobren je kredit od 1,5 mil. dinara.

— једно француско друштво за бродоградњу купило је ових дана сплитско бродоградилиште Маријан д. Д., чији је већи део акција досада био у талијанским рукама. Целокупни машински уређај Марјана и докови биће пренз ои у Сућурац, где француско друштво намерава саградити најмодерније бродоградилиште. Ову вест доносимо с резервом.

ЗАНАТСТВО

— По угледу на Загребачку трговачко-обртничку комору и Занатска комора у Београду отвориће курсеве за аутогенско варење у Нишу, Зајечару, Пожаревцу и Чачку. Све трошкове око курсева сносиће комора.

ЗАДРУГАРСТВО

— Министарство пољопривреде је из Државне пољопривредне закладе одредило помоћ од 1,375.000 динара разним привредним установама у целој земљи (живинарским, уљарским, вођарским, винарским и рибарским задругама, као и поједним задружним савезима).

ПРОФЕСИОНАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

— Савез текстилних индустрија Краљ. Југославије одржао је у Београду 23. прошл. месеца своју годишњу скупштину уз учешће претставника из целе земље, на којој је донесена следећа резолуција : 1.) моли се влада да посвети

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

"Страна 155

исто толико пажње индустрији, колико и пољопривреди. Нарочито мисле на текстилну индустрију. 2.) моли се Минист. трговине и индустрије да по примеру других држава, у циљу што савременијег развитка наше текстилне индустрије, забрани подизање нових као и проширење и преуређење постојећих текстилних фабрика увозом употребљених текстилних машина: 3.) у погледу нацрта закона о Индустријској банци, претставници моле владу да се питање дугорочног кредита за индустрију што пре реши; 4.) текстилни индустријалци. су мишљења да се за сад не мења наш закон о осигурању радника и да се са његовом ревизијом сачека повратак нормалног стања наше привреде. јер нови закон донео би нова оптерећења, што би још више погоршало стање у индустрији, и 5.) моле да се стопа порезе на пословни промет снизи од 1% на 0,5%.

— U Novom Sadu je održana 3. o. m. konferencija утоgradara i voćara, na kojoj je posle duge diskusije rešeno, da se zatraži od vlade da ukine trošarinu na vino, kako bi ono bilo slobodno u prometu, a da se mesto nje naplaćuje porez na Vinograde. Isto tako oni traže da se ukine i trošarina na rakiju.

— Удружење рибара у Сплиту је упутило претставке Министарствима саобраћаја, трговине и индустрије, у којима тражи да се на жељезницама Сплит—Загреб—Београд и Сплит—Загреб—Љубљана уведе специјалан вагон за превоз свеже рибе.

— Београдска инжењерска комора одржала је 14. прошлог месеца своју годишњу скупштину, на којој је после извештаја, из кога се види да се број чланова од 268 у 1929 год. попео на 290 у 1930 години и да нацрт буџета предвиђа суму од 245.000 динара, донета резолуција којом се тражи: да се у закону о обртима не третира питање пројектовања, пошто је то чисто умни рад, већ да то питање реши надлежни министар. Затим, да средње техничке школе не треба да имају за циљ стварање самосталних обртника, већ да стварају кадар, који ће бити јака веза између инжењера и радника. Пројектовање би се имало њима дозволити само у изузетним случајевима. Целисходно би било затим у том циљу подесити програм наставе и ове школе ставити под управу Мин. грађевина. У погледу новог закона о соц. осигурању ова комора тражи ове измене : децентрализацију у администр. погледу, снижење приноса, изузимање сезонског радништва од осигурања у случају изнемоглости, старости и смрти. Поред тога траже да се уваже коморине примедбе за. израду услова за грађење пруга као и да се при изради путева и осталих објеката употребљава само домаћи материјал, а изузетно страни.

— У Новом Саду је одржана 26. прошлог месеца скупштина циглара Дунавске бановине, на којој се расправљало о тешком стању ове индустрије у Дунавској бановини. Говорило се најзад о организационим радовима, о железничкој терифи, пореском питању и о надрицигларству. Изабрана је нова управа.

ТУРИЗАМ

— На иницијативу „Путника“ отпочеће 9. о. м. у Сарајеву течај за вође странаца. Курс ће бити о трошку банске управе.

Из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Скупштине,

8. Ш. Сезкозјоуепзка ђапка 4. d., Zagreb (redovna) Zadružno kupalište kao zadruga, Zagreb na Savi (vanredna) Elemirska štedionica, predujmna i kreditna zadruga u Nem. Elemiru (redovna).

11. IH. Evropa, И i trgovačko d. d. + (vanredna).