Narodno blagostanje

14. март 1931.

ризу намерава сазвати конференцију држава, које су погођене кризом сребра. То су у главном азијске земље са сребрном валутом: Кина и Индија, затим главни продуценти сребра Мексико, Сједињене Државе и Велика Британија, чији се извоз у источно-азијске земље налази у опасности, јер је ослабила куповна снага тамошњих потрошача. Сви планови за решење кризе предлажу или смањење производње или повећање потрошње. И једно и друго је из следећих разлога скоро неизведиво:

1) Понуда сребра би се могла смањити ако се производња смањи. Не треба заборавити да се •ј, произведеног сребра добива као споредан продукт при производњи цинка, олова, бакра и других метала. Поред тога би огромни износ сребрног новца у Индији, Кини и Сједињеним Држа» вама и даље чинио притисак на цену. Тај износ би био довољан да покрије светску потрошњу сребра за 2 године. Нацрти за валоризацију кованог сребрног новца напуштени су, јер би за њихово провођење био потребан огроман капитал. 2у Потрошња сребра би се по неким плановима појачала и убрзала једним сребрним зајмом Кини. То би до_ вело до инфлаторног скакања цена али би вредност сребра још више пала. Корист би од тога имали американски рудници, који би се тако ослободили знатног дела великих залиха.

Бредност сребра пада због тога, што оно мало по мало престаје бити племенити метал.

важење.

— Торонталска аграрна банка д. д. у Великом Беч-;

кереку затражила је од Бечкеречког суда принудно равнање ван стечаја. Повериоцима нуди 50% у три једнака, шестомесечна оброка.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Буџет Савске бановине смањен је од 166 милиона дин. (колико је било у прорачуну)у на 155 милиона динара.

— „Тајмс“ јавља да се у Паризу воде преговори за давање једног зајма од 100 мил. долара (5,6 милијарди дин.) Италији.

— Румунски Министар фининсија одредио је да се на све препарате, који садрже алкохол а не подлеже порезу, плаћа трошарина од 100 леја (33 дин.) по килограму.

— Ветпег Вбгзел-Соштлег јауђа да гштипзка мада namerava preduzeti korake kod rumunske Narodne banke radi sniženja kamaine stope od 9 na 7%.

— Кригеров трест понудио је египатској влади зајам од 15 мил. фунти стерлинга (4 милијарде дин.) на 5 година, ако му ова уступи монопол шибица.

— Poljska vlada provodi štednja gde god može. Rešila је, da reducira državnim činovnicima 15% na dodatak na skupoću. To bi dalo uštedu od 200 miliona zloti (1,3 milijarde din.). Ovih dana je stupio na snagu 10%-ni dodatak porezu na prihod, čime će se dobiti 9 mil. zloti (56,7 mil. din.). Osim toga dnevnice poslanika i senatora snižene su za 15%. Prema jednoj odredbi fantijeme, renumeracije na стан касе raznih funkcionara kod privrednih preduzeća ne smeju premašiti iznos mesečne plate.

____— Маџарски министар финансија предложиће парламенту пројект закона о регулисању пољопривредних кредита и санације презадужених добара.

— Аустралијски Министар-претседник поднео је парламенту предлог да новчанична банка емитује 18 мил. ф. ст. (4,8 милијарди дин.) новчаница без нарочитог покрића. Овим новцем би се финансирали јавни радови.

— Вејоцекиа Фаупип Стоушениа зтепе зи рјаје za 6 od sto.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

У најновије време и Кина је одлучила да заведе златно

Страна. 169

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Између Чехословачке и Немачке је понова закључен уговор о угљу, који ступа на снагу 1. априла и трајаће 2 године. Разликује се од пређашњег по томе, што су Немци добили одређен годишњи контингент, и независност од обима ческог извоза угља у Немачку. Пре је узајамни однос ческог и немачког извоза био 2:1.

— Пољска намерава да повиси царину на раж од и на 17 злоти (69 односно 105 дин.), а на пшеницу од 17,5 на 24 злоти (110 односно 150 дин.) на сто килограма.

— Немачки Рајхстаг примио је предлог социјалдемократа, по коме се укидају следеће одредбе донесене у дедембарској уредби: принудно примешање ражног брашна у пшеничном хлебу и примешање кромпировог брашна пециву. Примењивање стране ражи домаћој смањено је од 40 на 30 од сто. Укида се одредба, која принуђава гостионичаре и кафеџије да поред пшеничног држе и ражно пециво.

— U Beču su između Nemačke i Rumunije započeli pregovori za zaključenje trgovinskog ugovora.

— Немачка је повисила царину на раж од 15 на 20 марака (270 дин.) по товару, да би јаче заштитила домаће тржиште од руске ковкуренције.

— Nemačka vlada podnela {e Državnom saveiu na odobrenje zakon kojim se ona ovlašćuje, da u slučaju hitnih privrednih potreba reguliše carine na uvoz prema Svojoj uviđavnosti i da dvostrane privredne ugovore uredbom stavi na snagu. Dužna je ipak, da ove ugovore naknadno podnese Rajhstagu na odobrenje.

—- Акција пољске владе на оснивању Синдиката извозника дрвета пропала је. Пољски извоз дрвета опао је у јануару за 35 процената према децембру пр. год. а за 33% према јануару пр. г.

— Грчко-турски трговински провизорнум продужен је до 10. априла ов. год.

— Austiriska vlada predložila je carinskom odboru parlamenta carinsku novelu, kojom se između ostalog zavode pokretne carine bez određene najviše granice, carina na pšenicu i raž povećava se tako, da se na domaćem tržištu osigura cena od 46 šilinga (368 din.) po tovaru za pšenicu, a 42 miliona (336 din.) za raž, zatim se povećava cafina na uvoz Stoke. Pored toga poljoprivreda energično zahteva zavođenje monopola žita i kontingentiranje uvoza stoke.

— Египатска државна железница одбила је предлог Совјета о давању памука у замену за руске прагове, јер им квалитет није добар. Али се изјавила спремном да памук даје у замену за руски угаљ.

— Белгијском парламенту поднесен је предлог да се царина на 306 повиси од 6 на 21 франак (9 односно 31 дин.) на 100 кгр.

— Bugatski parlamenat votirao je zakon o osnivanju Zavoda za unapređenje spoljne trgovine. Glavna zadaća mu je da traži nova tržišta za bugarske proizvode, da daje savete i informacije privrednicima u pogledu prilagođavanja proizvodnje zahtevima stranih potrošača, da kontroliše kvalitet, standardizaciju i pakovanje proizvoda pri izvozu. Osim toga zavod će organizovati propagandu bugarskih produkata u inostranstvu, a biće savetodavni organ vladin u svim pitanjima, koja se tiču izvoza. Izdavaće vlastite listove. Sam se ne sme baviti nikakvim trgovačkim poslovima. Uprava je u rukama Opšteg veča sekcijskih odbora i direkcije, koja se sastoji od 2 direktora. Opšte veće, u kojem su zastupana zainteresovana Ministarstva, direk'cija i celokupna bugarska privreda, sastajaće se najmanje 2 puta godišnje. Broj sekcijskih odbora nije određen, ali otprilike odgovaraće broju glavnih privrednih grana u zemlji. Sreistva za izdržavanje dobivaće zavod delom iz Fonda za unapređenje privrede, a delom od taksa koje će ubirati od izvoznika pri davanju ovlaštenja na upotrebu zavodske izvozne marke.