Narodno blagostanje

14, март 1931.

В. Бајкић

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ Стрзна 161.

ТРГОВИНСКО-ПОЛИТИЧКИ ПОГЛЕДИ

д-ра ВОЈИСЛАВА МАРИНКОВИЋА

— Анализа говора, који је одржао г, д-р Маринковић у комисији

за европску унију —

(Први чланак)

Свгко доба има своје фаворите у свима правцима па и у погледу науке. Тако је било и у предратној Србији, али се не може рећи да је оријентација била оригинална; на против она је долазила са стране, — при чему је све до пред крај ХЕХ. века највећи утицај имала Немачка — нарочито преко Срба пречана, а затим и Француска. Под утицајем немачке философије родила се немачко-правна философија. То је било у првој половини ХЕХ. века. Отуда млађе генерације Србије, које су имале могућности да се одају науци, прет- | постављају право. Седамдесетих година, под утинајем енглеске еволуистичке школе, а преко немачке природњачке философије, дошла је философија у моду и остала све до пред крај ХТХ века. Затим улази у моду Политичка економија, под утицајем Немачке, којају је развила у невероватној размери. Под истим утицајем изводи се пред крај ХЕХ. века реформа економских студија на француским универзитетима : уводе се специјалне ггрегације и полудокторат, тако да јен Француска пред крај ХТХ. века имала утицај на наше- млађе генерације у истом правду. -

Г. д-р Војислав Маринковић по школи је економиста. Политичку економију напустио је због политике. Али је најмање десет година свог живота, — и то у годинама кад човек има нађачу способност за умни рад — Политичка економија била његова струка. Слетствено он је о многим питањима економске политике већ разрадио био сопствено гледиште.

Кад је г. д-р Маринковић учио школу у Француској у Полнтичкој економији је велику улогу играло питање о интервенцији државној у економски живот. Либерална школа је била још владајућа, а код ње је то питање основно. То је било поље на коме се имала да оконча борба између либералне, класичне школе и њених противинка. Било да је професор присталица либералне доктрине било да је био њезин противник, O питању државне интервенције је опширно предавао. Г. Маринковић је припадао либералној школи. Он је то небројено пута декларирао усмено и писмено — врло ретко изрично — пошто није само питање било на дневном реду. Али је његова оријентација у свима питањима економске политике имала за базу либералну доктрину.

Јануара 18. одржао је г. д-р Маринковић један говор у комисији за Европску унију, из кога се добија утисак да је он раскрстио са либералном доктрином. Као члан владе он може да има утицаја на нашу економску политику. То је већ довољан разлог да се његов говор подвргне анализи са гледишта економских

доктрина.

Т Сутон Друштва Народа.

Друштво народа, је првобитно имало за пиљ обезбеђење светскога, мира. Не може се порећи да је идеја мира после рата учинила велики напредак, она је постала, доминирајућом доктрином у англосаксонским земљама. Чак су и конкретна, сретства, за. 0063– беђење мира, учинила известан напредак, — при чему нарочито мислимо на, пактове Локарнски и Келогов. Пре рата су такви колективни уговори били немогућни. Али се цела, та идеолошка и политичка акција одиграва, ван Друштва, народа. За, његове функционере било је јасно да они постају сваким даном све беспредметнијим и да ће ускоро морати да ликвидира. Због тога су они форсирали делатност на другим пољима. Пре свега у области социјалне политике: Међународни биро рада је једна аутономна, установа, у недрима Друштва, народа. И она је једно Рреме требала, да та спасе. Форсирана, је његова делатност. Међутим и овде се претрпео фијаско. Њетовим посредовањем потписано је много напредних међународних конвенција, које нису ратифициране. Што је најгоре, има их и ратифицираних, које се тотално или делимично не врше. Друштво народа нема сретстава да намора државе да учине част своме

потпису. А шеф М. Б. Рада Друштва народа је човек који не воли да затеже са појединим држа- . вама. И тако Међународни биро Рада нема, више оног значаја ни ауторитета, који је имао првих година после рата.

Али се довитљива бирократија Друштва народа, није дала, обесхрабрити. Она. је проширила, дејство друштвене делатности Ha избеглиштво, на, хигијену, финансије, право итд. а нарочито на привредна питања. Умножио се број одбора и комисија, у којима се бирају редовно људи од утицаја у својим земљама, тако да је сваки нови члан комисије нов стуб за подупирање трошне зграде Друштва, народа. Одржавале се седнице, вршиле анкете и публиковали мемоари. Али је све то било без довољно помпе и рекламе. Друштво није смело да рескира да ограничи свој рад на прикупљање материјала, оно је имало за задатак да утиче на међународни живот. А ако то. није могућно онда бар да се чује широм целог света.

П. Покушај оживљења економским еликсиром. Међународна економска конференција маја 1927. године требала је да буде догађај који ће спасти углед Друштва народа. И збиља су приређивачи успели били да је још за време припремања, начине централним међународним догађајем. Управо слава