Narodno blagostanje

Страна 162

те конференције завршена, је последњим припремним актом. А оно што је настало првим даном њевинога рада до данас то је само шкодило Друштву народа. Међународна економска конференција била је по

економским идејама комплетна Вавилонска кула.

Истина, сви су били сложни у томе да, је њезин искључив задатак уклањање међународних тешкоћа, индустрији, пошто је пољопривреда још уживала плодове бриљантне коњунктуре после рата. Под привредном кризом разумеле су се тешкоће у индустрији. Али је жеља, ва лечењем привредне кризе била једино у чему су се учесници слатали, у свему осталом, а нарочито у начину, владало је сматаније као што је у погледу језикословном било при зидању Вавилонске куле. |

Г. Лушер је имао одређен и израђен план, који је служио за основу припремама: да поједине држжаве трговинском политиком омогући оснивање међународног картела, како би се спречило подивање нових индустриских подузећа, а нарочито у аграр“ вим државама. Тек је у току конференције осетио р. Лушер са, колико је неповерења, и опозиције дочекан тај његов план. Претставници потрошачких задруга и потрошачи уопште, на које он није ни мислио, наступили су тако енергично и јасно против његових планова да су сви пропали. А после тога је настао хаов.

У току даљег рада избила је на површину струја слободне трговине подржавана од Енглеске, Белгије, скандинавских и осталих држава, које су нрактиковале слободну тртовину. Оне су тврдиле да је целокупна, привредна, криза у Европи дошла, искључиво као последица трговинских непријатељстава између земаља и да, је санирање прилика. потребно да се васпостави цдаринско примирје, а ва тим обарање царинских баријера.

Ту су се Ентлеви показали великим мајсторима у изналажењу крилатица — и ако је то иначе француски специјалитет. Нико није приметио — бар није се јавно чуло, — да су израви „трговинска, непријатељства“ и „царинско примирје“ један обичан трик. Заштитне царине, а то су трговинска, непријатељства, — постоје од кад постоји модерна држава. Било је и већег протекционивма, али дотле никоме није ни пало на памет да протекционизам идентификује са. ратом, а стабилизацију царинским са примирјем. Како се данас свака, држава чува као живе ватре сумњичења, да, је расположена, за, рат, то је та лозинка, освојила; због тога су сви гласали за, све што су предложиле присталице слободне трговине.

Од преко 30 држава било је свега шест присталица, слободне трговине, али су све потписале резолуцију, којом се препоручује сукцесивно обарање паринских баријера, укидање забране увоза и извоза, изједначење странаца са домаћим у праву обављања нослова и Т. Д.

Шта је после било, познато је. Штогод је подузимало Друштво народа у смислу горњих резолуција све је било систематски саботирано. Чланови многобројних комисија, састајали су се у Паризу, Италији, Швајцарској, Шпанији и другим пријатним местима са врло пријатним задатком, да ствар одуговлаче. Ствар је много пута долазила и у пленум, а да не товоримо Колико је пута о њој дискутовано у седницама, економског комитета, — најстаријег. детета, међународне економске конвенције од 1927. године. И увек се иста сцена понављала: присталице сло-

МБ

бодне трговине прокламују: доле царине'!, а целокупан хор одушевљено пева, рефрен : амин. У међувремену је царинска, заштита у државама потниснидама расла брже но пре тога.

ЦЈ. Европска унија—адут.

Долави на дневни ред питање европске уније. И европска, унија има, већ своју историју. По првобитној замисли Бријановој она, је реприза једне од многобројних утопија о удружењу народа ради спречавања, рата, Што је дубље проучаван тај пројекат, што је више приближаван стварности, у толико је јасније било да је његово остварење скопчано са огромним тешкоћама. Како су се пак у Европи привредне прилике прогресивно погоршале, и у државама, међ којима. је Француска имала и својих пријатеља, то присталицама, солбодне тртовине није било тешко да убеде Бријана, да је његова велика замисао мното изводљивија у економској области, тде је терен знатно припремљен тешком ситуацијом у којој се налаве многе државе. Бријан је увидео основаност тог гледишта, и прихватио та. И тако смо доживели да се физиономија зимушњег заседања Друштва народа по питању европске уније из ос нова променила према летошњој. Оно је управс било ново издање Међународне економске конференције од 1927. гоидне. А ако се апстрахирају немачко-пољски спор и случај Либерије, онда је цео рад био у ствари економске природе. Ове је то носило знак продужења, рада. економске конференције, а, чим се у недрима Друштва народа. појаве економска, питања, оно одбија. стереотипни изглед. Тако је било и овога, пута.

Претседник економске конференције г. Колијн, који је после дуге интервенције одлучио да остане на, положају до јануарског заседања, имао је да под“ несе реферат и резолуције. Убеђен присталица слободне трговине и претставник државе, која ју практикује, он је наравно и овога пута препоручио царинско разоружање и обарање царинских баријера. По ономе што се раније догађало могао се знати и други део рада ове конференције. Сви присутни дижу руке у вис и вичу : „амин, нека, тако буде !. Потписују предлоте резолуције, а што се тиче ратификације, њу је било врло лако изиграти: потписници обично су условљавали сагласност од стране свију потписница, или бар извесног дела, те је довољно да се једна нађе која ће имати куражи да одбије ратификацију, па да ствар падне у воду.

ТУ. Интервенција г.г. д-ра Маринковића и дтра

Курциуса.

Противно освештаној пракси и сваком очекивању овога пута, се церемонија претворила у стварну и стручну дискусију захваљујући г. д-ру Воји Маринковићу, а потом г. д-ру Курциусу. На дан 13 јануара увече узео је реч г. д-р Маринковић и одржао дужи говор, који се може назвати његовим трговинско-политичким „вјерују · О обвиром на његову личност и на његову службену функцију сматрамо за дужност да тај говор анализирамо. Први део товора који је у ствари одговор на препоруке г. Ко: лијна, гласи : i O

„Године 1927. више од 200 експерата из целога света било је сакупљено да проуче мере, које би ваљало предузети, да се олакша економска, криза, Донете су револуције, Друштво Народа било