Narodno blagostanje

21. март 1931. О - ПОЉОПРИВРЕДА

__ Ромг па тазејапа бебеглош герот smanjena je u Italiji od 112 na 106 hiljada hektara. = __ режанска madžarska trgovinska banka odobrila je privilecisanom društvu „Futura” kratkoročan kredit od 3- mil. dolara (168 mil. din.), da bi ovo moglo nastaviti svoja intervencionistička kupovanja 214.

_ Prihodi aterikanske poljoprivrede 1930. godine 1210sili su 10 milijardi dol. (560 milijardi din.) t. |. za 20,08% manje nego 1929. god.

— Jedna prognoza о зунцата. Berlinski zavod za proučavanje poljoprivredne konjunkture objavljuje u jednoj od SVOjih poslednjih publikacija veoma interesantnu prognozu O raZvoju svetske proizvodnje svinja. „Narodno Blagostanje” je po tome pitanju češće referisalo — i pošto smairamo, da su podatci gore pomenutog biroa veoma instruktivni, to ih ukratko donosimo:

Na međunarodnom {ržištu su cene svinja znatno pale; na evropskom za 30%, a na amerikanskom za 15%. Uprkos tome proizvodnja i dalje je povećana, pre svega zbog opadanja cena poljoprivrednih artikala, a naročito kukuruza, koji se je pored pšenice u velikoj meri upotrebliavao za ishranu stoke.

Donja tablica pokazuje porast proizvodnje u toku poslednjih godina:

(u hiljadama komada)

1909.—1913.

Država Prosečno 1921. 1929. 1930 Nemačka 22.533 15.818 19.944 23.363 Vel. Britanija 2154 2756 27101 2.663 Slobodna Irska 1.046 891 945 1.042 Danska 2115 1.430 3.616 4.928%) Poliska 5.487 5.425 4825 = Holandija — — = · 1.990 Madžarska 3.322 == 2.582 2.362 Jugoslavija 3.956 3.373 2.675 = Rumunija 3.262 3.160 2.412 Kanada 3.350 3.905 4.382 4.000 Sjedinjene Države 53.300 58.602 57.410 53.238

Iz ove tabele se vidi, da je porast u svima državama, Које se bave svinjegojstvom. Upada u oči veliki porast u Danskoj od 3,6 miliona 1929. god. na 5,2 1931. god. Velika danska proizvodnja čini pritisak na englesko tržište, gde svojim 'kvalitetom i jeftinoćom sve više potiskuje domaće i irske proizvode. Isto tako veliki je porast nemačke proizvodnje, čemu je mnogo pridonela vanredno bogata Žetva krompira prošle godine. Veliki deo proizvodnje izvezen je putem uvoznicća. Tako je nemački izvoz svinja porastao od 24.000 tovara 1929. god. na 274.000 tovara 1930. godine

Od 1925. do 1929. godine koštalo je prosečno 100 kilograma žita za stočnu hranu u Danskoj 260 din., dok Je cena svinja bila 1.800 din. za 100 kilograma žive vage. Odnos cena svinja i žita bio je 1 :7, danas iznosi 1 : 10. Ako cena žita ostane na današnjem nivou, sigurno se može očekivati dalji pad cene svinja na svefskom tržištu, sve dok ne dođu u stari odnos.

| — из извештаја Српског пољопривредног друштва у Београду, види се да исто има 153 подружнице (дунавска 55, моравска 39, дринска 28, вардарска 16, зетска 10, вр-

баска 5) са укупним бројем од 7628 чланова. Друштво је у

прошлој години поделило члановима кредите у износу од

#у Џ 1931. сод. 5.232.

Страна 187

1.195.593 дин. Сиромашним члановима дато је бесплатно 60

плугова. Друштво нарочито ради у васпитно-пропагандистичком правцу са разним предавањима, курсевима и изложбама (у 1930. г. приређено осам). Оно исто тако врши и посредовање у набавкама (у прошлој години за 4,159.886 динара).

— На конференцији, која је одржана прошле недеље у Мнистарству пољопривреде је после дуже дискусије редигован текст правилника о контроли квалитета кудеље, који има пет одељака: 1) о опредељењу кудељарских подручја; 2) о начину брања и прераде конопљане траве; 3) о сортирању, паковању и обележавању кудеље; 4) о органима контроле и 5) прелазне наредбе. Правилник је поднесен Министарству трговине на одобрење.

МЕЂУНАРОДНОСТ

— U Ženevi je otvorena konferencija nacionalnih privrfednih veća i zavoda za ispitivanje konjunkture. Zastupljeno je 12 država. Svrha konferencije je 1) da ispita faze, kroz koje je prošla privredna depresija i 2) da istraži da li je moguća bliža saradnja između zavoda za ispitivanje konjunkture u pojedinim državama. Njihova saradnja dovešće verovatno do osnivanja iednog Međunarodnog instituta sa istom zadaćom.

— Oko 25 vodećih talijanskih industrijalaca će izgleda i bez poziva od strane Sovjeta, posetiti u leto Rusiju radi jačanja privrednih veza i upoznavanja ruske privrede.

— Austrijska vlada namerava podneti parlamentu zakon, po kome se državna garantija za ruske eksportne kredite povećava od 60 na 75%, a kamatnjak se utvrđuje na 3% ispod onoga Narodne banke. Otplata kredita produžuje se na 15 god.

КОЊУНЕТУРА

— Savez tekstilne industrije u Austriji rešio je da smanji nadnice za 15 do 30%, da bi mogao sniziti cene radi bolje konkurencije na svetskom tržiš{u.

— U februaru je u našoj Kraljevini zabeleženo 33 stečaja n 50 prinudnih nagodaba.

__ Tipemuomikza у Литијн која припада познатом Маутнеровом концерну, која је радила са 800 радника, сада ради са 600 и то четири дана у недељи. У пројекту су нова Oh пуштања радника.

САОБРАЋАЈ

-— U poljskom budžetu za 1931/32. god. predviđeno je 130 miliona zloti (870 mil. din.) za održavanje starih i gradnju novih vicinalnih puteva i izgradnju 150 mostova razne veličine radi forsiranja automobilizma. |

ЈАВНИ РАДОВИ

— За оправку државних путева у околини Суботице одобрен је кредит од 1,9 мил. динара. За исте сврхе одређен је сав овогодишњи бановински прирез од 4,5 мил. динара.

— За реконструкцију пута Бенковац—Биоград на мору Приморска банска управа је одобрила кредит од 450.000 динара.

— Министарство грађевина је одобрило кредит од 5.606.801 дин. за подизање зграде стручно-техничких школа.

— Министарство грађевина је одобрило кредит од 2.850.685 дин. за подизање зграде гимназије у Пећи.

—- За грађење царинских објеката у Љубљани одобрен је кредит од 7.219.596 дин.

ФРАНЦУСКЕ КЊИГЕ ступи у Француско-сриској књижари тертангираврк тактилне ратни МОГУ СЕ РТ ОР prie E WT O Tar eine ay Pe ЕЛ АН РЕН АЈЕ2 CORNER atra RJA RANG ЦЕНЕ НАЈЗПОВОЉНИЈЕ ROPIUI MH СРЕМСКА 4. — ТЕЛЕФОН 51-28.