Narodno blagostanje

28 март 1931. В. Бајкић

НА

АГУ НЕ!

___НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ_

Страна 1 93

АЧКО-АУСТРИСКОГ

ЦАРИНСКОГ САВЕЗА7

__ Правна, економска и политичка страна уговора —

5 Неколико речи у напред.

У суботу, 21. т. м., вабрујала је цела европска јавност саопштењем да је између Немачке и Аустрије закључен претходни уговор о економскоме зближењу. Три дана раније, у среду 18. т. М. пре подне, одржао је Д-р Рихард Ридл, бивши аустриј ски министар трговине, на конференцији у Бечу о средње-европском аграрном проблему, предавање, које је имало за тему: регионални трговински уговори међу средње-европским земљама и клаузула највећег повлашћења. Д-р Ридл важи за, једног од најбољих познавалаца трговинских уговора и кла узула, највећет повлашћења. Његово предавање није ни у колико изостало иза, његових ранијих радова те врсте. Међутим програматски било је оно велика, новина. Како нам је изгледало, да присутни нису схватили прави значај тог предавања, ми смо затражили реч у намери прво да га прокоментаришемо и друго да том приликом изнесемо наше мишљење о преференцијалу. Истина, д-р Ридл је говорио о регионалним трговинским уговорима, а Ми о преференпијалу, али са гледишта клаузуле највећег повлашћења између регионалних уговора и преференцијалних нема никакве разлике: оба претстављају деротапије коју теорија још није пригнала, а које су у пракси све чешће.

Уосталом ни у литератури није јасно повучена разлика измењу ових двеју облика трговинских уговора ; као једина разлика између њих могла би се узети чињеница, да су регионални уговори мање више територијално укотвљени, везани за извесне територијалне олносе између земаља, које их закљу-

чуј“: док је преференпијални уговор територијално,

несбележен Т. ј. могу га закључити и државе које су веома удаљене јелна од друге. Ова, нејасност у схватању долази отуда што теорија као што рекосмо још није признала ни једноме од њих легитимитет. Коментаришући говор T. Дд-ра Рилла Ми смо нарочито истакли следећа места, из њега:

„Привредна реортанизалија Европе била, би најмоћнији замах рали уклањања лапаштње економске кризе. Потпебно је само мало храбтости и мало · поверења. Храбрости да, се извртте измене на тпалипионалним и склеротичним доктринама о највећем повлаттћењу. које су потребне да би се прилатолила потребама, натпега времена, живота и натте привреде и ла би се тиме одржала у животу. А поверење је потребно ла људи и нароли булу ловољно равумни да ол слоболе коју им булу птужиле те узмене и изузеттпи учине мупто мптотпебу. тако ла тегионални изуветти ол највећег повлашћења, служе само за то да мећусобни промет земаља, олактпају. а не ла се злоупотребљава и отежава промет добата са дтутим дртгавама. Уклањање паривских гттанита, које ланас Европу деле на много делова, може се постићи

путем организације Европе, а можда. ће бити прво потребно да се мањи споразуми постигну да би св дошло до једне простране организације.

Даље смо истакли његову критику досадањега рада Друштва народа и његових ортанизација на економском збилжењу народа, додајући да он само потврђује гледиште које ми заступамо у „Народном Благостању“ више од годину дана, да је Друштво народа претрпело потпун фијаско у погледу решења међународних економских питања.

Д-р Ридл није проповедао ревигнацију ни про дужење данашње политике тапкања у месту, он је истакао потребу храбрости и поверења, па ће се тешкоће које досад нису биле савладане лако пребродити. Затим смо додали:

„Из говора г. д-ра Ридла да се извести закључак да се мора приступити акцији, без обзира на. држање Друштва Народа. Мора се поћи путем политике свршеног чина. То јест у извођењу политике преференпијала не сме се више обазирати на, Друштво Народа, ни на западно-европске државе. Ако нас наше политичко чуло не вара онда ћемо овог пролећа, доживети можда два, преференцијална, тртовинска уговора на. терену Средње Европе.)

Кад је два дана доцније учињено прво саопштење о немачко-аустриском уговору многи су наб питали још у Бечу одкуда смо ми знали за тајну аустро-немачкога, споразума.

· _ Међу тим ми нисмо ни мислили на, аустро-немачки уговор који се налази пред нама, кад смо

лу У предлогу резолуције поднесеном од стране д-р Ридла захтева се признање легитимитета међусобног преференцијала међу државама које су међусобно везане географски, национално и историски. То је узето дословно из реферата који је економски комитет Друштва Народа израдио и који је заседање одобрило. Не знамо шта је радио наш делагат у економском комитету, кад је донесена оваква резолуција, али смо ми лично изјавили 18, т. м. да се са таквом редакцијом не можемо сложити и да се ни у ком случају преференцијал и регионални уговор не могу везати за национални и историски услов. Као доказ за то навели смо чињеницу да могу постојати две државе исте националне структуре а да међ њима не постоји ни најмања потреба за преференцијалним трговинским односом. Као пример за то можемо навести Француску и Белгију. Још мање сматрамо да заједничке историске успомене могу да буду од утицаја на ово чисто економско питање. Као пример за то навели смо чињеницу да су Аустрија и Мађарска после неколико стотина година проведених заједно под једним владаоцем, у. персоналној унији, и једној царинској области, доживеле да | се у Мађарској појави силна струја у корист царинског раж једињења (2оШтеппипо) које је могло бити спречено само силом. Ми желимо да стварамо економске нове заједнице а . не политичке, казали смо ми у нашем говору од 18, т,м, и због тога национални и историски критеријуми који немају ничег заједничког са привредним животом, морају изо-