Narodno blagostanje

28 март 1951.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 197

себи тржишта у Аустрији. То може да буде од врло велике економске користи по малу државу, али кад се проучава питање независности, онда се не може порећи да би ва Аустрију било од врло штетних економеских последица, кад би једног дана, после дужег времена проведеног у царинском савезу, хтела да га раскине. Па ипак је врло велика разлика, између економске и правне зависности: правна је зависност ап“ солутна, непроменљива и према једностраним покушајима ослобођења дотичне државе већа има уговорна права, на које може да надовеже и санкције; док је економска зависност само фактичка Т. ј. ослобођење би било везано за велике жртве, али друга се држава не би могла да успротиви.

Према, свему овоме питање о томе да ли па рински савез као такав фатално мора да води у еко"номску зависност мање државе и преко економоге зависности у политичку, није правно, већ економско-историско питање, о коме се могу да воде дуге дискусије и у коме се не мора и после најдуже дискусије и најисцрпније аргументадије доћи до једногласнога закључка.

То нам од прилике показује колико би зила комплицирана и недогледна дискусија 0 овом питању, ако би се она, отворила на дипломатском ди“ вану.

У случају да се нађе која држава, која ће и после непосредних објашњења са Немачком и Аустријом остати на гледишту, да уговор између По мачке и Аустрије вређа чл. 88 уговора Сенжерменскога и протокол од 1922 године, питање на крају мора доћи пред Друштво народа, пошто како по пи“ тању уговора о миру тако и по питању женевског протокола, оно има да буде последњи судија. Кас што смо из горњег видели дискусија мора да буде дуга и мучна и што је најглавније тешко да би та теза могла доћи до победе због тога што је зато по требна, колико је нама познато, сагласност свих чла ница Друштва народа. Са гледишта, интереса. Еврош« најбоље би било кад би се по тој ствари поститла сатласност те да не би дошла пред Друштво народа, је] његова одлука не би затворила питање. Ако би на пример Француска стала, на гледишту да постоји по: вреда односних правних прописа, онда, она. сама са својим пријатељима има могућности да предузм. према Аустирији и Немачкој репресалије, које могу бити од огромних штетних последица по последње и које могу само затровати иначе прилично затро: ране политичке бунаре европске.

Ми смо изнели како стоји од прилике питање с посредној и непосредној повреди односних уговора о миру додајући на крају да је оно наравно у Ру гама оних држава које имају решавајућу реч на европскоме дивану.

IV. Motivi nemačko-atistriskog ugovora.

Nemačka i Austrija tvrde da je taj ugovor diktiran čisto ekonomskim razlozima ,da je to samo početak stvaranja Brijanove cvropske unije; i kao dokaz navodc

klauzulu, po kojoj je svakoj državi slobodno da pod istim uslovima pristupi.

Sa protivne strane se tvrdi da je to ак! рапсегтаnizma; da je prvi akt ostvarenja Naumanove Mitteleurope a neki idu tako daleko pa vele da je to prvi akt politike „Drang nach Osten”.

O „Drang nach Osten” ne može biti ni govora. Situacija je danas diametralno drukčija no što je bila pre rata: na putu ka istoku nalaze se pre svega dve nove države: Čehoslovačka i Poljska i dve znatno ojačane: |ugoslavija i Rumunija. Isto tako ideja Mitteleurope je potpuno isključena iz prostog razloga, što se ona ne može ostvariti drugojače nego preko Čehoslovačke, Poljske, jugoslavije i Rumunije, a to su države koje ni u kom slučaju neće reskirati nikakvu kombinaciju koja bi im politički bila štetna.

Što se tiče tvrđenja da je to ostvarenje „anšlusa”, o tome je teško diskutovati ,zato što se nema dovoljno elemenata. Ali baš zbog toga je slobodno svakome da imputira Nemačkoj pangermanističke motive, t. j. želju da se spoje dve nemačke nacije u jednu državu. Mi uostalom nc sumnjamo da je to intimna želja i nemačkog

| i austriskog naroda i da oni to do sada nisu uradili samo

zbog toga što bi to bilo vezano 7а povredu jednoga međunarodnog pravnog instrumenta. Ali baš s obzirom na to malo je verovatno da su Nemci i Austrijanci imali nacionaino-političke ciljeve pred očima. Oni su znali vrlo dobro da bi ugovor, u koliko on preistavlja pOovredu obaveze Austrije u pogledu njezine nezavisnosti — naišao na otpor koji se ne bi mogao da savlada ni pravnički ni ekonomski. Nemačka i Austrija znaju Vrlo dobro današnju međunarodnu situačija u Evropi. Mi smo nebrojeno puta isticali, — jer je to notorna činjenica, — da je Francuska danas sa svojim prijateljima najmoćniji politički faktor u Evropi. Na kratko Austrija i Nemačka znaju vrlo dobro da. ne mogu ostvariti ni jednu stvar, koja bi bila protivna pravnom režimu, koji podržava Francuska, pa čak i kome bi bila francuska politička koncepcija protivna. Pa ne samo to, Nemci znaju vrlo dobro da je glavna karakteristika političke situacije Evrope posle rata težak rad na laganom ukla– njanju francuskog: nepoverenja prema Nemačkoj. Nemci znaju vrlo dobro koliko truda i napora košta Brijana rad u tome pravcu. Oni dalje moraju znati, da pokušaj anšlusa ne samo da ne bi imao nikakvog šansa za ostva– renje, već bi vratio političku situaciju Evrope natrag, a niko od toga ne bi više patio no Nemačka. Niko više od Nemačke i Austrije nije imao računa da sada, posle poзбопшос памајпов sporazuma, neposredno pred vclikom sudbonosnom konferencijom za razoružanje u februaru 10932.,rade na stvaranju potrebnog duha za 10.

S obzirom na sve to nama je nemoguće pretpostaviti da su Austrija i Nemačka imale ne samo politički cilj prilikom zaključenja ove konvencije već da su morale imati pred očima etekt, koji će proizvesti saopštenie o ugovoru i da im on nije poželjan čak ni onda, kad bi bile sigurne da mogu prebroditi sve smetnje na putu k carinskom savezu. Zbog toga smo skloni pretpostaviti, da je gornji ugovor pre jedna demonstracija, no neposredan put k carinskom savezu.

У хотелу „Сплендид“ собе су врло чисте; свака соба има топлу и хладву текућу воду и пентрално грејање. У хотелу „Сплендид“ цене су врло умерене: соба са ! креветом од дин. 40—70, соба са 2 кревета од д. 60— 100,

ХОТЕЛ

„СПЛЕНДИД“

БЕОГРАЈ

Ко само једанпут ол:едне у хотел „Сплендид“ увек ће после одседати у њега, јер се у њему има највећа улобност и налази се у пентру вароши спроћу Двора. Бриановг (раније Дворска) улипа бр 5. — Телефон 20-44,