Narodno blagostanje

(трана 198

У. Баје

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Бр, 13.

NAŠ TRGOVINSKO-POLITIČKI POLOŽAJ

— Ваган апја РОМ objave mnemačko-ausiriskoš uđovora —

Na završetku drugog članka о ттрблиско politički po- |!

Sledi d-ra Vojislava Marinkovića” obećali smo proučavanje pitanja preferencijala. Imali smo pri tome nameru da na kraju tih članaka bacimo pogled na naš trgovinsko-politički položaj. Mečutim u međuvremenu je došao prethodni ugovor o carinkoj uniji između Nemačke i Austrije, koji je ispreturao red, kojim su se imala pojedina pitanja da reše i koji.je vrlo lako mogućno · učinio i pitanje naše trgovinske politike mnogo aktuelnijim. Zbog toga mi moramo napustiti stari red stvari i preći odmah na centralno pitanje: na naš ПОН Каро а Раб danas.

Удео страних држава у нашем извозу.

Немачка 121

Аустрија 17,9

целокупни извоз:

1 6,359,960 хиљада динара

4 Румунија 1,2.

/ Остале земље 23,6

Naša spoljna trgovina je orijentisana prema susedima: 72,8% celokupnog izvoza, a 70.1%. celokupnog uvoza pada na Italiju, Austriju, Nemačku, Čehoslovačku i Mađarsku, t. j. na severne i zapadne susede. Prema Nemačkoj ı Madžarskoj naša зрођпа trgovina je u porastu, prema Italiji stagnira, a prema Austriji i Čehoslovačkoj opada. Iz ovoga izlazi da budućnost našeg izvoza zavisi od ftrgovinske politike naših pet suseda sa severa i zapada.

Da vidimo sada u glavnim potezima trgovinsku politiku tih naših suseda i njezine tendencije.

l. Nemereni agratni protekcionizam Nemačke.

Prvobitno |e nemačka agrarna politika bila upravljena isključivo na zaštitu žitarica a na prvom mestu raži. Sve do sloma njegove cene na svetskom {ržištu Nemačka se oslobađala viška proizvodnje raži izvozom pomoću izvoznih carina (i uvoznica). A posle sloma cena Nemačka je bila upravila svu svoju politiku na razvijanje potrošnje raži u zemlji gde je ćena bila mnogo viša no na svetskom tržištu. Tako je pre svega carina na raž povećana od 15 na 20 maraka; zatim je država kupila. velike količine raži, bojila je eozin bojom i prodavala za ishranu stoke. A da bi se povećala potrošnja te raži kupac je dobijao pravo na uvoz ječma pod sniženim carinskim stavovima. Ali je proizvodnja raži bila tako velika da je njegova potrošnja u zemlji bila mogućna зато род uslovom isključenja strane zrnaste stočne hrane. Tako je 1930, godine carina na ječam povećana od 5 na 10 maraka i istovremeno je uveden monopol uvoza kukuruza. Dalje su u toku 1930. godine votirani razni zakoni, kojima se

činila obaveznim DOPOŠNjA raži za ljudsku hranu: da se pri mlevenju pšenice mora primešati najmanje 30% raži; dalje je zabranjena irgovina čistim pšeničkim brašnom. Sve su ove mere usled neizvodljivosti opozvane. Ali je za zaštitu pšenice uvedena obaveza da se pri mlevenju ima uvek upotrebiti 80% domaće pšenice i t. d.

Donja tabela pokazuje kretanje zaštitnih carina и Меmačkoj. Пшеница Јечам за Јечам за

пиво сточ,. храну 5 Одина 10 А Дин. Предратни царин. став) 74 54 18 1925.—29. roj.) 68 68 21 Новела јуна 1929. год.) 88 68 27 Нормал. став. нов. и дец. 1929. 101 122 68 Јануар 1930. годинег2) 128 122 68 Март 1930. године) 162 162 195 Априла 1930. године2) 202 202 135 Мај 1930. годинез2) 202 202 162 Септембар 1930, годинез2) 250 202 162 Октобар 1930. године2) 338 270 162

Ali je poslednja dva meseca nemačka agrarna politika pošla sasvim novim putem, ona je počela sada da se širi na ostale poljoprivredne proizvode. I suviše visoke cene žitarica, usled visokih carinskih stavova, učinile su da su proizvodni troškovi takozvanih proizvoda oplemenjavanja, proizvoda Koji se dobijaju potrošnjom žitarica i suviše skočili. Na primer hrana za svinje ı živinu za skoro 100% je skuplja no u inostranstvu. Pred Hajhstagom se nalazi projekat zakona, po kome vlada u buduće može menjati carinske stavove bez saučešća parlamenta. Postoji namera da se na osnovu toga ovlašćenja povećaju carinski stavovi na puter (maslo), jaja i ostale mlečne proizvode. Za svinje će se uvesti pokretna skala t. |. carine se mogu menjati prema promeni cena. Isto su tako ogromno povećane carine na voće i povrće, a najzad i na drvo.

Međutim još su važnije zaštitne mere koje se izvode administrativnim putem. Jedan nov projekat zakona predviđa razne oblike obavezne. potrošnje pojedinih domaćih agrarnih proizvoda. To naročito važi za kudelju, lan, vunu, cikoriju i špiritus. Dalje se ozbiljno uzima u kombinaciju uvođenje monopola za južno voće, koje bi uvozio državni zavod i prodavao trgovcima sa zaradom od 25%. Želi se da se poveća potrošnja domaćeg voća.

Kako ie veliki deo поларну stavova vezan. raznim #190vinskim ugovorima, fo je vlada dobila istovremeno. ovlašćenje da pojedine ugovore otkaže ako ih. ne može .da podvrgne reviziji.

MH. Neobuzdani protekcionizam Austrije,

· Sasvim se drugim linijama kretala austriska. agratna zaštitna politika. Ona je počela zaštitom proizvoda oplemenjivanja, jer se smatralo da Austrija treba da razvija stočarstvo, pošto je struktura njezinog zemljišta za to najpovoljnija. Тако se je. ubrzo dostiglo do toga, da mlečni proizvodi pokriju potpuno domaću potrebu. U toku 1930. g. počela je zaštita. o se Širi i

1) Уговорни односно ефективни OTO OU ПЕРИКА ставови. |

2) Ставови " заведени на темељу уредаба,