Narodno blagostanje

| 4, април 1931.

НАРОДНО

ДОГАЂАЈИ

Буџет за 1930.31. годину, који је преминуо 31. марта т. г., био је прелиминиран на 15,348 милиона динара, а овај за 1931./32. годину мањи је за 137,7 милиона динара и износи 13,210 милиона динара. Расходи државне администрације смањени су за 12,2 милиона на 8522 милиона динара, а државних привредних подузећа и установа за 120,5 милиона динара на 4687,9 мил. динара.

Фискални државни приходи, предвиђени у 1931./32. буџет. год.

Непосредни порези:

Порез на земљиште (земљарина) 610,000.000.Порез на зграде (купарина) 258,000.000.Порез предузећа и т. д. (течевина) 220,000.000.Порез на ренте 62,000.000.—

Порез на добитак, предузећа (друштв. порези) 160,000.000.Порез од несамосталног рада и занимања

(служб. порез) 260,000.000.Порез на нежењене 1,000.000.Камате 30,000.000.—

Свега 1.601,000.000.Порез на пословни промет 450,000.000.—

Војница 5,000.000.Дуговани порези са прирезом 50,000.000.—

Укупно 2.105,000.000—

Посредни порези:

Трошарина 800,000.000.Контролна накнада за денатурисање троша- : ринских предмета | 3,000.000.Takce 1.245,200.000.Царине, споредне царинске таксе и ажија 1.488,181.500.Монополи 1.839,159.550.—

Пријем ратне штете од Немачке 406,000.000,—

7.881,541.050.—

Укупан принос непосредних пореза мањи је за 29 милиона динара и то: принос од земљарине смањен је за 110, а од подузећа за 70 милиона динара. Код осталог 0O0лика непосредног пореза предвиђено је повећање укупно од 151 милион динара. Порез на пословни промет прелиминира се на 450 милиона динара, за 170 мил. више но прошле године — услед далекосежне реорганизације. Код трошарине се предвиђа мањак од 100 милиона, а код царина од 76 милиона. Укупно оптерећење наше народне привреде непосредним и посредним порезима износи 7481 милион динара или 623 динара на главу становника. Приходи од репарација у готовом предвиђају се на 406 милиона динара, што чини укупно државних прихода 7885 милиона динара, Остатак од 634 милиона динара, потребних ради покрића свију издатака државне администрације, добијају се од ванредних прихода и државних установа.

Буџет издатака администрације Буџет привредних установа

8.522 мил. дин. 4.687 мил. дин.

13,210 мил. дин. 8.522 мил. дин. 4.687 мил. дин.

Буџет прихода фискалних и ванредних Буџет прихода привредних установа

13,210 мил. дин.

БЛАГОСТАЊЕ

Питање тог уговора поста-=

Страна. 215

Немачко-аустриски уговор 70 је централним међународ“ о цар. савезу

ним проблемом, који може да има недогледне штетне последице по европску међународност. Французи виде у том уговору искључиво политичку тенденцију од стране Немаца. По њима то није само почетак аншлуса, већ мобилизација Немаца противу Француске. Држање француског народа и француске владе су потпуно саобразни томе схватању: у народу узбуђење, а у влади припремање мера за контра-акцију.

Пошто је лако могућно да се у овом питању недељама и месецима дискутује у јавности и пошто је наш животни интерес везан за то питање, то сматрамо за потребу да још једном истакнемо наше гледиште на нашу спољну политику. Ми сматрамо да нема државе у Европи, чија је спољна политичка оријентација тако јасна, проста, одлучна и јавна као што је наша. Докле год се у Европи не изведе разоружање ми смо савезници Француске и Чехословачке, Њихова спољна политика је и наша.

Француска тражи од Немачке и Аустрије да напусте уговор од 21. пр. мес. Ако оне то не учине, онда ствар може доћи пред Друштво народа, као што смо рекли у прошлом броју. Немачка истина вели да Друштво народа решава само о политичким питањима, која доносе опасност рата, и због тога се устеже да пристане на тај предлог. Али Ayстрија као да пристаје. Ако би Друштво народа нашло да то није његова надлежност, онда би питање дошло пред Стални међународни суд у Хагу. Али би све то било губљење времена. Француска не мисли да напусти своје гледиште по коме је царински савез један облик аншлуса и она ће сама, или евентуално са својим савезницима, да предузме кораке ради уништења тог уговора.

Зато јој на првом месту стоји на расположењу отказ трговинских уговора Немачкој и Аустрији. Мотив за отказ налази она у чињеници да у тим уговорима није предвиђено изузеће од клаузуле највећег повлашћења у корист царинског савеза. А шта то значи, можемо разумети кад имамо у виду, да је Француска највећи купац Немачке, а да је Немачка после Енглеске највећи купац Француске. Француска купује од Немачке 13 и по милијарди динара, а Немачка од Француске 9. Ради се о обрту од скоро 23 милијарде динара, а то је два пута наш целокупан увоз и извоз.

Друго сретство би било финансиски бојкот. Кад се има у виду да је Морган сагласан са Француском, онда би то значило финансиски слом Немачке и Аустрије.

Немачка би на те мере Француске могла да одговори на два начина: или да напусти идеју царинског савеза са Аустријом добровољно или да предузме репресалије. У последњем случају дошла би у обзир обустава плаћања репарација, и то врло могућно под ауспицијама саме Банке за међународна плаћања, пошто је Немачка без иностраних зајмова неспособна да плаћа репарације — бар не у пуном износу.

Даље развиће ових догађаја било би нагло бујање националног социјализма у Немачкој, а то је рат споља и изнутра.

Али, ако би победила теза по којој је царинска унија један политички инструмент, то не значи да би после добровољне или принудне капитулације Немачке и Аустрије сваки други облик економског зближења међ њима био искључен. Могло би се поћи на пример путем преференцијал. При том треба имати у виду да је преференцијал у по-