Narodno blagostanje

Страна 232

_ВАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Бр. 15

данпут на питање о међународној репартицији злата. Француској се чине, као што знамо, прекори да се службено праве тешкоће извозу капитала из земље путем дугорочних зајмова. Тај прекор је за извесно време потпуно био уместан, али не више. Приликом последње дискусије о буџету француски министар буџета г. Пјетри је казао, да је обилност готовине, падање каматне стопе краткорочних зајмова, прилив капитала са стране и повећање златнога стока наморало владу да окрене своју политику према иностраним инвестицијама. Предузете су разноврсне мере за олакшање извоза капитала и увоза страних облигација. Тако су изједначени страни на име гласећи папири са домаћим. Укинут је обавезан абонман за стране хартије; укинут је порез на операције са девизама; редуцирана је такса од 4% на 2 и 1%; редуциран је порез на стране купоне од 25 на 18%: обезбеђен је привилегисани порез на принос од страних папира депонованих код француских банака.

Па ипак за државе друге и треће класе не постоји интерес код публике. Изгледа да је кредит тих држава страшно посрнуо. Ми смо у поменутом чланку истакли да се не да замислити културни напредак економски заосталих држава без међународног тржишта капитала. Банкротство тога тржишта може имати недогледне штетне последице за државе, сиромашне капиталом. Оне ће бити излифероване зеленашким прохтевима предузимачких подузећа држава, 6огатих капиталом. Оне ће омогућити прилив капитала за јавне радове за стране компаније, али се зајам у готовом изгледа неће моћи више добити.

Државе које су према својој економској структури упућене на стран капитал, које су вековима живеле од периодичног увоза страног капитала, мораће да се подвргну радикалној преоријентацији, да у својим финансиским комбинацијама избришу јавне зајмове на страни као изворе капитала. === Nemačka je jedna od majvećih uvoznica drveta u Evropi. U 1929. godini uvezla je u vrednositi 4700 miliona dinara (386,1 miliona maraka). U 1930. godini uvoz je opao za 22,8%. Donja tablica pokazuje kretanje uvoza drveta u Nemačku iz 11 raznih država. Ona pokazuje da je manjak drveta pogodio sve države u И ili većoj meri i da je samo ruski izvoz narastao i to za 9,3%.

Evropska trgovina drvetom

; 1929. god. 1930. god.

Vip Md На. а 7 52124 100,0 4054,1 100

Poljske 1260,9 24,2 849,2 21 Rusije 484 9,3 514. 127 Finske 506 „ 11,4 487 122 Атемке 591 ID 414! 114 Čehoslovačke 559 10,7 406 10 Austrije 352 6,7 203 5,1 Švedske 211 9 106 4,8 Rumunije 232 4,5 126 3,1 Litvanije 127 2,4 711. 1,9 Jugoslavije 103 2 61 1,5 Letonije 90 1.7 46 11

и НтаН | Оџејако fržiste pšenice ulaži и novu kampanju за neverovainom rezervom od preko milion vagona. To je više nego ukupna proizvodnja pšenice najbogatije zemlje — Kanade. Pod pretpostavkom dobre žetve u većim proizvođačkim zemljama, fa rezerva preti da postane maljem, koji će cenu pšemice da sjuri na nivo koji ne smemo da

izgovorimo. To je problem koji su poneli sa sobom delegati na

Sa zdravim razumom Kroz rimsku konferenciju pšenice

OR IO CIA IA IR IG U CM KI O II A UA S3

»

konferenciju pšenice u Rim. Jasno je da postoji jedan jedini izlaz, to je smanjenje produkcije; izlaz koji će doći bez obzira na to kako se prema njemu ophode pojedine države i koliko će još konferencija da plati ovaj seljački narod, izlaz koji će uostalom još mnogo ranije doći ako bude što manje konferencije, koje uvek obećavaju i druga neka rešenja. Mi smo pre sastanka · konferencije kazali da je ludo i pomišljati na jednu konferenciju sa tim zadatkom pošto svaki političko-ekonomski bukvarac zna, da su države deficitarne u proizvodnji pšenice, kao što su Nemačka, Italija, Čehoslovačka, Austrija, pa s vremena na vreme i Francuska, uložile sva svoja sretstva da iz domaće proizvodnje pokriju domaću potrošnju, naravno povećanjem proizvodnje. Nemačka na primer pati od hiperprodukcije raži i ta okolnost reme{i celokupnu njenu politiku održavanja cena poljoprivrednim proizvodima, tako da je danas pokret kroz celu Nemačku da smanjuju proizvodnju raži, a da povećaju onu pšenice. To se može čitati na plakatama u hotelHma, na ulicama i dućanima, u

vagon-restoranu i ft. d. Uostalom već su nekoliko puta u Ženevi

te države izjavile, da smanjenje proizvodnje nije ni u kom slučaju izlaz. Trebalo je da se potroši nekoliko miliona dinara na konferenciji u Rimu, pa ponovo da čujemo izjavu tih država, da iz „ekonomskih, socijalnih i političkih” razloga ne mogu da smanje proizvodnju pšenice. A saopštenje da je konferencija dobar deo vremena posvetila utvrđenju uzroka niskoj ceni cinizam je, jer zbilja drugo ime ne zaslužuje rad sekcije, čiji izveštaj konstatuje da je proizvodnja naglo skočila usled mehaniziranja i mašiniziranja u prekooceanskim zemljama. To smo mi, uzgred budi rečeno, konstatovali u našoj knjizi „Seljački“ kredit” još 1928. godine.

Ali najinteresantnije·je da su se sve prekookeanske zemlje, koje su očigledno krive za superprodukciju — ako uopšte može biti govora o kakvoj krivici —, najenergičnije izjavile protiv svake redukcije proizvodnje. Protiv toga se izjasnila i Rusija. Dakle severo-amerikanske zemlje nisu bile zastupljene, Rusija je protiv smanjenja proizvodnje, isto tako prekookeanske zemlje, isto tako i deficitarne zemlje Evrope. Posle toga kad bi Kumunija, Madžarska i Jugoslavija, Bugarska i Poljska obustavile svaku proizvodnju pšenice, svetskom tržištu ne bi bilo pomoženo, jer one sve zajedno proizvode toliko koliko je danas samo rezerva na tržištu.

Delegati jugoistočnih evropskih država na svetskoj konferenciji pšenice pokreću pitanje o evropskom rešenju. Svakako to je preko programa. Ali ni tu se nisu mogli nadati ničem novom, pošto su delegati prekookeanskih država bili na raznim sličnim konferencijama u Ženevi. Tek da napomenemo da je g. dr. Madžaru, rumunski ministar koji je vehementno zastupao evropske preferencijale — dobio veliku korpu od australiskog delegata Mak Dogola.

I po hiljaditi put |e obrazovan jedan komitet koji ima da reši pitanje preferencijala i rešio ga je: doneo je rezoluciju koja je donesena pre kratkog vremena u Ženevi: da preferencijal za evropske žitatice može da se izvede samo fako ako se preihodno traži odobrenje od sviju država, koje uživaju pravo mnajvećeg povlašćenja. Pa zato nam ne freba nikakva konferencija, to znamo sami: kad države koje uživaju u Nemačkoj najveće povlašćenje odobre ovoj da da Jugoslaviji preferencijal za. žito, da je stvar onda potpuno u redu. Zar je zato trebalo odrediti konferenciju, da se odgovori na Jedno pitanje koje mora da zna

svaki početnik u međunarodnom pravu? |I zar se niko ne nađe

da kaže: gospodo, sramota je da donosimo ovakvu rezoluciju, jer to je isto kao kad bismo rekli „zimi zima a leti vrućina.” Što se tiče druge tačke, naime polioprivrednoo kredita, konferencija |e donela jednu rezoluciju, koja je istovetna sa, onom koja je donesena tu skoro u Ženevi, koju smo Već saopštili i koja ne znači ništa. Uostalom ta je rezolucija bila u toliko pre izlišna što je međunarodna hipotekarna banka Pod okriljem Društva naroda već na putu, : ;