Narodno blagostanje

11. април 1931.

carevinskim zemljama, hipotekarni kredit bio je skoncentrisan u

zemaljskim finansijskim ustanovama, koje su dolazile do sred-

stava emisijom založnica, i u opštinskim štedionicama, koje su naročito bile razvijene u Sloveniji. U Vojvodini i Hrvatskoj sa Slavonijom, glavni izvor hipotekarnog kredita bile su privatne banke koje su, na osnovu podeljenih hipoteka, takođe izdavale založnice.

U Srbiji, jedina ustanova koja se bavila podeljivanjem hipotekarnoga kredita, bila je Uprava fondova, današnja Državna hipotekarna banka. Kao u zemlji kojoj nije 'bio dosuđen miran razvitak, razumljivo je da su se i sretstva ondašnje Uprave fondova kretala u skromnim granicama.

Bosna i Hercegovina, bile su se takođe upoznale, i to odmah prvih godina posle okupacije, sa ovom vrstom kredita. U zemlji feudalnih agrarno-pravnih odnosa, potražnja hipotekarnog

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |. . _ Страна 231 |

kredita imala je i svoje specijalno obeležje. Ona je poticala, pr-

venstveno, iz redova agrarnih: seljaka-kmetova i, naročito, SOp-.

stvenika zemlje, aga. Prvi su trebali kredit za otkup kmetskih selišta i kupovanje begluka od muslimanskih iseljenika. Drugi su, u nemogućnosti da prihodom od poseda podmiruju svoje Tedovne potrebe, uzimali hipotekarne zajmove u konsumptivne svrhe i #ако trošili kapital. Ova druga kategorija hipotekarnih zajmova, uostalom i sačinjavala je veći deo hipoteka. Suviše rani razvitak hipotekarnog kredita u ovim dvema pokrajinama, prema tome, ne može se uzeti kao znak nekog privrednog napretka, kako bi to, prema izlaganju u uvodu članka, moglo izgledati. Davaoci hipotekarnog kredita bili su novčani zavodi stranog kapitala: Privilegovana zemaljska banka i Agrara i komercialna banka.

вава

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

=== Наше тврђење од пре неко-

Банкротство међународног лико месеци на жалост све се

тржишта капитала више потврђује. Управо може се говорити само о де-

лимичном банкротству међународног тржишта капитала, јер за извесне државе оно функционира боље но пре рата. У Америци на пример последњих месеца забележен је снажан пораст курсева хартија од вредности држава, које спадају у прву класу, као што. су: Француска, Енглеска, Америка, Шведска, Норвешка, Данска ит. д. Али за државе друге и треће класе

услови на светском тржишту капитала прогресивно се по-

горшавају. У Лондозу су у последњем месецу крахирале четири „егзотичне“ емисије међ којима се налазе: грчки државни зајмови, зајам Чилскога треста шалитре и два домаћа индустриска. Како су прва два међународни зајмови, то је крах у Лондону имао одјека и на друга тржишта.

За нас је врло важна судбина румунског и грчког зајма. Оба су међународна само с том разликом, што је вођство румунског у Паризу, без икаквог учешћа Лондона, а вођство грчког у Лондону, без икаквог учешћа Париза. Па ипак су оба зајма имала исту судбину. А: да би се правилно схватило, колико се срозао кредит тих држава, треба претходно имати у виду погоршање услова тих двају зајма према: ранијим. То показује следећа таблица:

иснос ен.курс камат. трајање

Румунски зајам мил. дол.

(1928. год. 101 88 7% 30' год, |

(1930. год. 51 861. | 40 год. Грчки зајам мил. ф. ст. (1928. год. 9 91 6 30 год. (1930. год. 46 87 6 37 год.

У овом погоршању услова само је дошло до изражаја погоршање курсева ранијих зајмова. Тако је на пример грчки стајао последње време на 86—87%, а румунски варирао између 80 и 83%.

Специјалним гаранцијама тих зајмова нема шта да се замери. Тако на пример за румунски зајам гарантују приходи Монополске управе. Најновијим уговором о зајму Румунија је примила обавезе чак и у погледу израде државног буџета и буџета самосталних подузећа и установа. Даље се Румунија обавезује да не закључује никакав нов зајам у случају да приходи румунске Монополске управе падну испод 200% од суме потребне за службу монополских зајмова.

Ако: падну на: 150% онда Румунија: мора давати нове приходе у залогу. Поред тога Румунија образује обртни капитал

од милијарду и по леја за службу спољних дугова и побољ-

шање железнице и путева. Даље је Румунија примила за две нове године „техничког саветника“ при Народној банци и „експерта“ при Дирекцији Државних железница.

_ Што се тиче грчког зајма његова је служба огарантована познатом међународном установом- (међународна финансиска контрола) чији су приходи пет и по пута већи од суме потребне за службу огарантовавих зајмова.

Па ипак је емисија оба зајма феркраховала. Лондонским

емисионим банкама грчког зајма Хамброс и Ерландер Бенк:

Лтд. остало је на рукама 84% целе суме, коју су они примили (2 милиона фунти стерлинга). Курс је одмах сутра дан попустио и нотира 2—3% испод емисионог. Исто је билоги у Холандији која је примила свега 300.0009 фунти стерлинга

· (од чега је 150.000 фунти већ раније пласирано у иностран-

ству).

Исто је тако румунском конзорцијуму велики пакет остао на рукама, и ако је 11 држава учествовало у овој емисији. Наплашен ранијим искуством румунски конзорцијум покушао је разним мерама да спречи фијаско: давана је

премија онима који винкулирају за шест месеца, затим је за ·

прву годину у Француској припуштена трговина само француском траншом и ако је на париској берзи плаћена такса за цео зајам, јер се намерава да се од тог зајма направи valeur internationale.

Тек ће се на крају године дати дефинитивпе облигације, а дотле се тргује привременим облигацијама. Холандија је примила 37 и по милиона фран. франака а по емисионом курсу од 84 и по (пошто је такса у Холандији много мања).

У допуну горњих података нека је још наведено да је румунски зајам овако распоређен: 200 милиона франака за куповину заложница нове Аграрне хипотекарне банке, 250 милиона за железнице и 220 милиона за друмове, а 200 милиона као обртни капитал благајне и за остале инвестиционе циљеве. Амортизација почиње још ове године у октобру у полугодишњим ратама од 3,96% номиналног износа. Амортизација може бити убрзана било откупом било извлачењем ал пари — почевши од 1. априла 1936. године. У Француској транши налази се сума од 136 и по милиона франака коју ће примити штокхолмска банка Енсилда, у случају да буде до краја априла перфектан уговор између ње и румунске владе, одпосно грађења. путева.

Поводом ових догађаја треба да се · вратимо још је-