Narodno blagostanje

Страна 236

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

— Скопска општина је решила да у периоду од 1931. —-1935. год. изведе многе комуналне радове. У прву групу радова долазе водовод и канализација. Затим ће се извршити инвестициони радови рентабилне природе као хидротехничка централа на Трески, главна варошка пијаца и кланица са сточним тргом. У трећу групу радова долазе два гвоздена моста преко Вардара, подизање зграде управе града и подизање основних школа. Укупна сума за све радове износиће 170 мил. динара. (90 у готовом а 81 у материјалу). За закључење зајма у овом износу Општина је већ ступила у преговоре са Држ. хипотекарном банком.

— Mi smo doneli vest da je Electric Bond aad Shavs Co preuzela bukureštansku elektrani i da će malo pomalo preuzeti snabdevanje celokupne zemlje električnom strujom. Stvar ipak nije tako prosta. Prvo radi toga, što još postoji spor sa bukureštanskom opštinom radi elektrane. Ova je pre pripadala belgiskom društvu Hindrofina i amerikanska kompanija ju je otkupila za 200 miliona Iranaka (309 miliona din.). Hidrofina je pre kratkog vremena po ugovoru sa opštinom znatno povećala centralu i povisila joj kapacitet za 60%. Opština međutim sada negira ugovor i neće da primi višak električne struje. To je, izgleda, i primoralo Belgijance da centralu prodadu. Amerikanci su osnovali Društvo za snabdevanje Bukurešta električnom strujom sa glavnicom od 1200 miliona leja (395 ти. дату, пи čemu Hidrofina sudeluje sa 56 mil. din.

ИНДУСТРИЈА

— Soeleta adriatica di Eletricjta podelila je 16% dividende na 400 mil. lira (1,2 milijarde din.)glavnice. Čisti dobitak iznosi 69,9 mil. lira (209,7 mil. din.). Društvo zbog sve jačeg učešća u drugim privrednim granama gubi karakter holdinga za električnu privredu. Ono učestvuje između ostalog u vodovodskom irestu Comp. generale degli aquedoti, glavnica 150 mil. lira (450 mil. din.), zatim u velikom hotelskom koncernu Comp. Italiana dei grandi alberghi, i t. d. Potrošnja struje je prošle с0dine opala za 37 miliona kilovata ili za 4,6 procenata. To se objašnjava krizom industrije, a specijalno tekstilne, koja je bila najveća mušterija Adriatike. Nasuprot tome potrošnja električne

struje u poljoprivredi znatno je porasla; prošle godine iznosila |

је 900 mil. kilovata.

— Има 3 године како је у Енглеској успостављен Централни уред за електрификацију земље. Досада су израђени и одобрени планови за електрификацију простора на коме станује 97,5% целокупног становништва Енглеске. Извођење радова прошле године коштало је 18,26 мил. ф. ст. (4,9 милијарди дин.), а поверено је било искључиво енглеским фирмама. Велике тешкоће су се појавиле при изради плана за електрификацију Шкотске, због чега још данас нису израђени, Организацијом рационалног искоришћења електричне струје Централни уред је омогућио енглеској националној привреди уштедњу од најмање 1 милион ф. ст. (270 мил. дин.) годишње.

— У немачкој индустрији дрвета се не опажа да су са пролећем оживели и послови. 50 процената целокупног радништва је незапослено. Изгледа да се трговци и потрошачи уздржавају од куповине јер чекају да цене дрвету још ниже падну, што је скоро неминовно. Рачуна се да је досада крахирало око 30% предузећа ове индустрије.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Бр. 15

— Претставнипи централе индустријалаца и Савеза индустрије камена, посетили су Министра грађевина и умолили га за нарочите мере за заштиту индустрије камена, чеме би се у многоме решио проблем незапослености,

— С обзиром на одбрану земље румунска влада се решила да -истргне једну домаћу велику хемијску фабрику од мађарског утицаја. Ради се о фабрици азота у Дићосанмартину, која је основана од Пештанске мађарске трговачке банке и Мађарске опште кредитне банке. Ових дана се између Швајцерише банкгезелнафт и румунске владе воде преговори о реорганизацији фабрике. Швајцарци показују много интереса за електричну централу, која припада фабрици. Они траже да се њиховом предузећу у. Трансилванији „Мотор Колумбус“ да концесија за електрификацију једног дела земље. У ту сврху би споменута централа била знатно повећана. Швајцерише Банкгезелшафт дала би зато Румунији већи кредит; као гарантија служиле би акције фабрике азота које би Швајцерише Банкгезелшафт примила у залог. Предвиђају се још нека покрина. По свој прилици ће се преговори скоро завршити.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Савез текстилне индустрије је поднео претставку надлежним властима, у којој моли да се уведе извозна премија на кудељу (100 дин. за 100 кг.). Ако је пак немогуће да се уведе, Савез моли за дејство, да Народна банка одобри произвођачима кудеље кредита од 40 до 60 милиона динара, који би се ставио на расположење фабрикама, да би могле ове у почетку сезоне, да кредитирају сељаке, који се баве гајењем конопља.

— Како у последње време наша кудеља у погледу финоне заостаје по своме квалитету од осталих кудеља на светском тржишту, Министарство пољопривреде је предузело мере да се побољша квалитет нарочито оне, која је намењена за извоз. Препоручено је банским управама да што хитније приступе оснивању конопљарских задруга и да се задружним путем подигну потребна мочила за кудељу. Потребни кредити су стављени на расположење.

— Банатски Савез аграрних заједница у Великом Бечкереку одржао је 4. о. м. своју годишњу скупштину на којој је било заступљено 65 аграрних заједница са 86 делегата. По прочитаним извештајима донесена је резолуција у којој се моли влада да и даље ради на унапређењу пољопривреде и да свима сретствима помаже сточарство. Затим се моли Министарство војске и морнарице да у будуће све потребе у храни за војску узима непосредно од аграрних заједница и да се искључи сваки посредник. Исто тако моли се влада да што пре донесе закон о ликвидацији аграрних поседа, с обзиром на већ донесене резолуције свих аграрних савеза у земљи.

— Кита роорпугеде и Danskoj raste. Srazmerno njoj porasli su i zahtevi poljoprivrednika za pomoć od vlade. Na po= slednjoj velikoj protestnoj skupštini poljoprivrednici su zatra-

· žili: da se uliče na sniženje kamatnjaka, zatim da se spreče

sudske prodaje imovine prezaduženih poljoprivrednika, da se poljoprivrednicima prema potrebi odobri trogodišnji moratorium, da se što pre provede poreska reforma i da se cene svedu na nivo, povoljan za poljoprivredu. Najteže trpi danska proiz-

БЕОГРАД — ЗАГРЕБ Филтал: НОВИ САД

Телефон интерурбан Београд; 16-23, 20-02, 20-03, 16-25, 21-64,

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВОА,Д.

Главица тж резерње 1277 ЕУР) лиинаљјраа

Телеграми: БАНК-ФЕРАЈН

Телефон интерурбан Загреб 5442, 5443, 5444, 5446, 5447.