Narodno blagostanje

о април 1931.

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 237

vodnja butera i suvog mesa, zbog toga što joj se хајуатајивица) — Крижевци—Копривница—Вировитица са читавом

trgovinsko-političkim merama dva najvažnija tržišta: englesko i nemačko.

ТРГОВИНА

— Ма вест о немачко-аустријском споразуму за закључење царинског савеза многе немачке и аустријске трговачке фирме сторнирале су своје поруџбине из Аустрије односно из Немачке, мислећи да ће до уговора скоро доћи, па неће морати платити садање високе царине. Последњих 14 дана опала је трговина између Немачке и Аустрије за 50 до 60%. ·

САОБРАЋАЈ

— Дунавско паробродарско друштво у Бечу намерава да закључи један већи зајам, који ће послужити за поправку и обновљење пловног парка. Као помоћ за отпис дуга и вршење каматне службе овог инвестиционог зајма аустриска влада се обавезала давати друштву годишње 1 мил. шилинга (8 мил. дин.) почев од 1932. године. Права државе према друштву су слична онима од пре рата. Влада има право да именује претседника друштва, и два члана управе. Ова три владина делегата имају право већа. Осим тога влада преко Министарства трговине и Главне контроле испитује сваког месеца друштвене књиге. Поред свега тога Министар трговине овлашћен је да именује свога сталног контролора при друштвеној управи. Друштво је обавезано да убудуће прима у службу само припаднике аустријске народности. Од чисте добити ! мил. шил. (8 мил. дин.) се безусловно даје на отпис дугова и у резервне фондове, из преостатка се дели 4-процентна дивиденда. Евентуални вишак се употребљава у отпис и повећање резервних фондова.

— Решењем Министар. сасбранаја одобрена је повластица у пола цене посетиоцима [1 Међународног сајма, који ће се одржати од 16. до 26. маја о. г. у Новом Саду.

— Удружења трговачких путника у Београду, 3aгребу и Љубљани одржаће 13. о. м. заједничку конференцију у Београду, са које ће се упутити претставка Министарству саобраћаја да се одобри трговачким путницима попуст у вожњи на државним железницама, као што је то учињено у другим државама.

— У среду 15. 0. м, почиње ваздушни путнички саобраћај на прузи Загреб—Београд, Загреб—Сушак и Београд—Подгорица. Међународни саобраћај почиње ! маја ове године.

ЗАДРУГАРСТВО

— Главни савез српских земљорадничких задруга упутио је претставку Мин. трговине и индустрије, у којој моли за дејство да се укине царина на плави камен.

— У срезу трнавском у Србији, који има девет општина, има 31 земљорадничка задруга. Десет од свих имају своје домове, а све укупно 3000 чланова. Улози на штедњу

свих задруга премашују суму од 1.700.000 дин. (на сваког члана пада просечно 640 дин),

КОЊУНКТУРА

— Загребачка општина се већ дуже времена бави намером да подигне једну велику електричну централу, за електрификацију целе Савске бановине. Она је већ склопила уговор са Првом хрватском штедионицом о препродаји земљаног гаса који у великим количинама извире у Бујавици, на прузи Загреб—Дарувар. Распоред електрификације предвиђа четири основне линије, које би се изграђивале по етапама: 1) већ постојећи вод Загреб—Карловац са евентузлним продужењем до Сушака; 2) Вод: Загреб (Буја-

Подравином; 3) Вод: Загреб (Бујавица)—Сисак---Брод са Посавином и 4) Загреб—Подсусед— Вараждин са северним делом ове бановине. Годишње би ова централа давала од 30 до 40 милиона киловата, а коштала би око 200 мил. динара.

ЈАВНИ РАДОВИ

— Питање грађења пута Босут—-Рача (са мостом преко Саве), које је поведено још 1929. год., најзад је приведено крају. Министарство грађевина је уступило овај посао једној фирми у Цељу за 34,000.000 дин, са роком израде од 3 године.

ПРЕДАВАЊА

— Светска привредна криза ми незапосленост. Под горњим насловом одржао је г. Ђ. Ћурчин, 6. т. м. на Универзитету духовиту и критичку козерију о горњим питањима, правећи излете у све суседне области. Пометеност у објашњењу узрока кризе и недоследност о мерама на сузбијању исте као и незапослености послужили су г. Ћурчину за оштроумну критику. |

Предавање ће. бити објављено у загребачкој „Новој Европи“,

ЈУГОСЛАВЕНСКА БАНКА Д. Д., ЗАГРЕБ.

На дан 30. марта 0. г. одржана је ХХИ. редовна, главна скупштина, Југославенске банке JL JI. Главна скушштина примила је на знање извештај управног одбора о пословању у прошлој години, одобрила закључне рачуне и једногласно прихватила раздеобу чистог добитка у износу од ДИН. 9,364.112,12.

Према закључку главне скупштине исплаћиваће се дивиденда, од 7%, па, ће се купон OD. 22. за годину 1980. уновчивати са дин. 7— по акцији, и то почев од 1. априла, 0. г. на свима заводским блатајнама. Остатак добитка употребљен је за повишење резерв, и пенсионог фонда, а дин. 809.374,54 пренаша се на идућу годину.

У управни одбор изабрани су поново T. г. Др. Никола Костренчић и Др. Милован Зоричић.

из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Скупштине.

12. ТУ. Задруга млинарских обртника, с. о. ј., Загреб, (редовна).

14. ТУ. Српска банка, Београд, (ванредна).

15. ТУ. „Југопромет“, југословенско прометно JL. д, Сушак, (редовна).

16. ТУ. „Феробетон“ грађ. подузеће д. д., Сушак, (редовна). 18. ТУ. Дионичарско друштво за промет конопља и јуте, Загреб, (редовна). — Парна пивара, фабрика слада и квасца Мих. ]. Косовљанина а. д., Јагодина (редовна).

19. ТУ. Котарска штедионица, Доњи Михољац, (ре-

довна). — Пучка задруга за штедњу и предујам, Загреб (редовна).

20. ТУ. С. Шмидек и Синови д. д., Нова Градишка (редовна). — „Фако“ југословенска творница чарапа и три-

ДАНАШЊИ БРОЈ СА ДОДАТКОМ ИМА 34 СТРАНЕ.