Narodno blagostanje

са

"11. април 1031.

скога, рата, па да донесе одлуку у моменту, кад ће моћи да прибави себи максималну корист. Може и она да наступи против царинског савеза, али би Француска, имала, то скупо да, плати. То је најтежи моменат у данашњој ситуацији.

Мађарска ћути, води мирно преговоре са Аустријом и Немачком о новом трговинском уговору. И она, чека већ и због тога што је нико не пита и што би много рескирала кад би се изјаснила. Али вероватно да и она интимно мења мисли са државама, са којим стоји у ближим односима.

Тако постоји могућност на жалост да се код питања аустро-немачког царинског савеза изврши разврставање држава по примату политичког интереса. Могу Француска, Чехословачка поставити услов: ко није са мном тај је против мене. У том се случају морају све државе да изјасне с обзиром првенствено на свој политички интерес — што би извесним државама онемогућило приступање аустро-немачком царинском савезу.

У Чекајући даљи развој питања...

У прошлом броју смо истакли да је аграрни протекционизам баш ових дана достигао у Средњој Европи врхунац. Извесни царински ставови су достигли висину, која, је равна прохибицији, Многи су трговински уговори отказани и мноте државе преговарају у овом моменту. Аустрија преговара, са Југославијом, Мађарском и Румунијом. Има, знакова, да Аустрија. намерава, да, са свима трима државама, закључи преференцијалне уговоре. Са Мађарском чак као да се преговара Ha бази једног много интимнијег преференцијлног уговора, који би имао за основицу извозне премије, за читав низ артикала —- као сретство за смањење царинских дажбина, при увозу, а обилазећи клаузулу највећег повлашћења. То је идеја, д-ра Ролфа Штарке, коју смо ми изложили пре неколико бројева детаљно. Такав би уговор био средина између царинског савеза и обичног уговора. У сваком случају Аустрија не мисли нама да чини велике концесије, а за оно мало концесија, које буде дала, тражиће еквивалентне противконцесије. То би стање још било сношљиво пошто су аустриски царински ставови много нижи но немачки, — под условом да Аустрија, не закључи уговор са Мађарском који би овој давао нарочити преференцијал. А та, је опасност врло велика.

Кад кажемо сношљиво стање, онда се то има да разуме само релативно, јер ће то бити извоз без зараде.

Мађарска преговара са Аустријом и Немачком, а нада, се да ће ускоро почети и са Чехословачком. За, сада, се не зна, да ли ће између Немачке ни Мађарске доћи до преференцијалног уговора или не. То је међутим врло важно питање.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 229

И Румунија преговара са Немачком а то је. врло интересантно и важно. Румунија није прекинула преговоре за све време кризе царинске уније. И овде онде се чују гласови да, преговори теку повољно — на бази преференцијала. Наравно 060страног. Румунија би добила преференцијал за, неколико својих артикала а она би се обавезала, да фаворизира Немачку при јавним набавкама и да учини извесне царинске олакшице за специфично немачке провениенције. Велимо, да је та чињеница важна за нас. Трговинско-политички наши интереси иду прилично паралелно ва румунским, а H политички је наш међународни положај сличан румунском. Па ипак није пут којим иде Румунија у овом случају с Немачком и наш пут. Кад дође до тога да се путем трговинско-политичких међународних инструмената, обезбеђује извоз једне државе, онда избија „на површину иначе позната чињеница, да свака држава има своју специјалност и да се раликује од сваке друге. Румунија може лаЕше доћи до преференцијалног уговора са Немачком него ми. Она, извови у Немачку у главноме чатири артикла. Од целог извоза скоро половина, пада на јечам. На друго односно треће место долави минерална уља, на треће односно четврто место долави дрво, а затим кукуруз који каткад долави на друго место, Та четири артикла чине скоро гј, целокупног извоза, Румуније у Немачку. Наш је увоз у Немачку подељен на много већи број артикала. То је природна последица наше економске структуре. Бог је благословио Југославију. Она је најбогатија у пољопривредној производњи и еЕстративној индустрији од свију југоисточних европских земаља, Ми истина немамо минералних уља, али зато извозимо врло мното бакра у Не-' мачку. Али што је главно, ми извозимо у Немачку житарице, стоку и сточне производе у највећој разноврсности и разне индустриске биљке, воће и дрво. Према, томе нама, не би било поможено са преференцијалом на три четири артикла. То у толико мање што се наша народна привреда налази на прагу преоријентадије и што ће вероватно бити све већа, разноврсност у нашој националној произ-. водњи. Не зна човек који ће артикал коме да претпостави, да ли јаја кожи, или живину воћу, или воће конопљу, лану или месо дрвету, или дрво бакруни д.

Наш трговинско-политички положај технички је много тежи кад су у питању разни тртовинскополитички трикови, као што су преференцијали, регионални уговори и т. д. Ми много боље пролазимо под режимом слободне трговине или царинског савеза.

Али је свакако за нас централно питање наћи тачку, на којој ће моћи наш спољно-политички пнтерес да се помири са нашим трговинско-политичким интересом.

Дог вев Ена. Женкотекајњрене

на обвезнице Р са 77%, годишње камате без икаквих других трошкова,

| ере e gym li <= o wa | 4 ZS ena ue o o rame eca Bo OI ODO ao ol Berar obra meee uo lood кува нил квир

ZUR

атне штете ПО 350:— дин, од комада

ЗАЈЛУТОВЕ, |

менице новчаних завода са 8%у, вњамате мете.