Narodno blagostanje

ПАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страва 245

18. април 1931.

мање фондова и јавних капитала (каматна стопа ва фондове и судске депозите 3%, за пупилне калитале 5%) оправдани, јер је каматна стопа за стране зајмове Д. Х. Б., нако за наше прилике повољна, још увек толико висока да банци не би било могуће давати хипотекарне зајмове под овако повољним условима, као што су, (8% камата), кад би и на демаће капитале, који јој притичу силом закона, плаћала већи интерес. ;

На приватне капитале (улоте на штедњу) Д. Х. Б. одобрава 6% камате, што, нарочито у последње време снижавања каматњака на улоге код приватних банака, претставља пристојно укамаћење. Високо стање ове позиције у билансу Д. Х. Б., која се позиција нарочито у последњим годинама знатно повећава, сведочи о том да има доста публике која се задовољава, и са нешто мањим при“ ходом од свога капитала, само ако јој се пружа потпуна сигурност, Повољно стање улога на штедњу код Д. Х. Б., чак и у време најжешће новчане кризе и највеће затегнутости на новчаном тржишту, један је доказ више у прилог оправдања делатности ове установе, и са чистог гледишта економског принципа,

Набављање сретстава из инсстранства сачињава посебно и важно поглавље рада и политике Д. Х. Б. Још пре рата, како је споменуто, ова је установа, била стекла већ толики углед да је (год. 1910.) успела са пласирањем 4 и по од сто заложница, на паришкој берзи у износу од 30 милиона фр. франака и 4 и по од сто обвевница, (год. 1911.)

у износу од 30 милиона фр. франака на 50 година. И после рата није пропуштала прилике да закључује иностране зајмове и тако, бар до извесне мерв, удовољи све чешћим молбама за хипотекарни кредит. Тако је, поред мањих аванса који су већ испла» ћени, пласирано у Швајцарској, преко Швајцарског банковног друштва, 1924. год. 15 миливна, а 1927. год. 10 милиона, шв. франака, 7% заложница са роком од 12 година. У исто време отвара, се 34 банчипе заложнице и америчко тржиште капитала. Год. 1927., преко банкарске куће Селигман и комп. у Њујорку, успело је да се пласира 12 милиона долара 7% заложница са роком од 30 година, Год. 1928. подигла, је Д. Х. Б. код исте куће аванс од 2 милиона долара, који је, у год. 1929., потпуно ис-. платила. Почетком 1929. банка, је закључила код истог швајцарског друштва, аванес од 6 милиона, шв, франака, = Благотворан утицај ових зајмова осетио се непосредно. У год. 1927. досад најплоднијој години рада, банка, је одобрила једну милијарду динара хипотекарних азјмова и (1928. знатну суму комуналних зајмова. Притицај ових сретстава, омогућио је банци да олакша услове плаћања, својим дужницима, снизив каматну стопу од 10 на 9% и продужив рок амортизације од 12 на 25 година. Успех Д. Х. Б. на иностраним тржиштима ка» питала од неоцењивог је значења за нашу привреду. Он уједно отвара. изгледе и указује на путеве којима се, и у будућности, може ублажити велика потреба за дугорочним кредитом код нас,

ава

ПРАВНИ

СРЕСКИ СУДОВИ И МЕНИЧНИ ПОСТУПАК,

Првог априла 1931. г. срески судови започели су свој рад на подручју Апелационог Суда у Београду и на једном делу подручја Апелационог суда у Скопљу на основу Закона о установљењу среских и окружних судова на томе подручју од 26. новембра 1930. г., који знатно мења судску надлежност досадашњих првостепених (сада окружних) судова, па и Трговачког суда у Београду. Та промена надлежности унела је забуну у пословни свет, а донеклеи у правничке кругове. С тога мислимо, да неће бити излишно расправити нека нова питања, која се јављају у меничном поступку у вези са ступањем на снагу горенаведеног закона.

Ко је надлежан за подизање меничних протеста 2

До сада у Београду менични протести су се подизали код Београдског трговачког суда сходно пропису 8 109 Меничног закона („прелазна наређења“), који вели ; „До установљења среских судова и јавних бележника у оним правним подручјама, у којима сад не. постоје, протести ће се подизати код власти, које су их до сада подизале.“ Дакле овај је закон предвидео истовремено установљење и функционисање и среских судова и јавних бележника. Али у Београду од 1. априла о. г. функционише само срески суд, но не јавни бележници, а Закон о уст. ср. суд. (8 5) ћути о надлежности за протестирање меница. Да ли ће Трговачки Суд у Београду и даље подизати протесте, као што је радио до сада 2 — Ово се питање мора решити негативно, јер 570 тачка 2. менич. зак, прописује: „Срески суд подиже мевичне протесте у местима, где нема јавног бележника.“ У

ПРЕГЛЕД

| Београду нема јавних бележника, а има срески суд, дакле

тај је суд надлежан за подизање протеста.

Ипак ово тумачење није беспрекорно, јер 5 109 се налази у „прелазним и завршним наређењима“ мен, закона, а 8 70 у сталном делу тога закона. Док нису установљени на једном већем судском подручју (на пример апелацисног суда) и јавни бележници и срески судови, може се приговорити нашој тези: да траје оно прелазно стање, које предвиђа 8109. Али ово тумачење, које почива само на слову њи“, које је законодавац употребио у место „или“, било би и сувише формалистично: ако и јавне бележнике и среске судове законодавац сматра за позваније за дизање меничног протеста од првостепених и Трговачког суда, а камо ли од полицијских власти, онда гано 16215 тражи, да срески судови што пре преузму тај посао у своје руке.

Који је суд надлежан за меничне спорове до 5000 динара 2

Да ли се мења новим законом надлежност Трговачког суда у Београду, у меничним споровима7 — Законодавац није задржао меничне спорове, чија вредност прелази надлежност општинског суда, у искључивој надлежности тр-. говачког суда. То се види из 810 зак. о уст. ср. суд. и 56 зак. о уређ. ред. суд. На име: „Срески судови сходно 56 задњег закона врше судску власт у првом степену у грађанским парницама, трговачким и меничним предметима,“ Тај је пропис према 8 10 зак. о уст. ср. суд. ступио на снагу на подручју Апелационог суда у Београду на дан 1. априла 1931. г. Даље, на основу 55 бр. 1 истог закона срески судови биће надлежни „у грађанским парницама за све спо-