Narodno blagostanje

Страна 244

јеви придружила се и друга, поремећење стабилности валута, и тиме је одузет други главни услов за. раввитак хипотекарног кредита.

У земљама које су и иначе биле сиромашне капиталом; ове абнормалне појаве на тржишту капитала морале су довести до потпуне ликвидације хипотекарних послова приватних хипотекарних установа. Тај је случај био и код нас. Великим падом круне и динара пружила се прилика свим, нарочито хипотекарним дужницима да своје зајмове, који су им некада исплаћени у злату, лако отплате у папирном новцу са смањеном вредношћу. И збиља, некада размерно моћне позиције хипотекарних зајмова приватних банака у Босни и Хрватској и општинских штедионица у Словенији и Лалмацији спале су за кратко време на минимум. Нови хипотекарни зајмови били су међутим онемогућени због несталности валуте и високе каматне стопе.

У таквој кеутешној ситуалији на тржишту капитала, моћно отскаче појава Државне хипотекарне банке. Ова установа, која. већи део својих сретстава прпе, по сили закона, из фондова и капитала јавних установа, те је према томе мање зависна од ситуације на тржишту капитала, била је у могућности да и надаље, уз примерну каматну стопу, пружа хипотекарне зајмове. Тако је Државна хипотекарна банка остала као готово једини хипотекарни зајмодавац. “

Према, томе, говорити о хипотекарном кредиту код нас, после рата, значи исто што и ограничити се углавном на приказ рада Државпе хипотекарне банке.

После рата, у проштреној држави, Југославији. банка је добила нове могућности за развитак. За кратко време њена су се сретства, попела на 4 милијарле динара.,

Поновном реформом, уведеном у живот Изменама “и допунама закона о Д. Х. Б. од 30. априла 1922., као Државна, хипотекарна, банка Краљевине С. Х. 0. (сада Југославије), претворена је у хипотекарну установу мешовитог система, те је знатно проширила делокруг рада, не само увођењем краткорочних банковних операција (есконт, ломбарл, текући рачун, краткорочни зајмови за. грађење) него и проширењем дугорочних операпија на нова пословна подручја (мелиорапиони зајмови водним задругама. зајмови на, зграде по бањама, зајмови за подизање државних зграда, зајмови земљорадничким задру“ гама). . Основана у сврху ломоћи србијанском селу. првенствено крајевима постралалим од елементаћних непотола, банка се у даљњем току развитка обраћа гралском хипотекарном кпедиту и комуналним зајмовима. Банка, је посвећђивала велику пажњу траћевној делатности Беогтала, у намери да поправи последипте ратне пустотти и ла оспособи престонипу за удовољавање новим захттвима У потледу станова и лпжавних наплештава. У ту је своху полељивала многобројне гпађевинске зајмове птиватним. крелитовала. полизање бања, и финансирало државу у градњи наллештарва,

Тек од год. 1925. даље, откако је пољоприврелна криза нагнала сељака на јаче задуживање Д. Х. Б. се поновно, у јачој мери, обраћа селу и издашно удовољава многобројним молбама земљорадника за дугорочни кредит. Уз то омогућује мелиорацију земљишта кредитујући водне задруге.

JTAPOJUTO БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 16

Али у будуће ће кредитовати пољопривреду само утолико, уколико се том радиношћу баве, као споредним запимањем, становници градова. Није потребно ни истицати, колико је била потребна ова подела делокруга у нашој организацији кредита. Сељачки кредит, макар и хипотекарни, увек је олижи другим видовима сељачког кредита, него градском хипотекарном кредиту. Право мерило за поделу рада овде не лежи у облику кредита, дакле на техничкој страни, него на. социјалној лрипадпости тражилаца кредита. Сељак, нарочито наш, претставља социјални ред са, засебним економским менталитетом, кому треба прилагодити и читаво устројство установа које служе сеоском кредиту. То је био и главни мотив да се сав сеоски кредит сконцентрише у једној установи, Привилегованој аграрпој банци, која ће водити рачуна о специјалним потребама сеоског кредита. Државна хипотекарна банка, у последњим деценијама установа претежне градског кредита, није могла, из чисто техничких разлога, да се прилагоди тим специјалним захтевима. Оснивајући једну специјалну установу за сесски кредит, ми смо само остварили оно на што је већ одавно упућивало искуство у земљама добро организованог кредита уопште.“)

Кредитовање села, и градске грађевне делатности, финансирање општина и водних задруга, У земљи аграрној и капиталом сиромашној, спадају очевидно у акције од еминентне привредне, социјалне и културне важности. Ову важну сопијалноекономску функцију не треба сметнути с ума ни онда, ако хоће да се питање набављања, сретстава, у земљи, од стране Д. Х. Б., проматра под углом економског принципа, који налаже најрационалнију употребу сретстава. Кад не би наиме код наг постојало присилно похрањивање фондова н јавних капитала код Д. Х. Б., од њих би вероватно један део отишао онамо где се нуди повољније укамаћење, и био би употребљен у краткорочне послове, Али томе се, поред наведених сопијално-културних, противе и разлози који за побројана јавна сретства захтевају апсолутну сигурност, коју им приватне банке, после рђавих искустава, не могу пружити. Осим тога, кад се анализују „праткорочни“ кредити приватних банака и констатује да знатан део њихов сачињавају у ствари дугорочни кредити, сеоски и градски (финансијске менице), онда отпадају и економски разлози против овакве праксе и остају само приватно-привредни разлози банака. А ти ваљда треба да уступе разлозима народно-привредним и другим.

Критика, политике Д. Х. Б. у погледу набављања сретстава у земљи (фондова и јавних капитала) треба према томе ла своје строто економско · мерило модификује социјалним моментом ла којем је, у даном случају, тежиште, Ако је рад Д. Х. Б. од еминентне социјалне и културне важности што је, мислимо, према раније изложеном несумњиво, онда су и релативно неповољни услови за при-

1) Г. д-р Круљ, постављајући тезу хомогености сељачког кредита свију облика на супрот несеоском хипотекарном кредиту, помиње само „социјалну припадност“, као узрок. Он тиме није доказао своју тезу. Ми 'то констатујемо без обзира на то, да ли је она тачна или не. Исто је тако пропустио. да специјализира „техничке“ сметње на страни Д. Х. Б. за неговање сељачког кредита. — Пр. Уред,