Narodno blagostanje

16. мај 1931.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 313

HAPOJIHO

Kreditanstalta. Njegovom likvidacijom svi bi ovi došli u teškoću plaćanja;

2) Baš zbog toga, što su stranci akcionari, prima država veliki deo gubitka na sebe, da bi sačuvala poverenje stranaca; jer Kreditanstalt ne radi austrijskim novcem, već stranim kreditima.

Ma kako da gleda čovek na pitanje detalja po ovoj intervenciji ni u kom slučaju ne može biti protivan merama 'koje je poduzela vlada. Kreditanstalt ie spasen ne zbog njega samoga i zbog akcionara, već zbog austriske narodne privrede. То је najbolji dokaz da jedna velika banka nije samo privatno-privredno poduzeće, već jedna velika socijalna kategorija. Velika banka ie upravljač nazodnom imovinom. Taj momenat određuje državnu politiku prema kreditnim ustanovama.

Akcija na saniranju Kreditansfalta tako je energična i opsežna, tako blazonaklona, da je ona zaštitila zavod od svake

opasnosti i svakog iznenađenja. Austriska republika će održati Kreditanstalt po svaku cenu. A pored (оса se sa sigurnošću može računati da će on i dalje dobijati obilnu pomoć sa strane. U Beču se već nalazi pretstavnik Banke za međunarodne obračune i ako ona u stvari ne bi imala veze sa tim zavodom. A Englezi, poznati džentlemeni, neće napustiti Kreditanstalt, prvo zbog ovakvog sjajnog držanja austriske vlade i drugo zbog svog sopstvenog interesa.

Bečki Kreditanstalt je u bliskom srodstvu sa našom najvećom privatnom bankom, Udruženom jugoslovenskom bankom. On ima verovatno veći paket akcija poslednje, a verovatno i dodeljene kredite. Ali roditelji Jugoslovenske udružene banke nisu u Beču, već u Londonu. Tamo je većina akcija i odande se dobiјаји glavni krediti. Na stanje i rad Udružene Jugoslovenske banke dakle ne bi prilike Kreditanstalta imale nikakvo nepovojno dejstvo, ni kad bi ovaj ostao u poteškoćama.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— На конференцији Међународне трговачке коморе у Вашингтону решено је да се сазове Међународна конференција за решење кризе сребра. Интересантно је да се Американци, који су пре на томе живо радили, сада држе врло резервисано, јер се боје да ће на конференцији доћи на ред и питање међународних дугова а то им не иде у рачун. Један од најновијих предлога за решење кризе сребра је онај Артура Мајгена, бившег канадског Министра-претседника. Он предлаже да се оснује једна државна британска банка, која ће куповати сребро уз цену која стоји у стално утврђеном односу према оној злата. Осим тога би Канада могла свој ситни новац од 1 и 2 дол. ковати из сребра.

— Стање Поштанске штедионице крајем априла 0. г. показује следеће стање : укупни чековни промет је у априлу премашио 5.300 милиона динара; од тога је у вирманском промету (без готовине) обављено 46.69%, односно 2.633.99 милиона динара. Стање улога износи на дан 30. априла 192.12 милиона динара, а према претходном месецу мање је за 55.009 милиона. Број чековних рачуна је порастао за

126 на 19.577 рачуна. Повећање показује такође штедни|-

промет, који је од 244.901 милион крајем марта, повећан на 253.04 милиона динара крајем априла месеца. Отворених штедних књижица има 147.371 (за 3.629 књижица више но у ранијем месецу) а просечна сума једног улога већа је за 15 динара од оне крајем марта а износи 1717.02 динара.

— Према статистици Народне банке, а на основу података Удружења новчаних завода и Звеза југословенских хранилница, улози на штедњу у нашој земљи износили су 1, марта о. г. по уложним књижицама 10.474 мил. динара, а по текућим рачунима 3.696 мил. динара. Укупно износе 14.170 мил. динара (на дан 31. дец, пр. г. износили су 13.880 мил. дин. значи да је повишење сада за 290 мил. динара).

— Pretsednik Transamerica Corp. Eliša Uoker demantovao je vest da neki novčani zavod iz njegovog koncerna vodi pregovore o fuziji sa jednom bankom, koja ne pripada koncernu. Tom prilikom jie objavio bilans od 30. aprila ov. god. Bilansna suma iznosi 384,6 miliona dolara (21,646.56 miliona din.).

— U obaveštenim berzanskim krugovima Njujorka se govori da je Morgan preuzeo emisionu kuću Lec, Higginson et Co, koja je, kako je poznato, bila glavni zajmodavac Nemačkol.

Poslednji put je posredovala za zaključenje 125 miliona dolara kratkoročnog zajma.

— Društvo Wagoti-lits u Parizu iskazuie za 1930. god. čisti dobitak od 12,35 miliona fr. (27 miliona din.) i daje na 15 miliona fr. (33 miliona din.) 5% dividendu, dok ostalih 215 mil. fr. ostaje bez dividende. Značajna je činjenica da je kapital, kojim društvo učestvuje u raznim preduzećima, kao Cook, Pullman i f. d., ostao bez dividende, koja je još prošle godine iznosila 28,2%.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

—_. Осјечка општина је решила да закључи један дугогодишњи амортизациони зајам од 43 мил. динара, који би се употребио за изградњу водовода, градске већнице, купатила, за подизање пољопривредне станице, бактериолошког завода као и разних социјалних установа.

— На претставку Савеза новчаних завода у Загребу, у којој је тражено разјашњење Министарства у погледу пореског третирања флуктуације курсева папира од вредности, Министарство финансија саопштава, да се губитак на курсу папира има унети у пореску основицу, а добитак од исте одбити, пошто и губитак и добитак у таквим случајевима претстављају фиктивне ставке.

— Poznato je, da je pre ktatkog vremena u Austriji uspostavljeno zvanje generalnog komesara za štednju, za koga је imenovan Dr. Loebell. On namerava da predloži zakon, po kome državni budžeti do god. 1934. neće smeti premašiti ovogodišnji. Vlada treba da dobije ovlašćenje za donošenje uredaba u smislu štednje i bez saradnje parlamenta, koji ih može prema svom nahođenju staviti van snage. Komesar predlaže dalie da se do kraja 1934. god. ne primaju novi činovnici u državnu službu, a da se u istom razdoblju popuni samo treći deo upražnjenih mesta.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Аустријски Министар пољопривреде забранио је пре кратког времена увоз телади испод 50 кг. тежине, да би спречио продају незрелог меса. Против ове одредбе протестовала је Пољска тражећи да се снизи минимална тежина телади за увоз, јер је пољска стока ситне расе. На крају је Аустрија пристала да се тежина смањи на најмање 40 кг. живе ваге.

— Министарство трговине и индустрије обавештава заинтересоване, да се молбе, које се подносе Индустријскозанатском оделењу Минист. трг. и индустрије ради издавања уверења за бесцарински увоз, неће узимати у рад пре