Narodno blagostanje

16. мај 1931,

Осло + 130. 4 Праг ; 25. 6..50. 4 Берлин 9 10. 30: 5 Данциг 10: 10: 30: 5 Токио 6. 10:30. 5 Beu | 0. OL 30: 5 Рим 195. 30. 5.5 Београд 28. 5. 30: 55 Будимпешта 28. 5. 30: 5.9 Хелсингсфоре 26:85. 30: 6 Ковно 1. 4.30: 6 Мадрид 18: 7. 30: 6 Poena: · 1510: 30: 1: Индија 15: 1316 “| Рига 12. 8: 30. 7 Варшава 2 10. 30. 7.5 Лисабон 26830. 15 Букурешт 31. 38 316 8 Москва 5. 4420. 8 Албанија #44. А. 27. 9 Атина ; 30: 1128. 9 Софија 291. 31: 9

Познато је, да је иницијатива за рационализацију ен-

Принудна рацнонализација j у Енглеској глеске индустрије потекла

од стране енглеске владе а не од индустрије. Влада се је уверила, да је главна енглеска извозна индустрија (текстил, гвожђе, челик и угаљ) у погледу техничке опреме доста застарела. Тешкоће рационализације су веома велике и нароћито је јак отпор класе средњих независних индустријалаца, који са својим традиционалним сватањем неће да чују за модернизацију предузећа и који нарочито у погледу концентрације знатно отежавају владине намере.

Тако на пример имамо у енглеској индустрији угља још увек преко 1400 независних предузимача, док у главном индустријском центру Немачке, у Руру, '/, укупне производње лежи у рукама десетка великих предузећа.

Како је покушај слободне концентрације индустријских предузећа у Енглеској остао без икаквог резултата,

Ј

то се је влада одлучила да приступи принудним мерама,

Прво је био закон о угљу из прошле године, који предвиђа картелисање свих рударских предузећа према дистриктима. У монтанској и текстилној индустрији предузимачи су објавили, да захтевају пре свега заштитне царине и да би тек после тога били приправљени почети са преговорима око рационализације. По томе питању влада је отворила анкету, која је донела интересантне резултате: пре свега је констатовано, да ће енглеска индустрија челика и гвожђа остати далеко за осталим иностраним индустријама све док не буде удружена по дистриктима и док не буде обустављен рад свих нерентабилних предузећа. Увођење заштитне царине ову би концентрацију успорило, ако не чак и потпуно спречило. На основу тог сазнања тражи се, да се питање увођења заштитних царина узме у обзир тек, ако после извршеног картелисања и рационализације енглеска индустрија у иностранству увек још не би могла да конкурише.. Сем тога, ова је анкета имала за последицу, да је ми-

ФРАНЦУСКЕ КЊИГЕ

ЦЕНЕ НАЈПОВОЉНИЈЕ

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 311

нистар Грехам запретио индустријалцима (челика и гвожђа) да ће убрзати рад око довршења предлога за принудно картелисање, ако они сами у најкраћем времену не предузму потребне кораке.

зрна пешеивре ин ЧИНИ ЕНЕЛ

и Привредну депресију карактеризира осуство равнотеже производње и потрошње. Они који у надницама виде само саставни део продукционих трошкова, заступају мишљење, да се хармонија из међу производње и потрошње може успоставити једино путем смањења продукционих трошкова, дакле надница, Други опет гледају у надници углавноме само куповну снагу и заступају мишљење, да ће се путем повишења надница повећати потрошња и на тај начин успоставити равнотежа. Први аргумент је у пракси прихватила читава европска индустрија — а други је до пре кратког. времена била доминирајућа теорија у Сједињеним државама Северне Америке. Позната је теорија Хенри Форда која оправдава високе наднице, пошто претстављају високу куповну снагу широких слојева и према томе предуслов повећане потрошње и продукције. Сматрало се, да ће се садашња, привредна депресија моћи пребродити путем одржања високих надница. Уместо да се је приступило снижењу надница, настојало се, да се помоћу стварања вештачке куновне снаге повећа потрошња. Као пример служи ту скоро објављен закон о ветеранима, који даје ратницима право на капиталисацију пензија.

и Америка тражи снижење надниџа

пр НЈНА пананнритагиЕТЕЕЕРУХЛЕН

Али се је привредна депресија показала јача од свих постојећих мера које су подузете у циљу одржавања 'високих надница. Ми смо у више махова јављали, да се је у пракси већ и приступило издашном смањењу надница. Сада су се појавиле и прве сумње у теориску оправданост. Тиричне су изјаве двеју американских привредних личности; В. Александар, претседник National Industrial Confirnes берд је изјавио, да је погрешно мислити, да би се високим надницама могла сузбити привредна депресија. Потрошња се мрже повећати само смањењем продукционих трошкова, односно цена. Рон С. Стефенсен, претседник американског удружења банкара је изјавио, да се наднице плаћају из цена и како ове стално падају, морају и наднице ићи на ниже.

Свакако је тачно, да се у Америци у све већој мери пристула снижењу надница; пре свега се очекује снижење надница код великих саобраћајних предузећа и железничких

друштва, која привредну депресију најтеже осећају.

amin o O

U prošlom broju, a u uvodnom Trgovinsko politička članku, pod naslovom „Pred

senzacija novim trgovinsko političkim gcrupacijama u Srednjoj Evropi? ukazali smo na mogućnost stva-– ranja austro __nemačko—XMađarskog carinskog bloka putem preferencijala. Osmov za to dalo nam je držanje Austrije koja ie ovih dana zaključila preferencijalni trgovinski ugovor s Mađarskom, koji je bliži carinskom savezu nego običnom trgovinskom ugovoru, dok s druge strane nama i Čehoslovačkoj ne nudi preferencijal u tom obimu za preistojeće pregovore. Kako je sa svoje strane Nemačka izjavila gotovost da sa jugoistočnim cvropskim državama zaključi preferencijalne ugovore, tO postoji već u napred mogućnost jednog takvog ugovora između Mađar

LU i u OON

СРЕМСКА 4, _ ТЕЛЕФОН 51.28.