Narodno blagostanje

Страна 310

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 20

Закон о новцу Краљевине Југославије

Члан 1, Новчана јединица Краљевине Југославије је динар. Вредност динара одговара вредности тежине двадесет шест и по милиграма чистог злата.

Члан 2. Народна банка има привилегију за издавање новчаница у Краљевини Југославији под условима утврђеним законом.

Народној банци се за све време трајања њене привилегије уступа старање о новцу Краљевине Југославије као јавна служба коју она отправља у име државе. Банка је одговорна за уредно отправљање те службе, под условима утврђеним овим Законом и Законом о народној банци Краљевине Југославије.

Новчанице издате од Народне банке имају и даље својство законског средства плаћања. |

Врсте, облик и текст новчаница утврђују се специфелним законом, на предлог министра финансија а по саслушању Народне банке.

Члан 3. Народна банка је обавезна да замењује новчавице доносиоцу и по виђењу, у главном седишту банчином у Београду, и то, по избору банке, било за златне полуге, по курсу утврђеном у члану 1, било за стране девизе које се, по закону и стварно, могу заменити за злато слободно за извоз; у овом другом случају уступање девиза вршиће сб по цени која не може прелазити преко законског паритета, и са додатком трошкова експедиције злата.

Народна банка је обавезна да замењује новчанице без ограничења количине; замена за злато се, ипак, никоме не може вршити за мањи износ од 250.000— динара.

Извоз злата и девиза је слободан.

Члан 4. Нар. банка је обавезна да, у свако време у своме главном седишту у Београду, замењује за новчанице, сваку количину злата која јој буде понуђена, по курсу утврћеном у члану 1, овог Закона.

Члан 5. Народна банка је обавезна да одржава покриће у злату или у девизама које гласе на монете законски и практично замењиване за злато слободно за извоз; износ овог покрића мора бити најмање у висини 35% укупног из“ носа свих њених обавеза по виђењу, с тим да најмање 25% од износа банчиних обавеза по виђењу буде покривено златом у трезору, или депонованим у иностранству с могућношћу слободног извоза.

Члан 6. Златан и сребрн новац искован на основу ранијих закона престаје бити законско средство плаћања.

Члан 7. Специјалним законом, на предлог министра фи нансија а по саслушању Народне банке, прописаће се издавање ситног металног новца, никленог, од легуре алуминијума, и сребрног. Укупна количина ситног металног новца у оптицају не може бити већа од 650,000.000.— динара. Начин и услове ковања ситног новца одредиће министар финансија. |

Члан 8. Укидају се све одредбе закона и правилника, | које би биле у противности са овим Законом. |

Члан 9. Овај Закон ступа у живот кад се обнародује у ,Службеним новинама“, а добија обавезну. снагу на дан 28. јуна 1931. године,

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Прошлог четвртка је Федерална резервна банка у Њујорку _ снизила — дисконтну „стопу од 2% на 1:/,%, која је тиме достигла досада најнижу тачку. Ова мера међутим није дошла неочекивано, пошто је познато, да је приватни. дисконт већ раније био снижен за 3/,%, тако да за њујоршко тржиште овај корак не значи много више до потврђења стварнога стања.

Посматрано са гледишта американске привреде, ова мера неће мочи проузроковати оживљење привредне депресије, пошто је познато, да је ове године и уобичајена пролетна коњунктура изостала.

Дисковтва стопа у Њујорку снижена на 1:/,%

Као главни разлог овог снижења наводи се потреба, да се спречи прилив француског злата, који је у последње време заузео све већи обим. један угледан американски финансиски часопис томе на супрот подвлачи, да ни ова мера неће моћи укочити прилив злата, пошто је то природна последица активног биланса плаћања Сев. Америке. Ово ће стање потрајати пре свега тако дуго док се враћају краткорочни кредити, дати Европи, а који су опозвати због постојеће привредне депресије.

Практично, ово снижење дисконта за американска тржиште не значи много, пошто је тражња кредита у последње време код водећих банака била минимална. Али се психолошки ефекат не сме потцењивати. Пре свега се сматра, да ONO снижење није само пролазна појава. Свакако је ефектно тржиште чврсто и државни папири, хартије саобраћајних предузећа и Public utiliti bonds HorMHpan су више

курсеве. Државни папири постигли су чак и рекордне курсеве у овој години.

У вези са тим снижењем намеће се питање, да ли ће оно изазвати и снижење дисконта на европским тржиштима. Ово је питање актуелно пре свега за Париз, већ из разлога конкуренције; а пошто је француско тржиште капитала увек још презасићено, то би се снижење дисконта на 1,5% од стране Француске банке могло извршити без и најмањих потешкоћа. Европска финансијска штампа очекује да ће и неке мање пијаце следити томе примеру. Истиће се, да би за енглеско тржиште ово питање постало интересантно, кад би се дисконтна маржа између Лондона са једне стране и Париза и Њујорка са друге толико повећала, да би злато у јачој мери почело да притиче у Енглеску. То стање је међутим већ и наступило. При завршетку броја примили смо обавештење, да је Енглеска банка 14. ов. месеца снизила дисконт од 3% на 2,5%.

У најважнијим државама важи данас следећа дисконтна стопа:

Држава од када диск, стопа Њујорк (50 31 15 Париз 302. 3 2 Цирих 23. | 51 2 Брисел 21.790. 2.5 Амстердам 24. 1. 31. 215 Лондон 14:15. 310 25 Штокхолм bi 2. 31. 3 Копенхаген 18. 30. 35