Narodno blagostanje

Страна 322

банку. Одредба. претпоставља, уверење финансиског атента да ће Народна банка умети поштовати своју обавезу у пркос евентуалним противним наваљивањима и утицајима: У вемљама које залажу своје, приходе и дају залоте повериоцима ·финансискиј атенти практикују да што пре што већи део ануитета извуку ван земље. Овде напротив имамо по“ јаву да финансиски агент има пуно поверење и'у прилике у земљи и оне код Народне банке, |,

Народна банка, је постала саставним делом уговора. о зајму и она има да врши ту функцију, ако бе противно томе не би споразумеле влада и финансиски агент, чак и за случај да у међувремену истекне њезина, концесија. и да се иста не обнови. |

Накратко горња клаузула претставља добит ва нашу народну привреду и ва Народну банку.

ТУ. Међународност новог зајма.

Финансиска терминологија има, иврав Мајешт 5 !1(етпапопаје5 под којим се разумеју хартије од вредности, којима се тргује истовремено на више разних новчаних тржишта. То је била драгоцена особина. једног папира, јер му је она знатно повећала, пиркулациону способност. Ако би на једном тржишту курсеви попустили из локалних разлога, појавила би се тражња, за тим папиром са других тржишта, на којима се курсеви држе, ради искоришћавања диспаритета. Ти су папири обично употребља-. вали за међународна плаћања. А разноврсност. курсева на. разним тржиштина, чинила, је да су у потребљавани као сретство за арбитражу. Тако се 06-. јашњава, да, је пре рата било облигација држава. другог и трећег ранга, које су биле омиљеније у међународном промету но папири првокласних држава. Мајештв пиегпаНопајез су почеле да изумиру још пре рата, због фискалног законодавства, од стране држава поверилаца. Почеле су наиме да се уводе таксе на стране облитације, које се емитују на домаћем тржишту, које су ишле код извесних папира и пре-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Значи да се на париском тржишту може трговати — наравно чим буду готове дефинитивне 06лигације — целокупном количином облигација. У истом смислу донесена је одлука, и за наше берзе. То значи да облигације, емитоване у Холандији, Шведској, Чехословачкој и Швајцарској могу бити продане на француским и југословенским берзама = на француским наравно под претпоставком да

„|се плати такса, од 1%. Тиме је наш зајам — постао

међународним. Ми немамо при руди уговоре малог броја, зајмова, који су после рата емитовани на, више националних тржишта, али колико се сећамо мали је број правих међународних зајмова. Та, међународност нашета зајма служи као срество за, изједначења. курса. Та ће облигација на крају доћи у

|налпу отаџбину саобразно искуству историје зајмо|ва. У сваком случају та међународност данас већ | проширује тржиште целокупног броја облитација, на

југословенске и француске берзе.

Трећа, алинеја, чл. 4. можда, неће бити јасна, свакоме, због тога држимо да. је потребно да, истакнемо да се њоме предвиђа да емисионе банке у оним земљама, у којима не постоји такса, на стране државне облигације, имају право да наплате 1%, колико у већини других држава. износи та такса. TO је једна предност за банке земаља, у којима, не постоји државна, такса на стране облигације (у овом случају Шведска), а потребно је било због тога. да се изједначе услови зајма.

У. Обавезност према непријатељским поданицима.

Члан 7 уговора о зајму прописује да се за време рата. мора финансиском атенту полагати целокупан анунтет, без обзира, на. то да. ли међ имаоцима облитација, има, и поданика, држава. са. којима би ·натна, отаџбина била у рату. Чак у случају да се пе може да изврши исплата непријатељским поданиима, влада, је дужна, да депонује одговарајући део ануитета каквој банци или банкарском заводу у

ко 2%. Та. је висока такса, дејствовала. локализира- |неутралној земљи, — коју буде овначио финанси-

јући на. папире, папир је био упућен искључиво на тржиште државе, чију је таксену марку носио. Препласком тог папира у другу коју државу, морао је он тамо да, плати таксу. Кад би било у питању пет држава, имало би да, се плати 5% наиме таксе, а. то је отромна, сума. |

После para дошла, је друга једна околност која је вадала смртни ударац институцији мајент5 утјегпанопајез. То је континтентирање националних транши, односно подела, једнога, већег међународног зајма на неколико самосталних делова, тако да се нумере облитација припуштене на једном тржишту нису могле појавити на другом све и кад би се платила такса у другој држави. То више нису били међународни зајмови у предратном смислу већ неколико напионалних зајмова заснованих на једноме истоме правном инструменту.

Облигације 7% стабилизационог зајма подељене су на неколико националних траншта, али се целокулан број облитација, припушта, трговини на берзама у Француској и Југославији. У Француској то предвиђа, чл. 3. утовора о преувимању зајма, последња алинеја која гласи: „Обвезнице које нису такбиране на, француском тржишту моћи ће бити предмет

ски атент.

Ова клаузула није нова, она се налази скоро у свима норатним уговорима држава другога и греЋега ранга. Тиме се крши са, једним начелом, које је суверено владало за. време светскога рата. Непријатељском се поданику не само није давало оно што је он потраживао, већ му је целокупна имаовина. 01: ла конфискована. Ми сматрамо да је потпуно умесна торња. одредба и да није право да поданици пепријатељских држава који су уложили свој новац у облигације држава, које су постале непријатељ ски, без икакве њихове кривице, буду лишени с10јих права. Осуство овакве одредбе учинило би да се знатно смањи број уписника једнога међународнога зајма с обзиром на жалосно искуство, које су имали капиталисти ва време светскога рата.

Горњи принцип је правичан. Међутим какко би било његово извођење у пракси, то је сасвим друго питање. Данас се више не може замислити рат само између двеју држава, јер је данас дипломатска ситуација у Европи иста као и пре рата. Она је заснована, на равнотежи између великих група. Не видимо шта би стални Међународни суд у Хагу могао да уради у случају да се противно овом про-

берзанског трговања само у облику дефинитивних обвезница,

пису поступи. Тек би уговор о миру имао да регулише и то питање. | |