Narodno blagostanje

23. мај 1931.

ција, нашу индустрију шећера и т. д. а о, сељаку и да не говоримо. |

___Ми смо склони да верујемо да ће санација бечког Кредит Аншталта бити стопроцента и да ће он да продужи пословање у старом обиму. За ту претпоставку имамо ослонца у факту да се за Кредит Аншталт заинтересо-

вала Банка за међународне обрачуне у Базелу. Она: распо- ||

лаже великим капиталима и огромним везама и она је у стању и могућности да помогне Кредит-Аншталту да сачура његов стари обим послова. Ако би Кредит Аншталт морао да редуцира свој обртни капитал, то не би било кора::о по нас. Нама су добро дошли капитали Кредит-Аншталта. Чињеница да ће аустриска влада постати акционаром нама је равнодушна. Ми ћемо умети контролисати евентуалне политичке задње мисли страног капитала који нам је тако потребан. Нашој народној привреди није пожељно да ликзидира ма једно подузеће, које зависи од Кредит-Аншталта. То би било смањење националне производње и повећање незапослености физичких и умних радника. Коме се не свиђа аустро-мађарски капитал, нека га остави. „Народно Благостање" нема никакве везе ни са Кредит-Аншталтом ни са његовим подузећима у Југославији. Ми смо потпуно независни од сваког финансиског фактора. Али са друге стране ми смо дубоко прожети свешћу о економској међузависности држава и народа. Ми знамо добро да се велики економски догађаји преносе преко границе у суседна: земље као таласи на води. То важи за повољне и неповољне догађајг. Међузависност суседних држава је огромна, према томе са те тачке гледишта и ми желимо потпуну санацију КредитАншталта. Наше капиталисте' пак имају и без тога дужност према себи да прате прилике у сваком подузећу са којим ступају у кредитне односе. Сваки је поверилац позван да бди над својим дужником. То се по себи разуме. То питање нема никакве везе са питањем санације Кредит-Аншталта, који је са великим капиталом ангажован у Југославији.

——=mrm:Ii=S—= U polioprivredi vlada delimično velika depresija, ali se ipak seljak ne može da Žali, jer je on u svima: državama predmet najА nežnije brige. Ako: briga ne паlazi uvek ostvarenje u vidu efikasnijih mera, ne mari. U toliko je silnija bujica govora i simpatičnih manifestacija za seliaka. Što je seljak predmet brige nacionalne politike nije čudo; on je u najvećem broju država najmnogobrojniji. birač. Ali činjenica da se organizuju međunarodne konferencije radi pronalaženja načina za pomoć seljaku eklatantan je dokaz da agrarna ideologija dominira svetom. Pet velikih međunarodnih Коптеrencija za poslednjih nekoliko meseca brinulo je brigu seljakovu. Naimarkantnija je bila rimska krajem marta. Kao što se čitaoci sećaju па nioj je došlo do oštrog sukoba. između evropskih i prekookeanskih agrarnih zemalja. Prekookeanske zemlje neće ni da čuju za evropsko rešenje agrarne krize koje je za evropske agrarce sjajno. U Rimu se nije ništa svršilo. Rimska konferencija rodila je londonsku svetsku konferenciju, koja radi ovih dana. Ali istovremeno Odbor za evropsku uniju raspravlja Brijanov plan o rešenju evropske agrarne krize. U Ženevi se traži evropska, a u Londonu svetska solucija za agrarni problem. Šta može više da želi sel|ak?

Blago seliaku

Londonska konferencija se okreće oko problema smanjenja proizvodnje. Po sebi se razume da se po tome ne može postići saglasnost, pošto Nemačka, Francuska, Čehoslovačka i

Italija neće ni da čuju za to. Ali će redukcija proizvodnje ostati.

jedini izlaz iz današnje agrarne krize po mišljenju većine delegata. |. Francuski plan je takođe vrlo interesanfan. Mi o njemu

1

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 321

govorimo na drugom mestu. Tamo se kaže да će se agrarnim | zemljama pružiti pomoć samo pod pretpostavkom da se ne poveća proizvodnja. U tom memorandumu na drugom mestu kaže se da će Međunarodna Agrarna Banka u Ženevi pri davanju kredita agrarnim zemljama tražiti garancije da se neće povećati | proizvodnja.

Vidimo da je redukcija proizvodnje kao rešenje svetske | аогатпе krize jedna utopija; a da se s druge strane oktroiše ju| goistočnim agrarnim zemljama ograničenje proizvodnje, contin· gentiranje.

"Tako će se prvo sa onima kojima najgore ide početi da ograničava proizvodnja. Ono, pri ovakvim cenama smanjenje proizvodnje je neizbežno. Ali je isto tako pojamno da agrarne · zemlje imaju potrebu da pri povećanim cenama povećaju proizvodnju. Jer ako se ograniči proizvodnja žita, onda se pitamo, koji su to oblici poljoprivredne delatnosti, kojima Феђа да зе posvete jugoistočne evropske agrarne države radi podizanja „narodnog blagostanja? Ostaje još industrija. Ali se francuski plan i za to pobrinuo ostvarenjem međunarodnih kartela, koji su savršeno sretstvo za suzbijanje industriijalizacije jugoistočnih agrarnih zemalja. Blago зеђаки!

==

Маја 19. тек. године одрПрва година рада Банке за жана је прва годишња Међунардне Обрачуне

скупштина ове банке на којој су одобрени завршу ни рачуни о десет и по месечном раду закљученом 31. марта т. г. Кад будемо добили годишње извештаје ми ћемо се опширније погабавити њиме. За сада констатујемо да је Банка имала врло велику зараду (11,8 милиона швајцарских франака). На име дивидевде даје се 6% (5,16 милиона франака). Резерве су дотиране са 2,79 милиона франака. Немачка је добила 581 хиљаду на име камате за свој сталан удео; а Француска 450 хиљада за свој стални гарантни фонд, а остатак од 1.15 милиона франака подељен је међ владе које одржавају сталне улоге код банке (Француска 1,09 милиона, 0, 45 Немачка, 0,25 Енглеска и 0,12 Италија).

Укупан број акционара износи 23, а број уписаних акција 165 хиљада. Најновији уписници су Норвешка и Југославија, са по 4Ф хиљаде комада акција у номиналном износу од 4 милиона швајцарских франака, а уплаћено са по један милион франака. Наша је Народна банка у последњем

родне обрачуне да ће јој се резервисати односни број акција (пошто исте нисмо могли добити пре но што се изврши законска стабилизација динара). На збору су учествовали Директори емисионих банака и угледни финансијери двадесет и три државе. Представници наше Народне банке нису; MOL гли учествовати у раду збора али је гувернер г. Игњат Бајлони био тих дана у Базелу, пошто је за 19. мај по подне заказан састанак претставника емисионих банака по важним веалутним и новчаним проблемима, као и о контроли кредита. У питању су дакле чисто банкарско-техничка питања. Раде две комисије, првој је претседавао гувернер пољске банке Вреблевски а у другој гувернер мађарске банке Поповић. Рад те конференције завршен је 21. маја Један дан пре годишњег збора одржан је редовни месечни састанак Управног одбора са богатим дневним редом. Између осталога дискутовано је о санацији бечког Кредит Аншталта и 0О' новим члановима Управног одбора. Одлучено је да се бирају 3 нова члана изабрана и то претставници Швајцарске, Холандије и Шведске, Жива се дискусија води о избору пољског и југословенског гувернера, као и претставника

осталих четири земаља. Према последњим вестима споразум

тренутку добила гаранцију од Управе Банке за Међуна-