Narodno blagostanje

Страна 326

жањем цена не би могли накнадити, Значи да би се овај

мера могла применити само у вези са редукцијом производње, која се пак не може друкше замислити, до насилно — путем државног ауторитета. А кад се већ мора при-

ступити редукцији, нашто ће онда обилазни пут уништа-

вања2 Што се тиче употребе за сточну исхрану, ту би вишкови имали за последицу. жатастрофу сточарства услед хи-

перпродукције. Значи да би се дошло у положај да произ-

вођачи пшенице пренесу. евоју бригу на произвођаче стоке. Али ни то не би могло трајво- да се изведе. Хиперпродукција сточарства изазвала би ниске цене, услед чега би дошла

неизбежно редукција производње сточарства добровољна

или присилно. А то би имало за последицу да би све већи вишкови пшенице остали без: употребе.

Без редукције производње пшенице нема излаза из данашњег стања.

пе | Они крајеви

Наљутио се говедар на. село

скога рата и који су тако френетички поздравили O-

слобођење, имају једну малу активу од свог политичког. Пн > НА | могла уштедети посредничка провизија бечких финансијера.

робовања: Бечки и пештански капитал је у много већој ме-

ри ставио у покрет њихова природна богатства но што би

то био случај да су они били према Бечу и Пешти ино-

странство, Ослобођење од Аустро-Угарске затекло је на; територији крунског важења Југославије један велики број| | индустриских, трговачких и банкарских предузећа) која се, мпого западно-европским капиталом. преко наших велебане би могла подићи националним капиталом. Политика на-, ционализације после рата имала је за задатак да те делове. националног продуктивног инвентара стави у службу наНационализација је изведена у много. већој мери но што би то било могућно, према нашем дОмаћем богатству у капиталу. Револуционарни дух који je, донео рат и овде је помогао. Али се по себи разуме да није, могла бити прекинута одмах веза са Бечом и Пештом као. финансиским центрима. Беч и Пешта су остали и даље де-

ционалне привреде.

лом су сопственици или потпуни сопственици разних подузећа, а делом финансијери. Накратко Југославија се користи много и данас бечким и пештанским. капиталом.

Међутим бечко-пештански капитал није националан. Један велики део је страног порекла, поверен бечким и пештанским банкама. Бечке и пештанске банке појављују се економски као посредници између западно-европских ка|сијери нису повериоци,

питалиста и наше националне производње, |

Немогућно је саставити биланс добити и штете од

тога посла по нашу народну привреду, односно по бечкопештанске финансијере. Лаици обично веле, да је то једна врста економског робовања, да је однос сличан колонијалном и да је наша народна привреда експлоатисана од тог страног капитала. У ствари требало би на страну пасиве биланса ставити све губитке, која су претрпели бечко-пзштански финансијери у многобројним банкротствима м принудним равнањима и честим отписима својих потраживања према Југославији. Нама се чини кад би се тај биланс могао да састави, да нико не би могао да позавиди бечко-

пештанским финансијерима на резултату од њиховог финансирања наше народне привреде. Они су то радили због

тога што су већ од пре рата били ангажовани у подузећима. А ако је код неких подузећа била екзорибитанта зарада, она је могла доћи само као резултат наше економске политике; ту не може бити говора о колонијалном односу,

већ у најгорем случају о поклону који је наша држава ца-

ринском политиком и другим гранама економске политиучинила странцима.

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бо 2:

Понављамо да пер салдо. "бечко-пештански финан-

|сијери. не могу бити задовољни. својим финансирањем Ју|гославије од "ослобођења. Сетимо се. само Агил-банке, Хр-

ватске свеопште "кредитне банке И TT; до

Am. има "Југословена који су незадовољни тимеда. у. нашој земљи "ради, бечко-пештански капитал. С времена на време се чује глас да би пожељна била. еманципација од

посредовања Беча. при набавци капитала за нашу народну

привреду. Ми сумњамо да се тај захтев руководи политич-

КИМ обзирима. Једној младој и снажној Југославији не мо-

же бити опасност капитал донесен из Беча и Пеште, ма ко

|био иза њега. Друга је ствар ако се Југославија не жели да

брани и контролише политичку позадину тог капитала.

Али ако Југославија "хоће, она може да одбије од тог стра-

ног капитала све оно што би хтело да се ушверцује истовремено с капиталом. Пре ће бити да је разлог чисто економски: да се мисли да би ти исти капитали били јефти-

_ |њи без посредовања Беча и Пеште, То је тачно. Али при Југославије, |

који су били под Аустро-. угарском до свршетка свет-,

томе не треба уображавати да би та разлика у камати била врло велика. једна, афилијација бечког Кредит Аншталта у Југославији позната је на пр. са своје ниске каматне стопе, под којом даје кредите.

Али се-не може порећи да би-било зараде кад би се Само што такав захтев' одаје. апсолутно непознавање на-

чела банкарске политике Западне Европе, чији нам капитал Беч ставља на расположење.

Пре свега треба да имамо у виду да се ми користимо

нака. Наше би велебанке могле повући још. много веће

кредите из Западне Европе под повољнијим условима но

што су бечки, али оне чине врло мало употребу од тога из простог разлога, што су независно од камате много повољнији услови бечки но западно-европски.

Западно-европско банкарство обавља искључиво регуларне банкарске послове а они су принципијелно тромесечни. Француске и енглеске банке траже безусловно да се кредит врати о року. Оне дају новац само на реесконт чисто комерцијалног материјала а то су документоване трате и првокласни акцепти. Наше велебанке могу повући и ми-

| лијарде динара из иностранства, али само на бази овог тр-

говачког материјала, Сасвим су друкчији кредити које ми добијамо из Беча. Они су вечити, ту нема рока отказа, то се пролонгира од три месеца на три месеца до вечитога суда. То нису кредити, то су ортачки удели. Бечки финанвећ командитни ортаци, чији се удео обрачунава у виду камате. |

_ Hama npHBpemHa crpykTypa је претежно аграрна. Пулс нашег економског живота је спор, па слетствено и рокови дуги. Полазна тачка за рокове је пољопривредна кампања, а она је годишња, Не интересују нас рокови од три месеца, већ од девет, дванаест месеца, па и дуже. Такве «радите не можемо никад добити из Западне Европе па и под много тежим условима, но што су бечки. Средње-европско банкајрство у које убрајамо и чехословачко, а делимично и игалијанско, наравно: на прво место немачко, не стоји на висини енглеско-француског банкарства, оно је мање ликвидно и ради са више ризика. Са том праксом оно је још пре рата имобилизирало велике своте у разна индустријска и трсовачка подузећа на територији данашње Југославије, Са том праксом они финансирају себи блиска подузећа на неогра= ничене рокове. Само такви Кредити су могли бити корисни нашој народној привреди. Кад бисмо погубили бечко-пештанске-прашке кредите, замену им не бисмо могли наћи. Не може западно-европско банкарство финансирати нашу индустрију дрвета, која стално има још помало од“ инвести-