Narodno blagostanje

13 јуни 1931, НАРОДНО

upravi Narodne banke da postavi po valutu katastrofalan zahtev, da može izdavati novćanice glaseće ma srebro. Preko sugestije da pokuša sa izdavanjem sitnilt novčanica, glasećih na zlato, jer su za tadašnje рит tivne ekonomske prilike novčanice od 100 i 1000 dinara bile i suviše krupne, Narodna banka jc prelazila s negodovanjem. Godine 1885. uzakonjena je srebrna novčanica od 10 dinara.

Posle ovoga akta nastalo je utrkivanje između države i Narodne banke oko obaranja nacionalne valute. Prvo je Narodna banka počela obilno da deli kredite, iskorišćavajući bez rezerve mogućnost izdavanja novčanica u srebru. Prirodna posledica bila je inilacija i permanentno održavanje ažije koja je iz godine u godinu bila sve veća. Nezadovoljstvo je bivalo sve veće, množili su se napisi i usmeni protesti protiv emisione politike Narodne banke. Protivnici obilnog izdavanja srebrnih novčanica uhvatili su se za jedno pravno pitanje, na ime tvrdili su, da Narodna banka nema pravo da izdaje novčanice na podlogu zlata, već samo srebra odnosno srebrnog novca. Oni su time hteli da ograniče Narodnu banku u izdavanju srebrnih novčanica, pošto je količina srebrnog novca u kasama Narodne banke bila mala.

Naizad je pobedila nauka. 1803. godine donosi se zakon, po kome se tumači član 11. zakona o Narodnoj banci na taj način, da samo srebro može služiti za podlogu srebrnih novčanica. Po toj relaciji banka je imala u opticaju 10 miliona više no što je mogla da pusti i ona je imala za dužnost da višak povuče 12 орlicaja. Godine 1806. donosi se zakonska novela, kojom se uvodi neposredno kontingentiranje opticaja. Narodna banka ne može izdati više novčanice od 25 miliona dinara.

То је bila reakcija na inflaciju, koja je |oš u 2аkonu od 1803. godine došla do izražaja. Nov kontingent je bio manji no faktički opticaj. Možda opticaj u tom momentu od 35 miliona nije bio i suviše veliki, ali je potreba povlačenja viška unosila uznemirenost kod dužnika Narodne banke; dok su drugi privredni redovi pokazivali sve veće zadovoljstvo zbog toga Što je ta mera imala za dejstvo smanjenje ažije. Ažija je bila najveće zlo sve do pred početak XX veka. Narod se bio toliko naplašio, da je preovlađivalo mišljenje da treba primiti i kontrakciju opticaja, da se samo zemlja jedanput otrese ažije.

I zemlja je bila na najboljem putu da to postigne, da nije godinu dana docnije Ministar finansija dr. Miša Vujić izvršio jedan inilatorni atak. On privodi u delo zakon od 1890. g., kojim se ovlašćuje vlada da iskuje srebrni novac u iznosu od 6 mil. din. Inflacija srebrnog novca | srebrne novčanice uspela je da zadrži taj zakon od izvršenja punih sedam godina. Sad pristupa njegovom izvođenju dr. Miša Vujić, ministar finansija, Jedan od najvatrenijih pristalica gledišta, da je uvođenje srebrne novčanice jedini uzrok pojave ažiji. On iskiva znatnu sumu istog, i ako je narodna privreda već bila saturirana zvečećim srebrnim novcem, a naročito srebrnim novčanicama. Na interpelacije i kritike odgovarao |e om, da |e danas sreDrna novčanica postala jedino nacionalno sretstvo plaćanja i da je ona već učinila pustoš koji je imala da učini, te da povećanje srebrnog novca neće da izazove inflaciju niti će dati maha povećanju opticaja.

Još je zemlja bila u uzbuđenju zbog inflacije sit-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 37!

nog srebrnog novca, kad Ministar tinansija u sledećem kabinetu donosi zakon o prisilnom zajmu dižavi od 10 miliona dinara od Narodne banke. Ovoga je puta Narodna banka pokazala otpor, koji treba da ostane zabeležen u njezinoj istoriji. Ali bez uspeha. |I tako naša narodna privreda, pošto je uspela da natera Narodnu banku na deflaciju , doživljuje od države dve srebrne inilacije jednu za drugom u roku od godinc dana.

V. Agonija srebrne novčanice.

U roku od četiri godine konsumirani su grehovi Narodne banke i države; inflacija se potpuno izgubila i počela se osećati, usled naglog ekonomskog poleta zemlje pred kraj dvadesetog veka, periodična kontrakcija novčaničnog oplicaja n osustvo elasticiteta.

Narodna banka je smatrala za dužnost da diži u opticaju gotovo neprekidno celokupan svoj kontingent. U jesen se osećala oskudica, s obzirom па to, da ЈЕ Srbija ekspresno unovčavala svoju letinu .

Pod uticajem pobolišanih ekonomskih prilika i |ednoga zajma na strani 1902. godine ažija je spala na beznačajnu visinu. Ali potpuno nepoznavanje ekonomske teorije učinilo je da su i vlada i Narodna banka još uvek ocekivali da će mogućnost, koja je data Narodnoj banci zakonom još od 1896. godine da izdaje sitne novčanice u zlatu, omogućiti da se platežni saobraćaj u zemlji proširi i na tu novčanicu u slučaju nedovolinosti srebra. Godine 1904. je bilo jasno jednom i drugom faktoru, da je postojanje po stalnom. paritetu dveju tako raznovrsnih vrsta novca ekonomska nemogućnost. Dalje razviće Narodne banke stoji pod uticajem sve jasnije kritike od strane nauke i sve većeg slabljenja rutine. Godine 1904. donosi država nov zakon o državnom računovodstvu po kome je Narodna banka dužna da d3 državi obrtni kapital za popunjenje kasenog deficita od najviše 10 miliona dinara. Stanje državne blagajne u to vreme bilo |e takvo da ona nije imala potrebe za tim kapitalom. Ali je ta zakonska mogućnost pretvorena u praksu, po kojoj je država ıl doba kad se pojavljivala velika oskudica platežnih sretstava, stvarala dopunsku kupovnu snagu u zemlji na taj način što je podizala svoj obrini kapital kod Narodne banke i stavljala ga na raspoloženje narodnoj privredi preko Narodne banke. |

Saznanj ticaja jedna od bitnih potreba za održavanje stabilne vrednosti novca i za sprečavanje velikih iluktiacija u razvijanju cena, uzela je potpuno maha. To ic prvo monetarno gledište koje je uspelo da se odomaći u Narodnoj banci na suprot rutini ,koja je još uvek Narodnu banku smatrala za fabrikanta jeftinog kredita. Gledište je bilo toliko odomaćeno da pri obnovi koncesije Narodne banke 1907. godine nije bila nikakva teškoća da se ta klauzula unese u nov zakon.

Zakon o Narodnoj banca od 1908. c. nije doneo valutnu sanaciju, on je ostavio i dalje srebrnu novčanicu, Nikad Srbija nije finansiski ne pre ni posle toga bila toliko u stanju da tu reformu izvede kao 1907. god.; ali ie ona bila sprečena divljačkom borbom između dveju političknh partija koja se na nesreću prenela i na pitanjce produženja privilegije N. banke.

U trinajestoj godini koncesije Narodne banke, 1920. godine usljedio je nov zakon koji je zamenio zakon od 1908. god. iz potrebe za unifikacijom novčane |edinice. Prvi važniji zakonodavni akt jugoslovenski bila je reforma Narodne banke od 1920. godine.

To je bila zgodna prilika za izvođenje valutnc reforme, ali su linansiske prilike u državi bile tako

e o tome da је elasticitet novčanog Op-.