Narodno blagostanje

13, јуни 1951. НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 373

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Присталице еманципаније нашег тржишта капитала од уображене зависности од Беча, доживеле су ових дана један срећан догађај: Љубљански Кредитни завод је одиста национализиран. Ниједна југословенска банка није била у толикој мери у страним рукама, као љубљански Кредитни завод: од укупно 125 хиљада акција 110 хиљада је било у својини бечког Кредитаншталта. Цео тај пакет је преузет од једног словенског конзорцијума, чију структуру у пркос великом труду нисмо могли тачно да сазнамо. Несумњиво је само толико, да се у конзорцијуму налазе : љубљанска Општинска штедионица, дравска Бановинска штедионица, г. Шарабон, претседник банчине управе, и велики индустријалац Вестен, а чује се да су унутра и претставници Звезе словенских задруга и издавачких предузећа „Јутро“. Акција која гласи на 100 динара плаћена је 200 дин. тако да је за укупну транзакцију било потребно (код главница од 12,5 мил.) само око 22 мил. дин. Изгледа да је сваки члан синдиката дао око 3—4 мил. динара:

У многобројним натписима о томе догађају у нашој домаћој штампи налазимо најразноврсније верзије. По једнима целу ствар руководио је сам бан г. Др. Марушић због чега видимо и јавно-правне новчане установе унутра. По другима се вели да је намера да љубљански Кредитни завод постане кровном организацијом јавно-правних кредитних установа. А по трећима он треба да буде у рукама неклерикалних задружних организација оно, што је Задружна Господарска банка Задружној звези.

Национализација, овако изведена, отвара неколико пи-

„Национализирање“ Кредитног завода за трговину н индустрију у Љубљани

тања.

Колико је нама познат регулатив комуналних штедионица, њиме је забрањено да стичу акције: приватних подузећа. Због тога нам је невероватно да су Банска и Местна хранилница учествовале у синдикату. А што се тиче тврђења да љубљански Кредитни завод треба да постане кровна организација јавно-правних кредитних установа, као што су то у Немачкој жиро-централе, ми то сматрамо за немогућим, због тога што кровна организација мора да се бави чисто регуларним банкарским пословима, а љубљански Кредитни завод је банка мешовитог система, са врло великим ангажманом у индустрији. Такви послови су забрањени јавно-правним кредитним установама посредно и непосредно, А љу-

_ бљански Кредитни завод без тих послова није више интересантан. Нашим читаоцима је позната структура и динамика љубљанског Кредитног завода, што је врло прегледно изложено у анализи биланса од 11 априла т. год. Банка је прве класе. Врло опрезно вођена и врло ликвидна. Она је давала јефтиније кредите у нашој земљи. Делимично се њезина

зункпија састојала и у томе да посредује у пласирању страних краткорочних капитала али не из Беча, како то мисле наше 1повинисте, већ из других држава, специјално нордијског и енглеског порекла. Са стране која је добро обавештена, сазнали смо, да је салдо укупног дуговања љубљанског Крежитног завода бечком Кредитаншталту цигло 40 мил. динара, који је крајем маја дозначен. Љубљански Кредитни завод нити што дугује данас Кредитаншталту нити што потражује од њега.

Љубљански Кредитни завод располаже великим капиталом. Крајем 1930: године имао је преко 80 мил. уложака и

на a о

360: мил. поверилаца. Уложци су наравно домаћег порекла. купне жетве у Америци,

А што се тиче поверилаца (пошто је већ исплаћен Бечки Кредитаншталт) један део је само страног порекла и то из-

гледа искључиво холандског, преко Анстел банке, која је у ствари афилијација Кредитаншталта. Али је важна ствар да је једна велика позиција, чији износ нисмо могли да сазнамо али вероватно читава половина, чисто домаћег порекла. Љубљански кредитни завод је банка највећег дела словенске индустрије, од које је неколико подузећа презасићено капиталом. Међу тим комитентима је: Трбовље, Гланцман и Гаснер, Пивара Унион, Вардар, Крањска индустријска дружба, Руше фабрика душика ит. д. ит. дД.

Ако стање завода остане непромењено, онда су акционари направили сјајан посао, али је велико питање да ли ће стање остати непромењено.

Две опасности појављују се на хоризонту : Прва је повлачење страних кредита. Према нашим обавештењима, кредити се већ постепено повлаче. Како су они дати услед сродства банке са Кредитаншталтом, а без његовог жира, то је врло вероватно да ће се они повући због тога што не могу више да контролишу рад у банци, пошто је Кредитаншталт отуђио своје акције. У томе случају има наша народна привреда да изгуби најмање 100 мил. дин. туђег врло јефтиног ; amHrana aKO не и више. Неколико таквих национализација, па оде пола новог девизног стока Народне банке.

А друга опасност лежи у могућности да се вођење посла спусти са нивоа, на коме је до сада било. Водити тако једну велику банку није лака ствар. До сада је то било обезбеђење у највећим размерама чињеницом да је Кредитаншталт као једини акционар свом строгошћу тражио да управа буде на висини. Никаквих некомпетентних утицаја није могло да буде. Међутим код оваквог шареног синдиката могу појединачни интереси да добију фаталан утицај на банку. Накратко, национализација је добра ствар само онда кад доноси несумњиве користи. Како ће то бити код Кредитног завода, показаће се у скорој будућности.

Пише се и говори о рационализацији и у пољопривреди, али се много мање цитирају факта и још мање статистички податци. Истина Лонденска конференција је основала неки биро који треба да се бави статистиком, али вероватно само статистиком обраћене површине и жетвеног приноса. Берлински [15 и!

Утицај технике на трошкове производње пшенице

fur Јапамитасћан есће МагкНогзећипо објавио је ових дана

једну малу студију о томе како су дејствовали трактор и комбајан (жетелица и вршалица у једној машини) на смањење трошкова производње пшенице. Може се рећи да су они смањили трошкове на 50%. До пре неколико година ра-

|чунало се да производња једнога товара шиенице у Северо-

|Американским Државама кошта долар по бушелу (односно 207 динара по товару). Данас пак у газдинствима, где се

примењују трактори и жето-вршалица трошкови износе 103

до 124 динара по товару (59 до 60 цента по бушелу). Има газдинстава код којих трошкови производње пшенице не |износе више од 72 до 93 динара (35 до 40 цента по бу'шелу). | Према податцима aMeDMKAHCKOF MugHucTapcTBa TIOJBOпривреде, у крајевима где се употребљавају ове машине број фарма пао је од 35 хиљада (1915, 1917) на 14 хиљада (1930 године). Оне су дакле изазвале концентрацију експлоатације, а вероватно и поседа. Ти крајеви у којима се

шестина целокупне светске жетве. 1

употребљавају најмодерније машине производе 40% целоУкупна количина тим методама "произведене пшенице износи 20 милиона товара. То је једна

14 ЧЕ