Narodno blagostanje

_ 20 јуна 1981. НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ

Страна 393 ____________-_________ Од почетка јуна. немачка Совјети већ дуже времена Повећање дисконтне стопе _ Рајхебанка је изгубила 800 | Преокрет европске поли- пакушавају да се прибли-

мил. марака у девизама. За само један дан је изгубила 200 мил. То је било у петак дисконтне стопе. Узрок томе су који су у последње време веома

у Берлину

12. јуна, дан пре повишења откази иностраних кредита, порасли.

Бечка банкарска криза изазвала је пометњу скоро целог европског новчарства и понова оживела неповерење публике, Реперкусија је била веома јака у Берлину и Немачкој где је било много случајева рена на банке.

А главни узрок учесталим отказима страних кредита је акутно питање репарација, које је ових дана отворено набачено од немачке владе, на начин, који је сам довољан да изазове неповерење иностранства према политици Немачке. Ако ћемо искрено рећи, поверења никад није ни било.

Рајхсбанка није имала никаквих тешкоћа при издавању девиза јер располаже великим резервама злата у иногтранству. Њен девизни сток и резерве злата пале су на 22 милијарди. Законски утврђено покриће новчаница у оптидају је 40%, за данашњи контингент У оптицају, који износи око 4,5 милијарди потребно је дакле покриће од око 1,8 милијарди. И оно би ускоро било угрожено, ако се не спречи даљи одлив злата.

Од оба сретства, која јој стоје на расположењу, повишења дисконтне стопе и смањења кредитног волумена, банка је употребила прво, и то у врло снажној мери стога да не би касније и другу морала употребити, што би била катастрофа немачке привреде. Дисконт је повишен одједном за 2 на 7%. Сумњиво је да ли ће високи каматњак победити или ублажити неповерење иностранства и зауставити даљи одлив злата 2

Инострани капиталист тражи прво сигурност, каматњак долази на друго место. Колико нам је познато Рајхсбанка је и после повишења дисконтне стопе 15, и 16. јуна изгубила укупно 120 мил. марака у девизама. Ако се тако настави неће јој преостати ништа друго но да знатно смањи кредите, као што је чинила и 1929. год.

Немачке. велике банке имају потраживања од иностраних банака у укупном износу од 1,75 милијарди марака. За читаво време откако је настало отказивање иностраних кредита, оне су оставиле скоро недирнута та своја потраживања и служиле су се кредитом код Рајхсбанке. Повишење дисконтне стопе ће имати за последицу да ће се банке почети у већој мери служити својим потраживањима од иностранства.

Међутим познато је да се немачка привреда одржаза игостраним краткорочним кредитима и њихово повлачење ћи. угрозити њен положај. Последица тога је неповерење домаће публике, о страној да и не говоримо, што може Довести до нагле продаје домаћих папира. Већ су се догодиле велике продаје комуналних обвезница чији имаоци журе да ускоче у стране хартије од вредности због валуте. Закључујући нови краткорочни кредит од 250 мил. марака код домаћих банака, влада одузима привреди обртни капитал и погоршава ситуацију.

Свој захтев за ревизију репарационог питања немачка влада оправдава безизлазним положајем немачке привреде.

Ми смо већ на другом месту казали наше мишљење о томе. Невероватно је да привреда може тако нагло да пострада само због плаћања репарација. Напротив је истина да је немачка привреда пала у критичан положај тек сада откако је отворено питање репарација, чије решење је неизвеснес. Последице тога смо напред изложили.

же европским државама, да би могли провести свој пеу тогодишњи план. Мере, које су употребљаване против Русије, као бојкот руске робе, забрана увоза, ускраћење извозних кредита и т. д. озбиљно су угрозиле пјатиљетку, зато се Русија пожурила да на последњој женевској конференцији Друштва Народа поднесе предлог о васпостављању привредног мира. Предлог је нашао одзива, а сам Бријан се веома ласкаво изразио о њему. То је дало повода привредним преговорима који се ових дана воде између Совјета и Француске у Паризу.

тике према Русији

Истовремено су почели преговори Русије са Пољском и Чехословачком. 5 ПН ~

Како јављају стране новине преговори са Француском развијају се веома повољно и ако би се могло очекивати баш обрнуто. Сећамо се само сензационалног процеса, на којем је Русија оптужила јавно Француску због нелегалне антисовјетске акције. _

У прошлом броју јавили смо о у да је обема

странама дозлогрдио царински рат па хоће да га мирним путем заврше,

Питање дугова царске Русије остаје за сада недирнуто, али се Француска нада да ће ступањем у пријатељске привредне односе са Русијом ова кад-тада пристати на регулисање тога питања. То је разлог да се француска јавност много не буни против преговора. :

Али је главни узрок промени европске политике успех руског петогодишњег плана, којега нико није озбиљно узимао при почетку извођења. Данас капиталистичке државе озбиљно рачунају с њим. Русија претставља огромно тржиште за светску индустрију, зато су се индустријске државе пожуриле да ступе у трговински однос са њом. Јавно мњење је делом било против тога бојећи се да се Русија после извесног времена не претвори у опасног конкурента на светском тржишту. То није сметало државама, чије је јавно мњење било највише противно, да повећају свој извоз у Русију као што то чини Америка н. пр. Оне шта више стављају Совјетима на расположење своје квалифицирано радништво и стручњаке ради стручног школовања руског радништва. Неоснован је страх да ће Русија, кад се индустријализира, својим извозом угрозити индустрију остале Европе, Напротив је истина да је увек индустријализирање аграрних држава код истих изазивало већи увоз индустријских продуката. Статистика нам показује да су индустријске државе најбољи потрошачи индустријских продуката. У преговорима који се воде у Паризу важну улогу играју извозни кредити, које Руси траже, а Французи немају воље да их одобре.

Наша и француска. штампа јавља да нам је Француска понудила преговоре о једном Мт треференцијалном · трговин. пи НЕЧ говору у смислу Бријановог конструктивног плана. Француска хоће да га и у праксу приведе, за што има признање од свију аграрних држава. Али је при томе потребно имати. у виду да структура француског увоза и географско-саобраћајне прилике знатно парглишу добру вољу Француске да фаворизира наш извоз,

Мало је наших артикала, који по врсти и квалитету одгсварају француским потребама, а подвоз је тако скуп, да ништи користи преференцијала. А за живу стоку пут је немогућно дуг.

Француско-југословенски трговински преговори

За сада немамо пшенице за продају. А и да имамо не