Narodno blagostanje

-- 20 јуни 1957 “|| II ~ Почевши од 1927. год. до сада је раздељено укупно 17. 128 уложних књижица у вредности од 1.772.880 динара.

' — Према податцима Удружења војвођанских банака износили су улози на штедњу код новчаних завода Срема, Баната, Бачке и Барање у априлу ове године 1.500.28 ми-

лиона динара, од чега 1285.26 милиона по уложним књижи-

цама а 215.26 милиона по текућим рачунима. Према априлу

"прошле године улошци су порасли за 85.7 милиона или за 5.5%, али су према марту ове године за 14 милиона мањи

односно за непун проценат. | i — Немачка Рајхсбанка повисила је дисконтну стопу од 5 на 7%. Од почетка овог месеца њен се девизни сток смањио за 750 мил. марака (10,13 милијарди дин.).

— Холандска афилијација бечке банке Ауспиц, Либен

и Комп., Донауланден, затражила је мораториум од својих поверилаца. Банка Ауспиц била је њен главни дужник. По-

траживање износи око: 48,4 мил. дин, осим тога 22,5 мил. дин, је Донауланден дала неким аустријским индустријским подузећима, за што је гарантовала банка. Ауспиц. Ово по-

следње није у опасности, пошто. су индустријска предузећа,

о којима је говор, потпуно ликвидна.

— Бечке банке повисиле су каматњак на улоге за 1%.

— Аустријска влада именовала је бившег Министра

и гувернера Аустро-Угарске банке д-р Шпицмилера својим

претставником у управи бечке Кредит Аншталт. Велики део

пове управе мисли да би требало ради лакшег и сигурнијег

рада разделити Кредитаншталт на један инвестмент-трест

и једну банку, која ће се бавити регуларним банкарским по-

словима.

— Десет водећих маџарских банака закључило је

1930. пословну годину са бруто добитком од 79,6 мил.

пенге (796 мил. дин.) и чистом добити од 33,2 (332 мил.

динара) према бруто добити од 80,4 и чистој добити од

35,5 мил. пенге (804 односно 355 мил. дин.) год. 1929. Не-

промењену дивиденду поделиле су 4 банке, док су је остале

редуцирале просечно за i|.. Судећи само по томе. мислило

би се да банке нису јаче осетиле привредну депресију. У

ствари оне трпе као и сва остала привреда само због пре-

стижа неће то да потпуно признају, већ се служе богатим

резервама да прикрију право стање. Колико се из извештаја

могло видети ослабили су берзански послови, као и они

девизама због наглог пада увоза. Смањио се знатно волу-

мен дугорочних кредита, док се онај средњег и краткороч-

них жиро-кредита држави повећао. Повећао се и посао |

заложницама. Отписи су се повећали од 0,6 на 16 мил. пенге (6, односно 16 мил. дин.)

— Девизни сток немачке Рајхсбанке смањио се, откад је настала криза, за 14 милијарди динара, због чега је пастала у Паризу и Лондону велика узбуђеност.

ТАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Немачка је успела да прошлог месеца Meda извозни вишак од 164 мил. (2,1 милијарди дин.) на 200 мил. марака (2,7 милијарди дин.) али уз тешке услове. Увоз је смањен још више а просечна цена под коју је продата извезена роба не износи ни 38% оне из год. 1928.

— У првом кварталу ов. год. показује се у аустријском буџету дефицит од 75 мил. шилинга (600 мил. дин.), на место предвиђеног вишка од 12 мил. (96 мил. дин.). Дефицит би био већи да аустријска влада није смањила за 16. Mun .издатке предвиђене у буџету.

— Краткорочни кредит, који је Банка за међународне обрачуне одобрила мађарској Народној банци износи 15 мил. фр. (165 мил. динара), док кредит Шпањолској банци у“ износу 'од 3 мил. ф. ст. (810 мил. дин.) није обновљен.

+ —- Шпањолска влада проводи велике уштеде у бу· мету, досада округло 190 мил, пезета (1,14 милијарди дин.).

БАРОДНО БЛАГООТАЊЕ

Страна. 395

Највише је уштеђено. на издацима Министарства за јавне радове и оног. војске и морнарице. Прекинути су многи велики радови, као н: пр, онај на изградњи железничке пруге Мадрид—Бургос, |

— Гувернер. Di епске банке преговара у Паризу са) једним конзорциумом банака о кредиту који би шпањолској влади омогућио да санира државне, финансије. Конзорциум је добио од, владе овлашћење, за давање кредита до 350 мил. пезета (2,1 милијарди дин.).

— Пре неколико дана је аустријски савезни канцелар при подношењу финансијског предлога запретио да ће Дру“ штво Народа поставити Аустрији свога генералног комесара, ако предлог владе буде одбијен. То би изазвало две неугодности за ову, јер би то било губљење самосталности, а у томе случају би генералном комесару била подређена и сва три претставника страних финансијских кругова при Кредит-Аншталту. На то ови не би никад пристали. То би изазвало нове компликације. |

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Маџарски Министар претседник граф Бетлен изјавио је да су трговнски уговори са Италијом и Аустријом осигурали мађарској пољопривреди за пшеницу цену двоструко већу од оне на светском тржишту. Маџарска намерава да их употпуни сличним споразумима са Чехословачком и Немачком. У својим уговорима она се неће устезати ни

пред царинском унијом, али само са државама, које је не.

мисле политички искористити. То је припрема светског јавног мнења за царински савез са Немачком.

—У Скопљу је одржана 8. о. м. конференција преставника трговачких комора у Скопљу и Солуну, Министарства саобраћаја, Вардарске бановине, Савеза срп. зем. задруга и извозника стоке из Скопља, на којој је дискутовано питање извоза живе стоке у Грчку, који је пао у 1930. год. од 202.983.000 на 132.478.000 дин., а да на против турски извоз стоке непрестано расте. Тако је у година 1929. и 1930. : Југославија извезла крупне стоке 5.023 комада за 5,7 мил. дин. (у 1929. год. 19.228 комада за 18,4 мил. дин.). Турска је у 1930. год. извезла крупне стоке 32.134 комада (за 27 хиљада више него ми) за 24,5 мил. дин., док је у 1929. год. извезла свега 9.532 комада (скоро за 10 хиљада комада мање него ми) за свега 8,2 мил. дин. Скоро иста ситуација стоји на ситном стоком. Наша је земља извезла у прошлој години 737.678 комада ситне стоке за 59,6 мил. дин, а у 1929. год. 803.635 комада за 82.2 мил. дин. Турска је на против извезла у прошлој години за 10,5 мил. дин. више, него у 1929. год.

Као главни разлози опадања нашег извоза наводе се: неорганизованост нашег сточног извоза и турске конкуренција. Да би се спречило даље падање нашег извоза, закључено је, да се пре оснивања „Задруге за извоз стоке и сточних производа“ оснује у Солуну „Сточна берза“ на тај начин, што ће продуктна берза у Солуну, у споразуму са Југословенском трговачком и индустријском комором, установити биро за регистровање купо-продаје стоке и берзански мешовити суд за сточне спорове. На тај начин нестаће т. зв. „летећих трговаца“, који својом робом кваре углед роби правих извозника. _

Оваква резолуција заслужује име које, васпитан човек не може да употреби.

— У Француској постоје две царинске тарифе минимална и максимална. Минималну. даје она у замену за клаузулу највећег повлашћења, док се максималном служи у промету са државама, с којима не стоји у уговорном односу. Само је за аграрне производе постојала досада једна тарифа и то минимална. Влада је ових дана поднела парламенту пројект Закона о увођењу максималне царинске тарифе за аграрне производе, са врло високим ставовима. То јој је по-